Бомбардовање Срба је посебан угођај

Последњих дана сам се опустио као никад – на Балкану је настало затишје. Албански борци за слободу Македонаца у Македонији су добили по прстима и прикупљају нову снагу. Србија се из петних жила напиње да помогне Европској унији у проблему са избеглицама и до краја године има шансе да преживи. Црна Гора је у стању мировања у вези са тешко носећом трудноћом по питању приступања НАТО пакту. У принципу, време је да се спакују кофери и отпутује се на одмор у добром расположењу.

Међутим, тада су ме у непријатан положај довели моји амерички пријатељи. За њих је мир на Балкану неподношљив у истој мери као и Русија која се развија. Они су лишени сна и грозничаво размишљају куда да усмере своју авијацију која чами у хангарима. И смислили су! Републику Српску тако давно нису бомбардовали, да живци више не могу да издрже!

Истина, пре четири године хтели су је згромити због планирања референдума о изласку из Босне и Херцеговине, коју је изградио Бил Клинтон под секс-терапеутским утицајем Монике Левински. Но, нису је згромили јер су се у Бања Луци предомислили.

А сад се Милорад Додик опет ухватио за своје – каже да не жели тај чудни савез са суседима који им непрекидно подмећу клипове у точкове. Пустите да сами одлучимо. Имамо на то демократско право.

И на срамоту Американаца, парламент Републике Српске га је подржао.

Тада је на балкон своје амбасаде изашла Морин Кормак, амбасадорка САД у Дејтонленду, припретила песницом и рекла:

„Показаћу ја теби референдум, показаћу ја теби излазак из БиХ, научићу те ја да волиш слободу! Стргнућу ја са тебе руски орден `Пријатељства` и голог те пустити да ходиш по свету, итд, итд…“

И тад су хрватски и муслимански медији као у пандемонијуму завриштали – “Ура! Ми ћемо тући Србе! Живео рат!” Наравно, не баш тако гадним речником, али по смислу баш тако. И заиста, кад се присетите са каквим су коментарима бомбардовали и пуцали на Србе у последњем балканском рату и за време ослободилачке операције 1999. године, схватићете да је то истинско естетско задовољство. Нешто вас вуче да се њему вратите и на бомбама напишете нешто попут «Happy new Year» или томе слично.

Да, заиста, поштоваоцима Клинтона и Левинске, рат на Балкану би добро дошао. Европљани изражавају све веће незадовољство њиховом мудром политиком. Постали су до те мере дрски да сумњају да САД жели да профитира на интересима Европе. Због тога, уколико на Балкану закипти, тад ће САД поново имати адут у рукаву: предводиће ослободилачки поход, армију пљачкаша и политичких проститутки. Биће неопходно дуготрајно регулисање како би своје базе угурали по свим пукотинама. Краће речено, да одвуку пажњу Европљана на бескорисне ствари.

Јер, политичари широм света морају да схвате: политичка карта планете прекраја се само у Вашингтону и више нигде, јер се овде налази пупак земље. Само ће звезданопругаста Америка одлучивати ко ће се са ким дружити и живети заједно, независно од боје вашингтонског председника и постојања код њега секс-терапеута. А уколико то неко не схвата – имаће рат. Управо данас се та лекција држи цивилном становништву на Донбасу.

Изгледа да је следећа на реду Република Српска.

Дмитриј Седов – ФСК