Истина о учешћу Хрвата у НОБ-у

Партизани улазе у Загреб 1945. године

Ових дана „Политика“ је писала о садашњем хвалисању хрватског политичког врха антифашизмом. Тврде да је „Хрватска током Другог светског рата имала највеће учешће у антифашистичким снагама међу становништвом у окупираној Европи“, додајући да је „грађана Хрватске највише било у партизанским јединицама током рата”, што није спорно када се ради о грађанима Хрватске. Спорно је бројно учешће Хрвата у партизанским јединицама Хрватске. Према подацима из фељтона објављеног у дневном листу „Политика” током маја 1995. године, први хрватски корпус имао је на дан 27. јула 1943. године 6.230 бораца. Од тога броја Срби су чинили 5.910 бораца. Хрвата је било 305, муслимана десет, Црногораца четири и један Италијан. Већ у наредном извештају (нема датума), корпус је нарастао на 9.560 бораца. Од тога броја Срба је било 8.953 борца, Хрвата 558 и осталих 49.

Слично стање је било и у партизански одредима Хрватске. Кордунашки партизански одред имао је 19. августа 1943. године 756 бораца, међу којима је било 746 Срба и Хрвата десет. Банијски одред имао је у то време 631 борца, од којих Срба 590 и Хрвата 41. Други хрватски партизански корпус основан је у пролеће 1943. године. Августа исте године имао је 9.408 бораца, од којих Срба 6.639, Хрвата 2.508, Мађара 101, муслимана 84 и осталих 77 бораца.

Већници АВНОЈа из Хрватске иницирали су 6. 12. 1942. године стварање ЗАВНОХа, у којем је био 41 Србин, што је чинило 37 одсто, сразмерно учешћу Срба у структури становништва Хрватске. Као признање Србима из Хрватске за учешће у НОРу ЗАВНОХ је на заседању 14. 10. 1943. године усвојио резолуцију којом се Србима гарантује пуна равноправност са Хрватима у Хрватској. У тачки 8. ове резолуције стоји: „Нема, не смије и неће бити Хрватске, у којој Србима не би била зајемчена пуна равноправност и једнакост са хрватским народом.“

На трећем заседању ЗАВНОХа, 9. маја 1945. док је рат још трајао, усвојена је декларација у којој поред осталог пише: „Хрватски и српски народ у Хрватској потпуно су равноправни.“ Ова одредба из декларације била је саставни део свих устава Хрватске од 1947. године, све до 22. децембра 1990. Председништво ЗАВНОХа је одлуком 18. јула 1944. године гарантовало пуну равноправност ћирилице са латиницом и гарантовало предност ћирилице у школама са српском већином ученика. Каква су права имали Срби у Хрватској касније, није непознато. Срби у Хрватској најбоље то знају.

Војислав Јевтимировић
Београд
ПОЛИТИКА