Владика – „политичка звер“ чува част фратрима усташама – ТРЕЋЕ УБИСТВО ПРЕБИЛОВАЧКИХ МУЧЕНИКА
Најнепринципијелнији и уједно највећи каријериста међу екуменистима, Епископ херцеговачки Григорије, човек који је недавно изјавио да му ласка то што га Американци називају политичком зверју, осетио се прозван да учествује у апологији усташлука у Херцеговини. Овај скандалозни епископ, познат по својој потреби да учествује у џет-сет догађајима, иако нигде није био јавно прозван, исказао је своје негодовање збогподсећања на улогу римокатоличких фратара у геноциду над Србима.
У скандалозном саопштењу за јавност које је потписала Епархија захумско-херцеговачка и које је, ни мање ни више, пренела званична интернет презентација институције која се крије под светим именом Српске православне цркве, каже се да је:
Новинска агенција Републике Српске (СРНА) у тексту под насловом „У Пребиловцима Бог васкрсава кости мученичке“, објављеном 4. јула 2015. године, користила је дијелове позива епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија, упућеног медијима и свим добронамјерним грађанима Републике Српске, Босне и Херцеговине и региона, поводом Свете архијерејске литургије и освећења храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима, у чију ће крипту, на дан освећења, 8. августа 2015. године, бити положени остаци костију пребиловачких мученика пострадалих у Другом свјетском рату. Кости пребиловачких мученика миниране су заједно са спомен-костурницом 1992, а по завршетку потоњег рата остаци костију су сакупљени и сачувани како би били положени у храм Христовог Васкрсења.
У поменутој вијести Новинске агенције Републике Српске дијеловима позива владике Григорија вјерном народу и свим добронамјерним грађанима да присуствују Светој архијерејској литургији додати су и коментари новинара/аутора вијести, међу којима се, између осталог, налази и сљедећа реченица:
„У масакру је учествовало око 1.000 усташа предвођених локалним фанатизованим херцеговачким фратрима, махом ђацима широкобријешке фрањевачке гимназије.“
Будући да су поменуту вијест Новинске агенције Републике Српске пренијели интернет портали у Републици Српској и Федерацији БиХ, међу њима је било и оних портала и јавних гласила који су цитирану реченицу издвојили из контекста и интерпретирали као изјаву и ријечи епископа Григорија. Епархија захумско-херцеговачка и приморска демантује да је наведена реченица садржана у позиву епископа Григорија, те да је епископ дао било какву изјаву сличне садржине као у цитираној реченици.
УЧВРШЋИВАЊЕ МИРА ЗАБОРАВОМ УСТАШКЕ ПРОШЛОСТИ ФРАТАРА
Познато је како се Србима вратило олако заборављање злочина из Првог и Другог светског рата које су починили Хрвати (у аустроугарској војсци и НДХ) и градња лажног братства и јединства преко костију мученика из ових ратова. Херцеговачко, по свему, Њу Ејџ црквено вођство опет тера народ у братство и јединство кроз заборав. Ово вођство изједначује меру злочина, планираног геноцида који су извршили Хрвати захваљујући идеолошкој подршци Ватикана и злочина који су наводно извршили Срби прекорачујући границу самоодбране. Просто је невероватно да се оваква апостасија дешава у Херцеговини „светог Саве дедовини“, која је некада важила за традиционално православно упориште.
„Епархија захумско-херцеговачка на челу са епископом Григоријем годинама предано ради на учвршћивању мира и добросусједских односа са свим вјерским заједницама и народима у Босни и Херцеговини. Захумско-херцеговачка епархија и епископ Григорије поштују све жртве претходних ратова, ма ком народу или вјерској заједници оне припадале, саосјећајући у болу породица жртава, и све то с једним циљем – да се злочини и злочинства ни на једној страни не понове. Стога никада не говоримо о злочинствима тако што их поистовјећујемо са било којим народом – што се види и из поменутог позива владике Григорије – него акценат увијек стављамо на побједу жртве и на узалудност и бесмисленост чињења злочина.“
ИЗДАЈУ ЈЕВАНЂЕЉА НАЗИВАЈУ ТЕМЕЉИМА ЈЕВАНЂЕЉА
Чиме је погођен прекршитељ свих могућих Канона Свете Саборне и Апостолске Цркве? Није погођен повампирењем усташлука које се, опет, под окриљем римокатолицизма дешава у Херцеговини. Не! Он је погођен могућим кварењем сентименталистичких односа са фратрима и свештеницима јеретичке зборнице.
„Епископ Григорије је цитираним коментаром Новинске агенције Републике Српске посебно погођен јер данас има изузетне односе и поштовање према херцеговачким фратрима и свим свештеницима Римокатоличке цркве; односе који се изграђују на темељима Јеванђеља и хришћанске вјере, а не на паушалним оцјенама новинара и њихових извора.“ (spc.rs)
САМО НЕКОЛИКО РЕЧИ О ЗЛОЧИНИМА ФРАТАРА ИЗ ШИРОКОГ БРИЈЕГА
Што се тиче небивалих злочина које су извршили римокатолички свештеници и фратри, треба напоменути да већ више од пола века римокатолички медији покушавају да их сакрију или претумаче. Организованим уништењем трагова злочина се нарочито бавио ратни злочинац свештеник Крунослав Драгановић,којем је Титова комунистичка машинерија дала одрешене руке да би предводио у уништавању доказа. Овом човеку, који је извукао највеће усташке злочинце и фратре из земље, било је свечано, од Тита одобрено да се врати у тадашњу Југославију и настави са одбраном усташлука. Један од најмоћнијих манира у поништавању злочина је проглашење података о злочинима за комунистичку пропаганду. Највећи проблем усташко-римокатоличким кривотворитељима је био Хрват историчар Виктор Новак који је мноштво злочина разоткрио, и кога су убрзо усташки кривотворитељи прозвали масоном и комунистичким пропагандистом. Све што би овај, некада ревносни римокатолик записао, усташки историчари би називали комунистичком пропагандом. Тиме би својим и Драгановићевим заштитницима узвраћали за сарадњу.
Новак између осталог вели, да су широкобријешки фратри били најогорченији усташки борци Ш. Бријега, при офанзиви партизана на овај град. Цитира извештај партизанскога ратног дописника и вели, да су “шесторица ових фратара пронађени међу погинулима на положају код села Кнез–Поља. Оно што прећуткују римокатолички пропагандисти је да је Новак гро својих података узимао из усташке и римокатоличке штампе. Тако је он из листа »Хрватски народ«, бр. 13 од 4.6.1941. стр.13, чланка под насловом »Усташка борба у Широком Бријегу« нашао да стоји да је након споразума Цветковић-Мачек 1939.г., у самостан у Широком Бријегу…
„дошао млади, енергични фрањевац др. Радослав Главаш, који је започео суставно водити усташку борбу. У прво вријеме фра Главаша је помагало неколико средњошколаца те Иван Зовко, сељак, усташа из Лиса. Нове снаге за рад дошле су 1940. када су кући дошли свеучилиштарци.“
Овај широкобријешки фратар, Главаш, је један од главних сарадника и идеолога усташког покрета Анте Павелића током читавог рата. На крају, као куриозитет, подсетимо се на речи Фрање Туђмана о поменутом проблему, везе римокатоличких фратара и усташлука:
»У ширењу усташког фашистичког поретка поред неких интелектуалаца »франковаца« главну улогу одиграли су католички попови, који су били не само организатори усташког покрета, него често и сами активни оружани усташе. Тако је на примјер поп Матија Жигровић из Горњег Јесења, као активан усташа, имао на торњу цркве пушкомитраљез из којег је и сам пуцао на партизане.116 Поп из Велике Ерпење био је усташки шпијун и дао је поубијати неколико активиста НОП-а. Поп из Лобора имао је у олтару и торњу цркве сакривено оружје. Поп Вукина из Винагоре био је окорјели усташа и организатор »Беле гарде«, који је једном приликом и сам заједно с Нијемцима јуришао на положај партизана на Виногори. Поп из Сибовца увео је ноћу непријатеље у село које је изненадио један батаљун бригаде »Матије Губец« и нанио му тешке губитке. Ово су само неки примјери злочиначког рада припадника католичког клера с овог подручја, који су због свог непријатељског рада у току или послије рата били осуђени од народних судова«
Туђман, Фрањо: Борбени пут 32. Дивизије НОВХ, Загреб, 1959.г., стр. 15
А ти, Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никада ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и живиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу, и Он ће те осветлити и спасти. Амин. (Св. Николај Жички)
Погледајте такође: Узинић и Григорије – срамота која се наставља
Припрема и превод – екипа ФБ странице «Православље живот вечни»