Дејан Павићевић саветује челницима српских здравствених установа да прихвате надлежност „Републике Косово“

Обустављање хируршких интервенција у болници у Косовској Митровици због недостатка анестетика и других лекова говори о драматичној ситуацији у којој се српско здравство на Косову и Метохији налази.

Болница у Косовској Митровици је једина болница на Косову и Метохији у којој Срби могу да остварују секундарни вид здравствене заштите. Још раније је фактички престао да функционише клиничко-болнички центар у Грачаници због несташице лекова, санитетског материјала и осталих медицинских потреба тако да здравствени радници само долазе на посао а практично ништа не раде, јер немају чиме.

Када је дриректор клиничко-болничког центра у Грачаници др Поповић изнео у јавност проблеме са којима се сусреће ова установа министар здравља Србије Златибор Лончар га је хитно позвао, наредио му да ућути јер у противном може да га смени. Треба се потсетити да је пре седам месеци председник Владе Србије Александар Вучић са министром здравља, поменутим Лончаром, отворио болницу у селу Пасјане код Гњилана уз велике фанфаре али која до данашњег дана није прорадила.

Разлози за општи колапс српског здравства на Косову и Метохији јесу двојаки:

-први, постављањем класичне границе између Србије и Косова и Метохије онемогућен је улазак у јужну српску покрајину лекова и осталог медицинског материјала потребног за медицинску употребу, чак царина Косова не дозвољава улазак ни хуманитарних здравствених конвоја за Косово и Метохију.

-други, много важнији разлог, јесте да Београд у склопу Бриселског споразума жели да једноставно српско здравство на Косову и Метохији исцури и да пређе под јурисдикцију Приштине. Доказ томе сведочи и предлог који је официр за везу Србије у Приштини, или боље рећи амабасадор Србије, Дејан Павићевић изнео челницима српских здравствених установа на КиМ којим саветује да се региструју у оквиру законодавства самопроглашене републике Косово и прихвате надлежност ове парадржавне творевине.

Српско здравство на Косову и Метохији имало је велику улогу у опстанку Срба на Косову и Метохији. Болница у Косовској Митровици је била бастион одбране северног дела Косова и Метохије, због чега је 2000. године добила специјално признање ондашњег председника Србије Слободана Милошевића. Чак је 2003. године после немилих догађаја у затвору у Косовској Митровици којом приликом је страдао велики број УНМИК полицајаца из западних земаља, америчка војна база у Бондстилу болници у Косовској Митровици послала захвалницу због успешног и стручног третмана повређених.

И сви српски министри почев од Лепосаве Милићевић до Томице Милосављевића су, неко више неко мање, бринули о здравственом систему Србије на Косову и Метохији. Овај садашњи по имену Златибор Лончар због уласка Србије у ЕУ себи је доделио улогу гробара српског здравства на Косову и Метохији.

Приче о бољем животу Срба које председник Владе Србије Александар Вучић говори за своје сународнике на Косову и Метохији падају у воду када они немају ни где, ни како, ни са чим да се лече.

Очита је чињеница да премијер Србије жртвује косовску главу због европских поглавља.

У Косовској Митровици, 16.07.2015. године

др Ненад Којић, председник покрајинског одбора ДСС

Горан Миленковић, Српске Двери

Момир Касаловић, председник Друштва српско-словенске солидарности “Григорије Степанович Шчербина”, Косовска Митровица

Златибор Ђорђевић, председник Покрета грађана Косова и Метохије “Стара Србија”, Грачаница

(НСПМ)