О РАСКОЛНИЦИМА И ЈЕРЕТИЦИМА

Припадам псеудозилотима или зурлотима по непотпуној класификацији епископа Атанасија Јевтића. Уствари, православним хришћанима који подржавају епископа Артемија Радосављевића и припадају Епархији рашко-призренској и косовско-метохијској у изгнанству. По струци сам машински инжењер тако да је моје богословско образовање мало и аматерско. Ипак се усуђујем да о неким богословским питањима расудим јер је Господ рекао да срце тражи, а не фарисејски суд споља чист, а унутра од гордости преиспуњен нечистоћама.

Са Божијом помоћу на неколико следећих питања бих покушао да одговорим:

1. Где се налази трон Светог Саве испитујући тврђење господина Жељка Жугића Которанина?
2. Да ли смо се стрмоглавили у раскол на челу са нашим владиком по речима еп. Атанасија?
3. О слову „е“ и „и“ (екуменизам и икуменизам по еп. Атанасију) следећи народну изреку: „слово иже али сирца ниже“
4. Шта нам ваља чинити да поправимо стање расцепа у Српској православној цркви?
5. О страху јудејском велике већине епископа СПЦ.

У вези са првим питањем, рече г. Жугић у својој поруци молитвеном светосавском сабору2015 године на планини Јелици у порти манастира Светог Николаја у Лозници код Чачка да трон није више у Београду и да се узалуд труде два Иринеја (засада без аустралијског) да га један другом преотму. Тврдња је смела и, рекло би се, претерана. Са друге стране, епископ Григорије захумско-херцеговачки (кога још зову бискуп Гргур јер сам изјави да је бискуп и прочита вјерују са филиокве) дочека са 54 свештеника папо-рукољубаца папу Франциска речима: „благословен који долази у име Господње…“. Заиста потресне речи које су припадале само Господу Исусу Христу све док се поменути полу-епископ а полу-бискуп не усуди да их припише смртном човеку и то папи који је архијеретик по званичном учењу васељенске православне цркве и светих отаца. Овоме епископу-бискупу нико од владика српских званичног Сабора СПЦ за овакве речи не приговори. Или се са тиме слажу, или их то не интересује, или се плаше од страшног еп. Атанасија (духовног оца и заштитника Григоријевог), или за српски православни народ не хају, или… Да папи није кориснији у Требињу заслужио би чак два прстена, доста златника (уместо сребрњака) и кардиналски положај за овакву изјаву. Заиста поразно. Уместо да буде одстрањен из Српске Православне Цркве, он је после овог „подвига“ изабран у комисију за преговоре са „Македонском Православном Црквом“ као што се види из дела извештаја са овогодишње седнице Сабора СПЦ. Дакле, заслужено унапређење.

Пошто је испуњен услов за обнављање дијалога са представницима „Македонске Православне Цркве“, – а то је било ослобођење неправедно утамниченог архиепископа охридског г. Јована, – Сабор је одлучио да позитивно одговори на предлог архиепископа г. Стефана о наставку дијалога у циљу превазилажења црквеног раскола и васпостављања канонског поретка у Републици Македонији. Српску Православну Цркву у дијалогу ће представљати митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и епископи бачки г. Иринеј и захумско-херцеговачки г. Григорије, а уз њих ће, као представник канонске Охридске Архиепископије, бити и епископ стобијски г. Давид.

Поред тога,

• изјаве патријарха да је екумениста,
• паљење хануке два Иринеја (борца за трон) у синагоги,
• неканонско свргавање прво епископа Артемија,
• а затим епископа Константина, Георгија, Филарета (непотпуна листа која се развија),
• тесно прегласавање у Сабору СПЦ којим се решавала судбина епископа Филарета,
• прошлогодишња огромна поплава непосредно после Сабора СПЦ (нарочито у парохијама чији су свештеници предвођени еп. Лаврентијем љубили руку папи Војтили),
• земљотрес само дан последана Светог Артемија 2010 године у којој се одигра изгнанство владике Артемија,
• страшно невреме само у блиској околини Фекетића (епархија једног од бораца за трон – еп. Иринеја Бачког) после тамошњег сечења славског колача са муслиманима и јеретичким римокатолицима
• као и двоструко пролажење Синода СПЦ при посети римокатоличкој загребачкој надбискупији поред Јасеновца без очитане молитве за неизмерно мноштво светих мученика,
• уклањање иконостаса у манастиру Студеница и другде,
• јеретичко учење еп. Игњатија на теолошком факултету Београду (избацивањем Догматике Светог Авве Јустина Ћелијског),
• потписивање првенства папе и Равени (чувени потписници Иринеј Бачки и Игњатије Мидић)

као и много других недела управе СПЦ јасно говоре да је трон Светог Саве и благослов Светог Духа одавно напустио Београдску патријаршију. Толико и укратко о првом питању.

Одговор на друго питање је сасвим јасан после ове анализе посвећене првом питтању. У механици се свако кретање посматра у координатном систему везаном за посматрача. Ако се еп. Атанасије својом гордошћу и бесом према неистомишљеницима стрмоглављује онда у његовим очима изгледа као да се цели свет стрмоглављује иако овај свет уствари мирно стоји док његова столица пада огромном брзином.Лудачком (псеудо)логиком  лудак каже да су сви луди док је само он паметан. Из те стрмоглаве столице можда и изгледа да смо у расколу. Да ли јесмо у том расколу? Та плашећа реч значи цепање и раздвајање. Заиста, од те стрмоглаве столице која јури ка архијеретику папи смо, хвала Богу, одвојени али од свете Српске Православне Цркве Светог Саве нисмо. Просто речено, ако би управа Београдске патријаршије била као у време патријарха Павла а ми били одвојени, тада би се могло рећи да јесмо у расколу. Сада, од кога смо одвојени? Од патријарха екуменисте (поречима Св. Авве Ћелијског) свејеретика, од бискупа који архијеретика папу дочекује речима Христове добродошлице, од махнитог епископа бившег који инквизиторски веша каноне мачку о реп, од потписника Равенске декларације, од рушитеља иконостаса, од писаца наказних догматика… Њихова немоћним бесом праћена недела и смиреност (по угледу на Спаситеља) владике Артемија јасно говоре ко се узда у Господа а ко у своју гордост и архијеретика папу.

Треће питање заслужује малени одговор. Лукавством уведено слово „и“ тврдњом да је Св. Авва Ћелијски проповедао икуменизам служи да лаковерне одврати од громогласне осуде екуменизма Светог Оца Јустина. Да поновимо грмљавину из манастира Ћелија: екуменизам је свејерес. Зашто? Јер, лукаво користе речи Спаситеља да треба љубити све па и своје непријатеље. Да, треба их љубити али њихово лукавство којим вуку православни народ у бездан (све)јереси треба мрзити и против њега се борити свим силама.

Како поправити овакво стање и шта чинити. Одговор је дао преосвештени Артемије: да радимо оно што смо и до сада радили. Да се молимо Богу и чврсто чувамо науку Светог Саве, дечицу рађамо и Бога не псујемо. Ко има снаге нека се моли и за ове прогонитеље јер нас они терају ка Христу својим непријатељством.

На крају, шта рећи о страху јудејском велике већине епископа СПЦ. Ако су згрешили па их осиона управа Београдске патријаршије уцењује, нека се свом народу исповеде. Народ ће разумети и пригрлити. Нека се обрате Христу са вапајем и молитвом. По речима хорепископа Николаја – кога ћемо се плашити ако смо чврсто уз Господа? Њихово садашње ћутање и дрхтање од поменуте управе је бедно и жалосно.

О Петровом дану, 2015                                                 Проф. Др. Милан Мићуновић

Крагујевац