Милорад Додик: Данас се Народној скупштини РС доноси одлука о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ

Народна Скупштина РС о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ

Народна скупштина Републике Српске требало би данас на посебној сједници да реактивира одлуку о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

19.30 Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је данас да правосудне институције са нивоа БиХ не признају жртве српског народа из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата.
„Због тога сматрам да је потребно одржати референдум о Суду и Тужилаштву БиХ“, рекао је Савановић на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске.

Он је напоменуо да у Српској мора бити показано апсолутно јединство када је ријеч о организовању референдума.

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је да референдум о Суду и Тужилаштву БиХ не значи да Српска своје право штити блокадом институција.

„Видјели смо како је све изгледало у Македонији. Само тражимо да демократски одлучујемо о својој судбини“, додао је Стевандић.

Он је нагласио да, када је ријеч о раду Суда и Тужилаштва БиХ, све буде остављено на вољу народу и позвао на апослутно политичко јединство у Републици Српској.

Стевандић је навео да је моћ референдума несумњива и позвао посланике да се у вези са тим не дијеле јер ће, како сматра, подјеле створити „могућности за неки интервенционизам“.

Посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Миладин Станић каже да ова странка није против референдума као демократског изражавања воље грађана, али не на предложени начин.

Шеф Клуба посланика ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Бранислав Бореновић нагласио је да ова странка није задовољна радом правосуђа БиХ, али ни оног у Српској.

„У Српској није процесуиран ниједан крупан предмет који се односи на криминал и корупцију, иако је ПДП поднио неколико пријава. Проблем је и што веома мало знамо о структуралном дијалогу“, рекао је Бореновић.

На посебној сједници Народне скупштине Републике Српске требало би да буде реактивирана одлука о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

18.10 Клуб посланика СНСД је амандманом предложио да референдум буде одржан прве недјеље по истеку 50 дана од дана ступања на снагу Одлуке о референдуму. Одлука ступа на снагу осам дана од објављивању у Службеном гласнику.

18.05 Посланик ДНС-а у Народној скупштини Републике Српске Споменка Стевановић рекла је да се у Суду БиХ у области ратних злочина скоро 80 одсто пресуда односи на Србе, чиме се покушавати дати карактер рата, те нагласила да произилази да је само једна страна била агресор и чинила злочине, и то организовано.
Она је, током расправе на посебној сједници Народне скупштине Српске, рекла да су карактеристике Суда и Тужилаштва БиХ учешће страних судија и тужилаца у њиховом раду, што је супротно суверенитету једне земље, те ретроактивна примјена закона на коју је морао реаговати Суд за људска права у Стразбуру, спорост у рјешавању предмета и провођењу истрага.

Стевановићева је истакла да не види проблем о изјашњавању народа на референдуму, додајући да то није никакав атак на институције БиХ, већ враћање БиХ у оквире Дејтонског мировног споразума.

Посланик НДП-а Драган Чавић изјавио је да је предложено референдумско питање о Суду и Тужилштву БиХ збуњујуће и да није прецизиран датум одређивања референдума.

Он сматра да ће онај који буде учествовао на референдуму мислити да је ријеч о изјашњавању о наметању одлука високих представника.

Чавић је подсјетио да је октроисани закон о Суду и Тужилаштву БиХ, којег је наметнуо високи представник, гласовима СНСД-а, СП и тадашњег Српског народног савеза претворен у закон донесен у редовној процедури.

Посланик СНСД-а Радован Вишковић навео је да структурални дијалог није испунио очекивања и да се мора прибјећи и некој другој мјери, истакавши да немају сви исти третман пред Судом и Тужилаштву БиХ, те да су Срби у неравноправном положају.

„Зашто се у том Суду и Тужилаштву не нађе нико ко је убијао старце, жене и дјецу на православни Божић и затре цјело српско село?“, упитао је Вишковић, истичући да таква пракса мора престати.

17.10 Након паузе, настављена је посебна сједница Народне скупштине Републике Српске на којој би требало да буде реактивирана одлука о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

14.30 Шеф Клуба посланика СП Слободан Протић изјавио је да ће овај Клуб подржати расписивање референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, јер су неправедни и непринципијелни према српском народу. Навео је да су те правосудне институције селективне, пристрасне и да им је циљ урушавање Српске.

Посланик СДС-а Вукота Говедарица истакао је да је СДС био у континуитету против Суда и Тужилаштва БиХ. Он каже да предложена одлука о референдуму има низ процедуралних грешака -нема потврду и мишљење Секретаријата за законодавство, нису дефинисана средства, нема одредница о усклађености.

14.20 Потпредсједник Владе Републике Српске Антон Касиповић истакао је да структурални дијалог о реформи правосуђа у БиХ није успио.

– Да је овај процес успио вјероватно данас не би у Народној скупштини Српске расправљали о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, рекао је Касиповић и нагласио да је једину реалну шансу оријентисану ка владавини права у БиХ структуралном дијалогу давала Република Српска.

13.10  Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да су 60 одсто од укупног броја оптужених лица пред правосудним институцијама на нивоу БиХ припадници српског народа и да ове институције желе да створе подлогу за правно и политичко довођење у питање легитимитета Републике Српске.

Којић је оцијенио да потпуно отуђен и селективно оријентисан правосудни систем на нивоу БиХ мора бити предмет озбиљних реформских захвата у складу са дејтонским уређењем БиХ.

13.00 НС РС се обратио предсједник Предсједништва БОРС-а, Душко Милетић. Милетић изјавио је данас да Суд и Тужилаштво БиХ нису оправдали своју улогу, да је у многим ситуацијама њихов рад камен спотицања и подјела, и да ће тако бити убудуће, ако се нешто не промијени.

Милетић је, рекао да квалификацијом „удружени злочиначки подухват“ Тужилаштво жели да докаже колективну одговорност цјелокупног српског народа, а у недостатку материјалних доказа користи уцјене и притиске разних врста.

Истакао је да је Борачка организација незадовољна и оним што је учинила Републике Српске када је ријеч о утврђивању истине о догађајима у протеклом рату и пружању правне помоћи лицима која су осумњичена за наводни ратни злочин.

11.20 НСРС о реактивирању одлуке о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ. НС РС се обраћа предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је уставно право Републике Српске и њене Народне скупштине да расправља и одлучује о референдуму као изразу народне воље, поручивши да Српска само тражи да се поштује дејтонски Устав БиХ и разграничење надлежности између ентитета и БиХ.

– Референдум као неотуђиво право Српске регулисано је и Законом о референдуму и грађанској иницијативи који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске број 42 из 2010. године, подсјетио је предсједник Додик.

Додик је рекао  да рад и дјеловање Суда и Тужилаштва БиХ генеришу међунационалну мржњу и нетрпељивост, а да је реформа правосуђа у БиХ вођена на погрешним основама и није дала адекватне резултате.

10.25 Посланици нису прихватили да буде разматрана информација о пословању Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“ у вези са одлуком о повећању цијена електричне енергије, са приједлогом закључака. За предложени дневни ред гласао је 31 посланик, шест је било против, а 39 уздржано.

Предсједник НС РС Недељко Чубриловић окончао је ову посебну скупштинску сједницу, коју су раније затражили посланици опозиције. Чубриловић се данас састао са шефом Делегације ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарком, а након њиховог састанка очекује се 10. посебно засједању НС РС о реактивирњу одлуке о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик упутио је 2. јула захтјев Народној скупштини Српске да на посебној сједници разматра доношење, односно реактивирање, одлуке о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић изјавио је раније да је референдум легално и легитимно демократско право Српске на којем грађани имају могућност да изразе став о сваком питању од њиховог интереса.

„Постоји уставна и законска основа и политичка оправданост за одржавање овог референдума“, рекао је Чубриловић и нагласио да одржавање референдума не крши Дејтонски мировни споразум, него представља један од најзначајнијих облика демократског изјашњавања грађана у складу са међународним правом.

Почетак ове сједнице Народне скупштине Републике Српске предвиђен је након девете посебне сједнице, која је заказана на захтјев опозиције, и на којој ће бити разматрана информација о пословању Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“ у вези са одлуком о повећању цијена електричне енергије, са приједлогом закључака.

Почетак девете посебне сједнице заказан је за 10.00 часова, најављено је из Народне скупштине.

Посебну сједницу Народне скупштине Српске на којој би требало да буде реактивирана одлука о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ Колегијум је заказао 7. јула.

(РТРС)

Милорад Додик: Данас ће у Народној скупштини Републике Српске бити донесена одлука о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће данас у Народној скупштини Републике Српске бити донесена одлука о провођењу референдума о Суду и Тужилаштву БиХ и истакао да би резултат непосредног изјашњавања грађана требало да обавеже сваког ко се бави политиком јер је то народна одлука.

„Ми смо увјерени да ће бити одбачени Суд и Тужилаштво БиХ и свако ко се бави политиком морао би да то поштује. Зато и ова питања шта послије, нема послије. Кључна одлука се доноси на дан референдума да ли сте `за` или `против`. Кад донесете одлуку да сте против, зна се за сваког нормалног шта се ради“, изјавио је синоћ Додик.

Он је рекао да се у том случају иде са усвајањањем закона у Републици Српској.

„Ојачавате свој правни систем. Тражите или посланици на заједничком нивоу оспоравају Суд и Тужилаштво, кажу нећемо учествовати у раду Суда и Тужилаштва док се то не стави на дневни ред, док се то не изгласа, то је политичка борба“, нагласио је Додик.

Додик каже да вјерује да ће бошњачки посланици данас бити против овакве одлуке, а да ће опозиција бити уздржана, додајући да на референдумским питањима то исто као да је против.

„У Народној скупштини не може бити уздржаних, ако су уздржани онда сте лицемјерни, онда калкулишете, ако сте уздржани онда сте против“, навео је Додик.

Он је рекао да ће овај референдум и његов резултат остати трајно у политичкој историји овог народа и Републике и да је зато важно да грађани масовно изађу и да гласају „и одбаце овакву праксу наметања рјешења“.

„Да видим те људе из СДС-а који су имали највише проблема да у Народној скупштини не буду дио гласања о томе. Највећа је штета управо за њих јер ћемо објаснити народу о чему је овдје ријеч“, рекао је Додик и додао да и ако не дођу има „довољно руку“ за изгласавање одлуке о референдуму.

Он је указао да су из опозиције стално говорили да имају већину и да ће Мићо Мићић бити премијер и упитао гдје им је већина.

„Сад је неко рекао да до Нове године неће издржато ова већина. То је стална дестабилизација, радите свој посао горе, оставите нас да овде радимо. Савршено добро знамо шта овдје радимо“, истакао је Додик.

Он је рекао да су Британци послали „двије омче око врата које је требало да угуше не само Републику Српску него и српско национално биће“, а то су Педи Ешдаун и резолуција о Сребреници.

„Да ли то хоће /предсједник СДС-а Младен/ Босић да прихвати, не занима ме уопште. Не интересује ме шта каже Босић. Они производе рјешења која имају трагичне посљедице по Републику Српску“, рекао је Додик и нагласио да се томе мора супротставити политичким средствима, а референдум је европска вриједност.

Говорећи о процедури спровођења референдума, он је рекао да очекује да ће Бошњаци у Вијећу народа из својих разлога поставити питање виталног националног интереса и да се потом иде на оцјену Уставног суда, након чега се стварају услови да се одреди датум за одржавање референдума.

Додик је рекао да је основни догађај који га је подстакао да покрене ову иницијативу приједлог људи из ЕУ који воде структурални дијалог, не да се ријеши питање уставне позиције Суда и Тужилаштва БиХ, него да се још више ојачају тако што би се увео врховни суд БиХ.

„И још је дошла прича о Насеру Орићу, сасвим довољна два разлога који су ми као предсједнику индикативни да без оклијевања доставим ту иницијативу у Народну скупштину“, рекао је Додик.

Он је навео да су се Суд и Тужилаштво БиХ сврстали на једну страну и „послужили да се Орић извуче из правосудног процеса који би га сигурно довео у позицију да буде осуђен“.

„Они бране злочин, не треба нам тај суд“, нагласио је Додик, подсјећајући да ниједан Бошњак није одговарао за командну одговорност, као што су Срби.

Он је рекао да иницијатива није покренута прије јер је власт Републике Српске уважавала ранијег представника ЕУ за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон док је била у мандату, имајући у види њену спремност за одговори на кључна четири питања која су постављана.

„Она сад није у мандату и у том погледу нас ништа не обавезује“, додао је предсједник Републике Српске.

Он је нагласио да је међународној заједници веома јасно када је ријеч о томе шта је неуставно, шта је неовлаштено доношење закона, шта значи одбијање закона о Суду и Тужилаштву и шта значи непримјена на простору Републике Српске одлука које доносе Тужилаштво и Суд БиХ.

„Зато су и обављали разговоре задњих дана са нама, јасно смо рекли да идемо у референдум и да једино може да не буде одржан уколико дође до реализације свих ових ствари које смо раније договорили и тражили“, навео је Додик.

Према његовим ријечима, то је да се садашња пракса и садашњи закон о Суду и Тужилаштву укине и донесе нови „који ће лоцирати суд и тужилаштво само у домену овлаштења које БиХ има да доноси законе и да не могу да суде по законима Републике Српске јер постоје судови Републике Српске“.

Он је позвао народ да одбаци Суд и Тужилаштво БиХ.

„Народ веома добро разумије питање, а то што опозиција не разумије, то је тренутак у коме се показује све лицемјерје опозиције. Оног тренутка кад је потребан општенационални консензус о питању референдума јер је правосуђе срж политичког живота Републике Српске, ви нисте спремни да будете дио конзензуса у Републици Српској зато што имате сујете и изгубили сте на изборима, нешто вам је криво, то говори колико су они недоношчад у политици“, навео је Додик.

Он је рекао да у Уставу Републике Српске пише да Република Српска има суверену власт над правосуђем, а да нигдје не пише да БиХ има правосудне институције, осим Уставног суда.

„Суд и Тужилаштво је наметнуо високи представник и то је кључно питање, зато је ово незаконито и неуставно“, рекао је Додик и додао да високи представник није имао право да доноси законе.

Он је рекао да је референдумско питање договорено са релевантним факторима који се бави правом на међународном плану.

Додик каже да опозиција покушава да пошаље поруку како се дистанцира од оног што он ради.

„Ја радим у најбољем интересу овог народа. Ја сам изабрани предсједник Републике, имам уставна овлаштења да штитим Републику Српску и у свим нормалним државама поштује се институција предсједника и институција Владе. Они нису ту због воље народа, већ због својих фотеља, драматично су се борили да буду ухљебљени“, навео је Додик.

Он је рекао да опозиција примарно ради на штету Републике Српске. „То је дебакл једне политике, идеје, то су најбоље показали они који су реактивирали Изворни СДС“, навео је Додик.

Он је додао да опозиција овом друштву није важна, осим што прави штету на нивоу заједничких институција. „Ми нисмо спремни да дамо своју позицију стечену међународним правом коју имамо у БиХ за БиХ. Ми нећемо да ћутимо“, нагласио је Додик.

Он каже да је разговарао са странцима ових дана и да им је рекао да су они свјесни да је Тужилаштво БиХ данас под утицајем искључиво СДА.

„Они кажу – слажемо се и то мора да промијенимо. Не морате да се слажете са мном. Пола међународне заједнице има страх од Сарајева. Они се боје тамо да им не организују протесте пред њиховим амбасадама, да им не вичу `Алаху екбер` и неке друге ствари и онда су спремни да крше нас овде и да нас ломе, то треба одбити“, истакао је Додик.

Предсједник Републике Српске поручио је да БиХ не би преживјела распакивање Дејтонског мировног споразума и оцијенио да међународна заједница овдје брани своје недјело које се зове одлука високог представника да наметне закон.

„БиХ не би преживјела распакивање Дејтонског споразума, јер она само живи на Дејтону. Српска је унијела свој субјективитет у то. Међународна заједница брани овдје своје недјело које се зове одлука високог представника да наметне закон. Они се солидаришу са тим. Доста је више тих амбасадора, нису они ти који овде управљају. Британски амбасадор ми не треба ни на једном мом састанку. Имаћу велике приговоре на то шта ради његова влада“, рекао је предсједник Српске.

Додик је истакао да би да је прошла прича о геноциду у Сребреници већ данас било речено да не може да опстане Републике Српска јер је створена на геноциду.

Он је нагласио да је српски народ у БиХ имао веома јасну позицију према ратним злочинима. „Ниједан који је процесуиран пред било којим судом за злочин који је почињен од Срба и у име Срба није био штићен од власти Српске. Како је могуће да Суд и Тужилаштво БиХ штите Насера Орића, Атифа Дудаковића, Махмуљина и многе друге?“, истакао је Додик и упитао коме треба таква БиХ.

(Срна)

„Референдум искључиво право сваког ентитета, баш како је то и у САД“

Председник РС Милорад Додик изјавио је да је уставно право тог ентитета и парламента Српске да расправља и одлучује о расписивању референдума.

Он је рекао да се на референдуму изражава народна воља, на начин како то чине и државе у САД.

Обраћајући се посланицима на посебној седници Народне скупштине на којој би требало да се одлучи о расписивању референдум о Суду и Тужилаштву БиХ, Додик је рекао да Српска само тражи да се поштује Дејтонски устав БиХ и разграничење надлежности између ентитета – Федерације БиХ, Републике Српске и БиХ.

Он је напоменуо да постоје оспоравања права Српске да распише референдум о правосуђу, јер то наводно може расписати само БиХ.

„Па, референдум јесте искључиво право сваког ентитета, јер то право нити је дато, нити припада БиХ, баш онако како је то и у САД – припада државама чланицама, а никако федералним властима на нивоу САД“, истакао је Додик.

Устав БиХ копија америчког

Подсетивши шта је о томе рекао академик и стручњак за уставно право Миодраг Јовичић, Додик је казао да у САД референдум и народна иницијатива не постоје и нису никада постојали у федералном законодавству, али су зато широко примијењени у законодавству држава, са изузетком државе Делавер.

Објаснивши зашто толико говори о америчком Уставу, Додик је рекао да је то зато што је стручна и научна јавност неподељеног мишљења да је Устав БиХ умногоме копија америчког, јер су га писали амерички правници у Дејтону.

Широко износећи аргументе због којих сматра да је неопходно донети одлуку од организовању референдума о правосуђу БиХ, Додик је рекао да и данас, 20 година након рата, постоји стално настојање да се оспори уставноправни положај Српске који јој припада по Дејтонском споразуму.

„Ми само тражимо да се поштује Дејтонски Устав БиХ и разграничење надлежности између ентитета и БиХ“, казао је Додик, пренели су медији у Српској.

Упозорио је да упорно оспоравање и кршење Дејтонског споразума од дела међународне заједнице кроз наметање уставних амандмана на уставе ентитета, наметање закона, смене изабраних званичника од високог представника, одржава сталну нестабилност и нерационалност нефункционалних органа на нивоу БиХ.

„Свакако да у томе посебно место заузима наметнуто правосуђе на нивоу БиХ, у виду Суда и Тужилаштва, а нешто мање Високог судског и тужилачког савета БиХ“, навео је Додик.

Неслагање о карактеру рата у Босни

Председник Српске је подсетио да, када је реч о карактеру протеклог рата у БиХ, не постоји слагање међу народима у БиХ, наводећи да је за Српску, као и за бројне међународне институције, то био грађански рат.

“То никада није прихватила бошњачка страна која тврди да је у питању агресија Србије, понекад кажу и Хрватске на БиХ, уз геноцид и не само у Сребреници“, истакао је Додик.

Правосуђе БиХ супротно Дејтонском споразуму

Указао је да ратна пропаганда која је означавала Србе као злочинце, а Муслимане-Бошњаке као жртве, тражила судске потврде. “

“Зато је било потребно измислити правосуђе на нивоу БиХ, супротно уставним решењима из Дејтонског споразума“, наглашава председник Српске.

Бесмисленост постојања правосудних институција на нивоу државе БиХ, Додик је сликовито описао на случају Насера Орића на кога је то исто правосуђе заборавило читавих шест година.

“А када је ухапшен онда се брже-боље сете да имају тај предмет код себе и онда траже да се Орић изручи њима, јер тобоже воде истрагу. Онда га пусте, без оптужнице, без суђења, без правде за жртве и њихове породице“, поручио је председник Српске.

Намера да се обесмисли РС

Додик је приметио и да није намера бошњачке стране да формално укине Српску.

“Намера је перфиднија – да се одузимањем надлежности и гушењем кроз неуставно приоритетно финансирање гломазног и непродуктивног административног апарата на нивоу БиХ, насталог наметањем од високог представника, обесмисли само постојање Српске“, истакао је Додик и поручио да би се тиме угасила перспектива економско-социјалног опстанка српског народа као већинског у Републици Српској.

(Танјуг)

Стране димпломате у Сарајеву: Најављени референдум претња суверенитету и територијалном интегритету БиХ

Сарајево – Дипломате Европске уније и западних држава у Босни и Херцеговини упозорили су власти

Републике Српске да ће планирани референдум у том ентитету о статусу Суда и Тужилаштва БиХ сматрати претњом суверенитету и интегритету државе и поручили у заједничкој изјави да се „то се неће толерисати“.

Изјаву су потписали шеф Делегације ЕУ у БиХ Ларс Гунар-Вигемарк, амбасадор Велике Британије Едвард Фергусон, амбасадорке Сједињених Америчких Држава Морин Кормак и Француске Клер Бодоњ и отправник послова немачке амбасаде Адриан Полман, преносе медији у Сарајеву. Они су у понедјељак заједно с представником италијанске амбасаде боравили у Бањалуци и пренели такву поруку званичницима власти РС уочи заседања Скупштине РС која ће разматрати захтев председника РС Милорада Додика за расписивање референдума. Додик је затражио да парламент донесе одлуку о расписивању референдума, вероватно у септембру и предлаже референдумско питање да ли ослуке суда и тужилаштва БиХ треба примењивати на територији РС. У изјави, западне дипломате наводе да су правосудна тела на државном нивоу „кључно важна за суверенитет и стабилност БиХ“. „Дубоко смо забринути због чињенице да предложени референдум представља противуставни покушај, не да се реформишу већ да се поткопају та тела као и то то представљало директну претњу суверенитету и сигурности целе земље. То не може бити толерирано“,истиче се у изјави. У изјави се констатује да да је последње што БиХ у овом тренутку треба сукобљавање које ће довести у питање спровођење нужних реформи. У име Европске уније, посебно је истакнуто упозорење да би спровођењем референдума, БиХ сигурно била заустављена на путу ка чланству у Унији.

(РТРС-Срна-Танјуг-Фонет)