Патријарх Иринеј о Грачаници: „То није први манастир који је потопљен“!

Ваљево – У Страдалној потапаној Грачаници Литургијски прослављено рођење Светога Јована Пророка Претече и Крститеља Господа Христоса… Рођење онога вапијућег у пустињи да се приправи Пут Господњи и поравне Стазе Његове… Светог Јована који је на крају и мученички пострадао не дозвољавајући ширење саблазни у народу из врхова власти, опомињући јавно Ирода: „Не можеш ти имати жену брата свога“! Да ли смо достојно прославили Светога Јована ако ли ми не опомињемо данашње властодржце који нам руше Светиње- него се чак многи великодостојници и друже са њима…

Духовници и духови…

Јасна је ствар у Православљу Светом да за одбрану Науке Вере и Светиња Божијих не треба имати посебне изричите благослове појединих духовника. Недавно једна жена нам пренесе поруку оца Јоила да је Грачаница ваљевска коју потапају велика Светиња, али да је велики проблем што се епископи нејако боре за њен опстанак, као и да јој је при одласку енергично саветовао да о томе обавестимо Патријарха. Када је то пренето монаху-немонаху Антонију, он, то јест- ја, одбио сам да то учиним јер сам Патријарха о томе обавестио детаљно 2013.г. и видео његову запањујуће збуњујућу незаинтересованост. Међутим, малочас нам се јавила једна наша истинољубна сестра из Београда која је била на слави Цркве Светога Јована на Петловом брду где је служио Патријарх. Када је излазио из Цркве она је са осталим сестрама стала да му целива руку како би га нешто и питала успут. Патријарх је радосно делио благослове поређаним побожним женама, све док није чуо питање наше сестре: Ваша Светости молим Вас да помогнете и за ваљевску Грачаницу коју хоће потапати, јер тамо се налазе побожни хришћани на стражи у напуштеном манастиру док власти вребају полицијом да поруше и потопе Светињу. До тог тренутка радосни Патријарх, одједном се непријатно изненадио и арогантним и полудрским тоном узвратио: То није први манастир који је потопљен!

Ето, оче Јоиле, испунисмо твој благослов, а сад се надамо да ћеш доћи ти сам да бранимо Светињу, јер ево- патријарх- неће да те мења, неће да ти умири савест.

Иначе, други, пак, духовници, они које предводи владика Милутин, кажу да се за Грачаницу треба само молити а не мора се ићи у њу. Чу- само ово, Бог даде чудотворну Светињу да би се ту молили, безбожници је руше, а ми кажемо- треба се молити издалека. Молитва и добра дела, два су крила душе, са једним крилом се лети у круг…

Е, сад летећи у круг од Патријарха до Милутина, налетећемо и на оне који кажу да верују да ће брана пући кад се напуни… Верујући себи и својим помислима, иако Свети Лествичник сведочи да православни хришћанин не верује ни једном сну и визији насумице. Самим тим, ако ће већ пући, што сад да се мучимо сад да је ту бранимо, а то што ће успут до тада Цркву затрпати блатом споља и изнутра(конзервација) и што ће порушити и у реку стровалити још стотине запуштених гробова, конаке манастира, економију… „Па шта ћемо ми ту сад- други ће одговарати за то“. Хоће ли стварно?

Хоће ли Бог помоћи оваквим верницима и оваквим духовницима… Јер да има духовника у Србији ваљда би дошао код ове Грачанице и позвао своја духовна чеда- да бар колико било стане и разобличи безбожнике и њихова злодела.

Е, због сличне успаваности или издаје духовних генерала- још и већа хвала и слава овој честитој савесној србској четничкој омладини који су дошли у Грачаницу приложити своју лепту у њену одбрану, несумњиво верујући Свемогућем Богу да ће помоћи онима који искрено и пожртвовано желе Његову помоћ.

ИстиноЉубље свима Вама!

Монах Антоније Давидовић