Цензурисано: Успон хомосексуализма

Геј лоби покушава да цензурише свако другачије мишљење. Успели су да блокирају објављивање овог текста на интернет издању Политике. Прочитајте га и поделите свуда, у инат!

Миша Ђурковић, Успон хомосексуализма

У петак 26. јуна Врховни суд САД донео је пресуду у случају „Обергефел против Хоџиза“, преко које је, одлуком федералног тела, легализован хомосексуални брак на територији свих америчких држава. Док леволиберална елита и доминантни медији које она контролише славе ову одлуку као револуционарну, већинско конзервативно опредељено становништво Америке доживљава ову пресуду као нови драматичан корак на путу радикалног урушавања државе какву су некада њихови очеви правили.

Иако је одлука донета тесном већином од пет према четири, она није неочекивана. Припремљена је претходном одлуком истог суда од пре две године у случају „Сједињене државе против Виндзора“ којом је наложено федералној влади да прихвата и признаје правну валидност геј бракова који су склопљени на нивоу појединачних држава. Но још је важније од тога што је она заправо резултат страховите про-геј пропаганде која је на снази у САД бар у последњих двадесет и пет година.

Још пре пола века хомосексуално понашање је било третирано као болест и кажњавало се глобом, лечењем и затворским казнама. После 1969 године и напада хомосексуалаца на полицију у Стоунволу у Њу Јорку, те првих геј парада које су то почеле да славе, а нарочито након проблематичне одлуке Америчког псхијатријског друштва из 1973 године којом је хомосексуализам уклоњен са листе болести, ова врста понашања прераста у неку врсту животног, вредносног модела са све идеологијом која га прати и која данас царује широм америчких универзитета.

Ширење геј идеологије под фирмом борбе за наводно угрожена ЛГБТ права посебан подстицај доживљава од почетка деведесетих када је ова идеологија де факто освојила простор популарне културе и завладала у филмовима, популарној музици и нарочито телевизијским серијама, некадашњем бастиону традиционалних породичних вредности. Данас нпр. постоје врло јаке невладине организације које врше мониторинг кретања процента ЛГБТ ликова који се појављују у такозваним мејнстрим, најгледанијим телевизијским серијама. Јао вама ако производите серије у којима је таквих ликова недовољно: поменуте организације истакну вас на стуб срама, а онда оглашивачи беже главом без обзира.

У ово масовно заговарање „ширења хомосексуалних права“ укључени су сви сегменти моћи у Америци укључујући и врх политичке елите. Барак Обама је у свм другом инаугуралноим говору огроман простор посветио заговарању права ЛГБТ популације, Стоунвол је промовисан у место од историјског значаја (сад он дође ко Гетисбург!) а најдаље је отишао Стејт Дипартмент који је у доба владавине Хилари Клинтон промовисао доктрину на основу које заштита хомосексуалних права постаје легитимна основа за све врсте интервенција САД према земљи за коју се процени да су у њој она угрожена. Дакле САД су спремне да у циљу заштите, одбране па и промовисања права ове популације интервенишу дипломатски, економским санкција, па и војно.

Овде немамо простора да објашњавамо како је до овог дошло и зашто владајући сегменти америчког друштва готово унилатерално промовишу геј агенду супротно вољи већине самих Американаца. Наиме у претходних двадесетак година око овог питања су вођени прави културни ратови, силне дебате и борбе у јавности и уставно-правном систему. По правилу се показало да свуда где су облични људи успели да се изборе за референдум, већина је јасно показивала своју вољу да се брак дефинише као заједница мушкараца и жене. Чак су и на нивоу законодавних тела појединачних држава најчешће доношене сличне одлуке којом је одбијана легализација геј бракова. Но, елита је свуда ово питање гурала ка судовима који су де факто правним насиљем и неком врстом судијске диктатуре уводили легализацију геј бракова. Овај процес је окончан пресудом која је донета у прошли петак.

Конзервативци су склони да закључе како обичан народ у Америци све мање има право да одлучује о било чему јер им живот уређује „неко одозго“ поричући њихова права да се држе своје традиције, наслеђа, вредности. Антихришћанска лево-либерална елита преко медија, политике, универзитета, правосуђа и популарне културе силом намеће свој поглед на свет и сузбија хришћански традиционализам.

У Европи сличне тенденције гледамо одавно. У Хрватској је насилно, директивом ЕУ оборен резултат легитимног референдума којим су се Хрвати били изборили за традиционалну дефиницију брака у уставу. Медији дају огроман простор свакој иницијативи или трибини ЛГБТ удружења, али прећуткују милионе антигеј протестаната који излазе на улице Париза или Рима. Отуд не треба да нас изненађује то што се промовисање геј права и геј агенде стално намеће Србији као фундаментални услов за европске интеграције.

Успон хомосексуализма у историји је увек био повезиван са неком врстом декаденције или са жељом елите да његовим промовисањем смањи прекомерни раст становништва. Случај данашње Европе је први случај у историји да се хомосексуализам промовише у време страховитог демографског пада. Док са истока поново надиру варвари, витални, одлучни и бескомпромисни, Запад им као одговор нуди Кончиту Вурст.

Миша Ђурковић, Успон хомосексуализма, Политика 2. јул. 2014.

Епилог: Чланак је објављен на интернет издању Политике сат времена након што смо почели да га делимо. Покушај цензуре пропао: http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/Uspon-homoseksualizma.sr.html