Бајкери на КиМ: „Српска полиција нас терала на „граници“ да смотамо српску заставу“

Традиционална, девета по реду мировна “Бајк-рок мисија” у Косовској Митровици окупила је више стотина мотоциклиста из Србије и региона који су уочи Видовдана на својим двоточкашима стигли у Косовску Митровицу. Иако се ове године очекивао знатно мањи број бајкера него ранијих година, када су ову традиционалну манифестацију подржавали бивше српске владе као и општинска руководства, бајкери, на нескривену срећу становника Северног Косова и Косовске Митровице, ни овог пута нису изневерили њихова очекивања. Између 400 и 600 бајкера стигло је на Север Косова, а прве две групе из Новог Сада, Чачка и са Златибора већ су стигле прекјуче. Госте из градова широм Србије, као и Републике Српске и Македоније су традиционално у шпалирима са обе стране главне улице Краља Петра дочекали грађани, међу њима највише деце која им се сваке године и највише обрадују. Бајкери су за овај Видовдан дошли самоиницијативно, о свом трошку, или трошку самих клубова, а упадљиво је било и одсуство представника локалне самоуправе и заинтересованости медија из Србије за овај догађај.

Као и сваке године, и ове су бајкери прошетали до главног моста, неки турирали на посебну радост најмлађих и тинејџера, пре него да се са грађанима дружење настави на чувеној митровичкој плочи, у пабовима, ресторанима и кафићима.

На платоу испред Техничке школе, где је сваке године централна манифестација, уз концерт Суперменса из Шапца и локалне бендове, паркиране налицкане двоточкаше обилазе најмлађи. Драги гости у кожним оделима и ознакама својих клубова друже се са најмлађима, који покушавају да бар за тренутак буду ‘велики бајкери’. И одрасли са великим интересовањем се распитују о карактеристикама мотора. Они се истовремено труде да буду и добри домаћини. Ни ове године ручак није изостао.

Припремљено је око 700 оброка, војнички пасуљ, послужен на Плочи, а овог пута за намирнице су били задужени мото-клуб из Шапца, док је “Друштво српско – руског пријатељства” обезбедило кухињу и куваре.

Бајкерима је лепо и пуно срце, кажу.

„Како можеш да се осећаш кад посећујеш браћу! Сваког пута је ново задовољство и сваког пута је и ишчекивање. Ово је девети пут како долазимо овде,“ за КоССев говори Војислав Димитријевић из „Харли Дејвисон Клуба“ из Београда.

Војиславу је жао што са њима није председник клуба, који је у иностранству тренутно.

„Aли зато планирамо за јубилеј, следеће године на 10. годину ове манифестације да направимо један прави спектакл,“ наглашава.

Питамо га о ситуацији – ове године их није у овој манифестацији „подржала држава“- да ли и у чему види разлику?

Нема неке разлике, каже Војислав. „Из финансијских разлога доста њих није кренуло ове године, то је једини разлог, иначе нама не треба држава да каже, ја желим да дођем, тако и моји другари, моја браћа. Ми се увек снађемо, где постоји воље, увек се нађе излаз, као што и видите,“ закључује.

Из Трстеника су стигил Славиша Палић и Драгана. Дошло би их много више, али су, како кажу, остали чланови клуба оправдано одсутни. На десетој рок мисији, обећавају, биће у комплетном саставу.

„Дошло је само нас двоје. Мени је ово други пут, а њој први. Исфинансирали смо сами овај пут. Ко воли да дође и ко хоће да дође, тај ће и да дође. Спаваћемо у кампу, ако га буде било, а ако не, потражићемо неки смештај, каже Славиша, а на наше питање шта за њега значи Видовдан, овај висок момак слеже раменима и кратко одговора: „Био сам овде ’99. године.“

Пробијамо се даље кроз гужву. Врви од буке и позитивне енергије. Веселу тројку – Јелену, Дејана и Пеђу нисмо могли а да не приметимо. Допутовали су из Новога Сада.

„Први пут сам овде, први пут са бајкерима негде, први пут више од једног дана, све први пут. Они су стара екипа, ја сам нови у свему овоме,“ каже Дејан.

Убацује се Пеђа који додаје – „ја сам из Aустрије“, али га Јелена прекида – „ма он је Босанац, он је носио српску заставу, и онда су нас на граници терали да смотамо српску заставу док не пређемо административни прелаз, наша полиција – српска. Наши нас замолили, као, имају договор, а онда им је он рекао – ‘ја сам Босанац са аустријским папирима и носим српску заставу!’ Рекли смо да ћемо је сутра смотати, а полицајац је на то одговорио – ‘сутра је друго’.“ .

Бајкери се сами ноћас сналазе за смештај. Хотели су пуни, неки су код пријатеља, а има и оних који ће спавати под ведрим небом. Данас, на Видовдан, већина се враћа кућама, горе ка Србији, чекајући спектакл следеће године. За то време нека нова деца са Севера Косова ‘примиће се’ на двоточкаше.

КоССев