Завршни чин „операције Косово“

Док ово читате, већ је отпочео завршни чин „операције Косово“. Дође, некако, у потаји, док су нас – као и обично, када „изговорамо“ оно што нам бива наметнуто, тј. када будзашто распродајемо ово мало што нам је остало од „јужне српске покрајине“ – спиновали и филовали неким другим темама. Пошто су Канцелар и Дачић му невољно признали како нас неке ЕУ државе уцењују Косовом, Потканцелар наставља да цинкари „наше европске пријатеље“:

ЕУ је, иза леђа радикалноконструктивне проевропске владе у Београду, Русима нудила изградњу источног гасног прстена који би заобишао Србију. Ултраевропски Палма се већ, изгледа, спрема да „бега“: из надолазеће ЕУ у Србији – у „братску“ Грчку која, опет, „хвата штуру“ из ЕУ. За почетак, „Јединствена Србија“, становаће на адреси симптоматичног имена: Пара-лија.

Да, тако је: драматичан апел тронутог, плачног и, некако, преподобног Канцелара Шумадије, брда и расејања грађанима да „покажу јединство“ уочи, ко зна којег по реду, „дана Д“, личи на „артиљеријску припрему“ Дачићевог парафа на Бриселски споразум, али и „copy paste“ Недићевог „Свима Србима и Српкињама“, од 1.9.1942 (Радио Београд):

„Да ли се сећате мог првог говора пре годину дана?… Мој је глас тада дрхтао од узбуђења и стрепње. Ја нисам хтео да бежим и да вас остављам у најцрњој невољи. Остао сам да са вама испијем чашу чемера до дна… Данашњи мој глас, чујте, снажан је и сигуран, јер захвалног срца гледам пред собом дело ове протекле године. Српски народ и Србија дигли су се скоро из мртвих. Знам да има међу вама, драга браћо и сестре, који ми то не признају. Али, нека они метну руку на срце и нека ми одговоре: да ли је судбина српског народа и њихова судбина данас трагичнија од оне пре годину дана?..

Треба ли да вам кажем да су се наши вредни, честити и родољубиви сељаци залагали ове године више него икад до сада – обрадивши сваку стопу земље Србинове… и у тој судбоносној бици за хлеб они су победили?… Видите ли шта стварају жуљевите руке наших родољубивих вредних радника? Стварају нов живот, нову, лепшу Србију… Није више време, уверавам вас, да неки међу вама вире из рупе, у коју су се учаурили и очајавају, пуни самоубилачког расположења… Хајте к мени. Хајте новом животу српскијем. Дођите да изградимо тај нови живот заједно. Помозите ми, тако вам млека српског, не ради мене  – ја ћу то свршити и без вас – него због злурадог света који очекује пропаст Србије и српског народа… Ја знам шта би ви хтели да ми кажете. Немојте ми говорити. Знам да вам је тешко. Ми ћемо још патити због туђих грехова. Али, будите Срби. Носите достојанствено, мушки и јуначки свој крст страдања… Али, да бих до краја завршио народно дело, треба ми ваша вера и ваше срце и ваш разум. Потребни су ми и ваша мудрост и ваше стрпљење. Верујте ми. Учините ме још јачим вашом сарадњом. Не јачате тиме мене, јачате Србију и српски народ. Ја вас не зовем ни у какву политичку партију, него у јединствени фронт народа. Само здружени, збијени под једну заставу, српску заставу, изаћи ћемо на  светлост дана из овог тешког мрака у који нас је бацила авантура наших безумних људи…“

Министри спољних послова земаља ЕУ продужили су санкције Русији на још пола године. Сведеној Србији следи усклађивање спољне политике са вањском политиком ЕУ. Јавља ми се, погађате, да је Канцелар приправан да све испотписује, иако бих најискреније волео да грешим. Ко то тамо пита: А где се загубио Екселенцијин „кроки крокија платформе“ за Косово? Па, кад се Канцелару због нечега жури, зар је ту важно шта мисли непосредно изабрани председник Републике Србије?!

Цвијетин Миливојевић – Данас