Хрватски „драговољци“: Тврдња да је у Јадовну побијено 40.000 Срба је „великосрпски мит“

Ветерани Домовинског рата против обиљежавања Јадовног: Није тамо убијено Срба колико се прича

Уочи комеморативног скупа Дан сјећања на Јадовно 1941., два километра даље код Спомен-крижа витезовима Велебитског устанка 1932., у недјељу је трећу годину за редом одржан контраскуп Збора удруга ветерана хрватских гардијских постројби и Удруге хрватских драговољаца Домовинског рата града Ријеке и Госпића.

Комеморативни скуп организирају Српско народно вијеће, Координација жидовских опћина РХ, Епархија горњо-карловачка и Савез антифашистичких бораца и антифашиста РХ, као дан сјећања на концентрацијски логорски сустав Јадовно 1941., који је, уз јасеновачки логор, највеће је стратиште убијених за вријеме НДХ.

Миле Биондић, предсједник ријечког УХДДР-а града Ријеке, поручио је како из удруга изражавају жаљење због жртава усташког логора, али и напомињу како су након Другог свјетског рата на овом мјесту побијени у бројним јамама и многи Хрвати с Bleiburga и крижних путева, „па би ваљало утврдити и њихову судбину и број“.

„Прошле је године на комеморацији бискуп Миле Боговић упутио позив да се истраже околности страдања, али истраживање истине до данас није почело, нити су чињенице знанствено утврђене. Стога поновно позивамо и прозивамо институције хрватске државе да осигурају финанцијска средства и проведу знанствено истраживање да би се утврдио точан број жрава“, рекао је Биондић.

Колико је убијено у Јадовном

Биондић је оспорио податке да је у комплексу концентрацијског логора Јадовно побијено четрдесетак тисућа Срба, Жидова и припадника других нација, уз тврдњу да је то „великосрпски мит којег потпомажу и појединци нашег народа“, због чега захтијева да се то прогласи „повијесном кривотворином“.

На упит Хине о његовим сазнањима о броју жртава у Јадовном, одговорио је како бранитељи сматрају да се бројевима манипулира, да је пуно мање жртава у Јадовном, те да држава то мора истражити.

Удруге хрватских драговољаца Домовинског рата Града Ријеке и Билаја-Госпић су 2013. године поставили плочу на подигнутом спомен-обиљежју Стјепана Девчића, жртви Велебитског устанка на жандармеријску станицу Краљевине Југославије у Брушанима 1932. године, те га на тој плочи називају „првом жртвом србо-четничког терора“. Велебитски устанак називају “првим устанком против великосрпског монархо-фашизма и окупације 1918-1941 којим је запаљена прва искра хрватске државне самосталности, а која је након слома четничко-југо-комунистичке агресије остварена у Домовинском рату“.

Повијесни ревизионизам

Представници бранитељских удруга који судјелују у контраскупу су транспарентом, на којем пише „Пијетет жртвама – Да! Четничко-комунистичком антифашизму – Не!“, препријечили цесту и пролаз до комеморативног скупа изасланствима и посјетитељима, али их је полиција убрзо уклонила с цесте.

Српско народно вијеће је у свом позиву на комеморацију, на којем ће судјеловати и хрватски државни врх, навело да се на контраскупу негира почињење геноцида, а да те ставове повијесног ревизионизма „медији преносе без критичког одмака“.

(Хина)

Удружење ратних војних инвалида Србије осудило покушај хрватских ветерана да прекину комеморацију српским жртвама у Јадовну

Удружење ратних војних инвалида (РВИ) Србије свих ратова осудило је данас покушај хрватских ратних ветерана из рата 90-их прошлог века да прекину комеморацију српским жртвама у некадашњем усташком логору Јадовно, у Другом светском рату.

Како је Удружење оценило у саопштењу, хрватски ратни ветерани су тим чином показали „несхватљиву мржњу према сваком ко није Хрват и 70 година након завршетка Другог светског рата“.

„Из њихових данашњих дела видимо да су следбеници усташких и нацистичких тековина, усташког викара Алојзија Степинца, кога католичка црква жели да прогласи свецем. Удружење РВИ Србије свих ратова се с посебним пијететом сећа страдања невиних жртава, нарочито деце и жена, у току Другог светског рата на просторима Независне Државе Хрватске, која је у темеље свог постојања уградила истребљење српског народа“, пише у саопштењу.

Удружење је оценило да се ни данас у Хрватској није одустало од таквих идеја и планова, као и да званични Загреб, полагањем венаца у Јасеновцу и Блајбургу, „изједначава жртве и џелате уместо да се одрекне усташтва и осуди њихове злочине“.

„Чин хрватских ратних ветерана јасно говори о потпуној оправданости организовања за одбрану и опстанак српског народа на територији Хрватске 1990. године. Поучени историјским искуством, Срби нису желели да као 1941. године иду на клање већ су се бранили и одбранили од новог, планираног геноцида, који се ипак десио 1995. године уз несебичну подршку хрватских савезника, који су више од 200.000 Срба протерали са њихових огњишта“, наводи се у саопштењу Удружења ратних војних инвалида Србије свих ратова.

Јадовно, смештено у близини Госпића, први је концентрациони логор који су формирале власти НДХ у Другом светском рату.

У њему је у периоду од априла до августа 1941. године убијено више десетина хиљада људи, пре свега Срба и Јевреја.

(Бета)