Перфидна рука британског Рајха сад написа и оптужницу против Срба

„РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНЦИ“ ЈЕ ОДНОС БРУТАЛНОГ АГРЕСОРА ПРЕМА ПОБЕЂЕНОМ ПРОТИВНИКУ

• Јефтино улизиштво постпетооктобарских гарнитура у Србији, још само најнаивнији прихватају као „заштиту националних интереса пред много јачим противником“. То улизиштво се у пракси своди на очување окупације и интереса окупатора
• Ни један од најтежих злочина на простору бивше СФРЈ од 1991-1999., а и касније, на подручјима окупираним од стране NATO, није извршен без учешћа или чак главне улоге британске и других западних тајних служби
• Шта мислите о најоштријем дипломатском демаршу, привременом отказивању гостопримства британском амбасадору, повлачењу нашег на консултације, раскиду уговора са Тонијем Блером и његовом „фирмом“ и трајном протеривању свих британских службеника и официра из наше војске, полиције, Владе, Народне банке… Зар то не би било адекватно?
• Британски предлог резолуције о Сребреници је и дрзак изазов Русији и читавом слободољубивом свету, као још један перфидни покушај ревизије историје Другог светског рата. Само, удар Запада на Русију биће нови ексер у сандук англоамеричке империје, пиратско-бандитског претендента на светску олигархијску диктатуру, а можда и повод за српски инаџијски хумор и понос, апсурдни и дефинитивни доказ сопствене исправности – „ми смо они које су Британци оптужили за геноцид“!

Пише: Владимир КРШЉАНИН

КАКВЕ би биле последице да Трећи Рајх изнесе тешку оптужбу против неке нације? То смо већ видели. А кад то учини Велика Британија? То ћемо тек да видимо…

Били смо једна од првих жртава исте криминалне олигархије, која је својевремено створила Хитлера, и која је, после рушења СССР, кренула у крвави поход по свету. То се десило недавно, ране и последице NATO разбијања Југославије, уз „коришћење“ крволочних криминалаца свих нација и боја, типа Орића и Харадинаја, амнестираних у NATO трибуналу у Хагу, још су свеже.

Иста олигархија, усмерила је сада своју милитаристичку и пропагандну машинерију директно на Русију.

„Политика“ САД и NATO, у многоме креирана и вођена перфидном британском руком, није се, у односу на нас, променила ни у једном елементу. Јефтино улизиштво постпетооктобарских гарнитура у Србији, још само најнаивнији прихватају као „заштиту националних интереса пред много јачим противником“. То улизиштво се у пракси своди на очување окупације и интереса окупатора.

„Реформе којима се свет диви“ само су чвршће затезање омче око врата Србије и њених грађана, економске геноцидне омче. Економске успехе у сложеној коегзистенцији са Западом, постигле су искључиво земље које су побегле од диктата ММФ-а. И ту нема изузетака.

Премијер нам је у свом последњем мелодрамском наступу, као оправдање за вођење овакве политике, навео да 4/5 размене имамо са земљама ЕУ и суседима. Исту ситуацију има и Исланд, који је одустао од уласка у ЕУ, разумевајући да је то данас оквир који онемогућава развој. А да притом против Исланда ЕУ и њен савезник и покровитељ, САД, не воде војно-политичко-пропагандни рат уз помоћ нарко-државе „Косово“, Хашког трибунала и Резолуције о „геноциду у Сребреници“.

Притом, наша индустријска производња је готово уништена, па је и наша размена са светом смањена, а није било озбиљних покушаја ни да се наша привреда обнови, ни да се искористе изванредне повластице које нам је Русија пружила још пре 5. октобра 2000. Вучић је заборавио да народ не бира Владу да би добијала похвале западних челника за своје „реформске потезе“, него да би обезбедила развој и бољи живот. А ни једно ни друго није могуће у ропству.

Однос Запада према Србији, што још једном доказује британски предлог „Резолуције о Сребреници“, однос је бруталног агресора према побеђеном противнику, кога треба, не само војно, политички, економски и духовно уништити, него га треба и жигосати срамним жигом, који би послужио као параван за скривање сопствених злочина.

Ни један од најтежих злочина на простору бивше СФРЈ од 1991-1999., а и касније, на подручјима окупираним од стране NATO, није извршен без учешћа или чак главне улоге британске и других западних тајних служби. Нажалост, није било мало ни овдашњих ниткова, спремних да играју у њиховом колу.

Једини текст Резолуције СБ УН који би могао помоћи оздрављењу прилика на овим просторима, а који би се могао ове године усвојити, али нипошто не на годишњицу безумног манипулисања жртвама у Сребреници, вероватно најодвратнијег продукта ратне пропаганде у историји човечанства, већ на годишњицу усвајања Дејтонског споразума, морао би да садржи, осим осуде свих ратних злочина и њихових починилаца и одавања поште невиним жртвама, такође и осуду злочиначке политике западних сила у разбијању Југославије, уз употребу NATO пакта, тајних служби, Хашког трибунала, тероризма, нарко-мафије и националних и верских екстремизама свих боја.

Наравно, јасно вам је да би на такву резолуцију вето уложиле и Велика Британија, и САД, и Француска.

Нико не може имати добру будућност утемељену на лажима, па ни Србија. Србија може створити услове за корисну сарадњу са западним земљама само ако буде одлучно штитила своје интересе и одбијала сваку врсту уцене. Не губећи притом из вида легитимну чињеницу – да Србија у историјском смислу није „ужа Србија у авнојским границама“, на коју ју је свео NATO освајачки рат, већ да има од света у два светска рата верификовано право на свој државни интегритет. Она данас има за све то потпуно реалну могућност.

Успостављање војно-политичког савезништва са Русијом би је и заштитило у војном и безбедносном смислу, и омогућило економски опоравак, отварајући велике перспективе равноправне трговинске и инвестиционе сарадње са земљама БРИКС-а, ШОС-а и ЕАЕС-а.

Али, за то нам треба потпуно другачија Влада од ове коју предводи Александар Вучић. Владе која потписује Тројни-SOFA–NATO пакт, а нада се да ће је Русија спасавати од невоље, чак и ако је не „замоли да уложи вето“, знајући да не постоји дипломатска институција „молбе за вето“, већ држава која претендује да је савезник узме у заштиту, треба само јасно и гласно да каже свој став о опасности са којом је суочена.

Влада чији су главни политички темељи „куповина времена“ и „политика незамерања“ (свима, од САД и Русије, до нарко-банде из Приштине, јер све су то наши „пријатељи“) – темељи су који и у много лакшим временима неминовно воде рушењу читаве грађевине, и то најчешће безначајним поводом.

Треба нам такође и нови тип политичке мобилизације свих креативних и људских патриотских потенцијала ове земље, различит од корумпиране компрадорске партократије која безумно вршља Србијом већ 15 година. Тако окупљени, одговорни грађани Србије, морају што пре адекватно реаговати на сурове политичке, безбедносне, економске и социјалне чињенице данашње окупиране Србије.

Хајде да почнемо са Британијом, кад нам се већ „нацртала“.

Шта мислите о најоштријем дипломатском демаршу, привременом отказивању гостопримства британском амбасадору, повлачењу нашег на консултације, раскиду уговора са Тонијем Блером и његовом „фирмом“ и трајном протеривању свих британских службеника и официра из наше војске, полиције, Владе, Народне банке… Зар то не би било адекватно?

Британски предлог резолуције о Сребреници је и дрзак изазов Русији и читавом слободољубивом свету, као још један перфидни покушај ревизије историје Другог светског рата, баш на 70-годишњицу Велике Победе, уз релативизовање хитлеровских и усташких злочина и бацање љаге на кључне чиниоце антихитлеровске коалиције и најодлучније борце против новог фашизма и милитаризма – Србију и Русију, и то – ако резолуција буде усвојена, а њени аутори се надају – и ако на њу буде уложен вето.

Међутим, као и у свим ратним авантурама последњих година – и овде су се преварили. Русија је свега тога свесна, као и већина грађана Србије и већина људи у свету.

Ово ће бити нови ексер у сандук англоамеричке империје, пиратско-бандитског претендента на светску олигархијску диктатуру, а можда и повод за српски инаџијски хумор и понос, апсурдни и дефинитивни доказ сопствене исправности – „ми смо они које су Британци оптужили за геноцид“!

Факти.орг