Зоран Милановић: Хрвати први започели антифашистичу борбу у овом делу Европе, али било је ту и Срба

БРЕЗОВИЦА – У шуми Брезовици код Сиска у понедјељак је почело обиљежавање Дана антифашистичке борбе, у спомен на 22. липња 1941. када је у Брезовици основан Први сисачки партизански одред, прва наоружана антифашистичка постројба у Хрватској и окупираној Еуропи у Другом свјетском рату.

У склопу обиљежавања Дана антифашистичке борбе вијенце су у спомен-парку Брезовица положили предсједница Републике Колинда Грабар Китаровић, премијер Зоран Милановић, потпредсједница Хрватског сабора Драгица Згребец, загребачки градоначелник Милан Бандић, изасланства ХАЗУ-а, велепосланстава у РХ, Сисачко-мословачке жупаније и Града Сиска, те Савеза антифашистичких бораца и антифашиста РХ и Антифашистичке лиге.

„Комунистичка партија предвођена Титом остала је способна да води рат против окупатора. Чињеница је да су једино комунисти имали храбрости да покрену устанак под паролом „братство и јединство“. Не значи да су антифашизам и комунизам исто. Нису сви антифашисти комунисти. Титова докторина вођена оружаним борбама довела је до борбе против сила осовине. Данас, 74 године касније, морамо упозорити на настанак екстремне деснице. Морамо указати на исцртавање кукастих крижева на утакмицама, морамо указати да се у школама довољно не учи. У црквама се служе мисе за усташке злочинце, а не њихове жртве. И против Тита. Све то с циљем рехабилитације квишлинске војске. Није било реакција најшире друштвене заједнице до исцртавања кукастог крижа на Пољуду. Та је слика прошла свијет и сада је све стране осуђују. Касне у томе. А то није хулиганска акција, већ смишљени план. Нека се коначно почне примјењивати закон везан уз ту тематику“, казао је Фрањо Хабулин из Савеза антифашиста.

„Данашњи дан је благдан сваке године. Хрватска одлуком законодавног тијела, овај дан обиљежава као дан антифашизма. Тако је одлучио Фрањо Туђман, и сам партизан, члан Комунистичке партије, што никада није занијекао. Повијест не можемо мијењати. Устанак 41. био је све само не једноставан. Овдје је на дан када је Хитлер прекршио споразум о ненападању СССР-а, окупио овдје. Није то био народни устанак, али је био устанак оних који су били спремни рећи не. И прије Комунистичке партије Југославије.

Овдје је на почетку речено да је Први сисачки партизански одред био први антифашистички одред у овом дијелу Еуропе. Ово је био јединствени покрет у Еуропи. Размјери судјеловања народа дају му право да се зове хрватски. То су првенствено били Хрвати, али и пуно Срба. У рујну 41. под притиском усташа су се повукли на Банију гдје су били Срби. Тамо је покрет постао масован. Партизански, не четнички. То су важне ствари да би Хрватска на крају завршила на правој страни, на страни добра. То не значи да су рођени бољи и супериорнији. Већ су бирали прави пут. Све што смо добили и зарадили, зарадили смо сами, без кредита.

А како је могло бити? Прије тједан дана прошао сам кроз Раковицу…ово није наша држава из 41. И никада није била. Повијест не можемо мијењати. Нашу повијест су обиљежила три човјека – Радић, Тито и Туђман. Па ком криво, ком право!“, поручио је с говорнице премијер Зоран Милановић.

Колинда Грабар-Китаровић: Антифашистичка борба била је једна од етапа борбе за самосталну државу Хрватску

Предсједница Републике Хрватске Колинда Грабар-Китаровић поручила је да хрватско друштво жели очувати антифашизам као повијесну вриједност, али не и комунизам као ни сваки други облик тоталитаризма. “Оснутак Сисачког одреда био је почетак борбе за ослобођење Хрватске од окупације којој је усташки режим пружао подршку у име остварења хрватске државе, компромитирајући је предајом дијела хрватских крајева окупаторима и прогонима на расној и политичкој основи”, поручила је Грабар-Китаровић истакнувши да је, у односу на број становника, антифашистички покрет у Хрватској био најмасовнији, али и да су жртве биле велике – 64.000 мртвих.

“У Домовинском рату завршена је повијесна борба за самосталну државу Хрватску, а антифашистичка борба била је једна од њених етапа”, рекла је Грабар-Китаровић казавши како је хрватско друштво зрело, поштујући повијесну истину, признати и што се догађало поткрај и након Другог свјетског рата.

“Не умањујући жртве антифашиста и злочине НДХ, можемо осудити све злочине који су се, без оправдања, догодили и након рата”, рекла је Колинда Грабар-Китаровић.

(SEEbiz-N1-Вечерњи.хр)