Хајнц Вилхелм: Односи Србије и Немачке добри као никад пре, слика Русије у Србији много боља него што је то реално

Амбасадор Немачке у Србије Хајнц Вилхелм изјавио је данас у Београду да односи Србије и Немачке никада нису били бољи, а да је слика Русије у Србији „много боља него што је то реално“.

– Немачко-српски односи су добри као никада пре – рекао је амбасадор на конференцији о односима две земље из угла медија.

Вилхелм је рекао да је заслугом владе Александра Вучића слика Србије у немачким медијима много боља него пре три година. Додао је да је томе допринело приближавање отварања преговора са Србијом о чланству у Европској унији, затим покретање преговора о нормализацији односа Београда и Приштина, и чињеница да је „Србија конструктиван актер у региону.“

– Све то даје позитивну слику о Србији – рекао је он.

Вилхелм је подсетио да је Немачка била највећи трговински партнер Србије, и да је од 2000. године уложила 1,8 милијарди евра у њу.

– Сада смо други највећи трговински партнер Србије, дакле далеко испред Русије. А први је сада Италија – рекао је немачки амбасадор.

Према његовим речима, слика Русије у Србији је „много боља него што је то реално“.

– Русија се види као велики донатор, а то није тачно – рекао је Вилхелм.

(Бета)

„Економски односи Србије и Русије нису толико обухватни колико се перципира у становништву“

БЕОГРАД – Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм изјавио је данас да су немачко-српски односи добри „као никад пре“ и да је заслуга актуелне владе што је слика Србије у Немачкој, Европи и целом свету много боља него пре три године.

Вилхелм је на скупу „Српско-немачки односи из угла медија“ подсетио да немачка канцеларка Ангела Меркел ускоро долази у Србију, што је, како је указао, и вид признања за конструктивну улогу коју Србија данас има.

„Србија је отворила преговоре са ЕУ, покренути су преговори са Приштином који су омогућили отварање преговора са ЕУ, Србија је конструктиван партнер у региону… и то даје позитивнију слику Србије у Немачкој и Европи“, рекао је Вилхелм.

Амбасадор је истакао да су немачко-српски односи „живи у оба правца“ и да осим што немачки званичници често долазе у Србију, и премијер Александар Вучић често борави у Немачкој, где је имао разговоре и са канцеларком.

Вилхелм је рекао и да српски премијер често наглашава да је Немачка узор у економском домену и да често, када се отварају немачке фирме у Србији, долази и гледа како су оне организоване и како послују на терену.

Немачки предузетнички дух је, сматра Вилхелм, можда нешто што недостаје у довољној мери, односно, што се загубило током деведесетих година.

Амбасадор Вилхелм је рекао и да је Немачка други по величини трговински партнер Србије, далеко пре Русије, иако се Русија међу српским становништвом види као велики донатор, што, како тврди, није баш тачно.

„Економски односи Србије и Русије нису толико обухватни колико се перципира у становништву“, рекао је Вилхелм.

Вилхелм је подсетио и да је Немачка својевремено била први трговински партнер Србије, али да их је Италија престигла због Фијата. Немачка је, додао је, и највећи билатерални донатор, који је кроз развојну помоћ од 2000. године Србији ставио на располагање 1,8 милијарди евра.

Он је изразио задовољство што је имиџ Србије у Немачкој побољшан, али и обрнуто, и  закључио да може задовољно да оде са места амбасадора из Србије у којој су, како је рекао, сви према њему били срдачни.

„Имиџ и слика Немачке у Србији су претходних година значајно побољшани“

Имиџ и слика Немачке у Србији су претходних година значајно побољшани, а као у огледалу, и слика Србије у Немачкој је измењена на позитиван начин, речено је данас на скупу „Српско-немачки односи из угла медија“.

Пресудни утицај на перцепцију Немачке у српском душтву, на то који ће сегмент вишеслојних односа превагнути, имају медији, показало је истраживање „Слика Немачке у штампаним медијима у Србији 2003-2014“, у којем је праћено 30 штампаних медија у том периоду, а које је представљено на том скупу.

Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм сматра да је слика Немачке у Србији изузетно добра, а да је и слика Србије у Немачкој измењена на веома позитиван начин.

– Србија је у немачкој јавном мњењу словила за главног кривца за југословенске ратове и била у извесном смислу изолована – навео је Вилхелм и додао да је влада коју предводи премијер Александар Вучић допринео да слика Србије у Немачкој, Европи и целом свету буде доста боља него што је била пре три године.

Истичући да медији имају невероватну снагу да искриве слику о некој земљи или је учине лепшом, Вилхелм је рекао да је у том смислу улога медија изузетно значајна.

Амбасадор је на скупу, који су организовали недељник Време и Фондација „Фридрих Еберт“, навео да у Немачкој живи између 200.000 и 500.000 Срба или градјана чије је етничко порекло са простора Србије.

Многи од њих, додао је, одрасли су у Немачкој и вратили се у Србију и представљају „важне преносиоце имиџа“.

– У Амбасади има више локалних кадрова, углавном Срба који савршено говоре оба језика и то су често важни посредници у односима две земље – рекао је Вилхелм и додао да су важне и посете на највишем нивоу, попут предстојећег доласка немачке канцеларке Ангеле Меркел у Србију.

Директор Фондације „Фридрих Еберт“ у Београду Хајнц Хаутмахер рекао је да се у медијима у Србији, упркос критичким моментима у појединим сегментима, Немачка описује као узор.

Хаутмахер је истакао велику улогу медија у формирању слике о некој земљи, као и да те слике често надјачају нечије личне импресије.

– Извештавање медија у том смислу постаје веома важно и често политички обојено – сагласан је са амбасадором, али и истиче моћ медијских слика у билатералним односима Србије и Немачке.

Главни и одговорни уредник недељника „Време“ Драгољуб Жарковић рекао је да је међу важнијим улогама медија разбијање стереотипа, док је новинарка тог листа Јелена Јоргачевић навела да је слика Немачке у српској штампи комплексна и разнолика.

Са једне стране, објаснила је, Немачка се види као покровитељ, модел на који се треба угледати, спољно-трговински партнер…

„Понекад се у наглашавању Немачке као узора, она представља као она која ће укључити Балкан у Европу“, навела је Јоргачевић и додала да су са друге стране слике којима се Немачка представља као архинепријатељ и хегемонистичка сила.

Социолог Јово Бакић навео је да „људи праве стереотипе да би се снашли у стварности“ и да у Србији постоје позитивни стереотипи о Немцима – да су марљиви, систематични, методични, прецизни, педантни, али и негативни – да су агресивни и окрутни, да имају жељу за доминацијом…

„То је све оно што је наслеђе горких искустава из ратова и окупација“, указао је Бакић и додао да постоји велика амбивалентност већине Срба у односу према Немачкој, дивљење и признавање великих достигнуће у привредном животу и култури, „али и готово одвратност према немачкој спољној политици“.

Оценио је и да су стереотипи увек производ извесних центара моћи и извесне перцепције интереса које ти центри моћи имају.

Бакић је истакао и да је убијени премијер Србије Зоран Ђинђић био идеална личност да „мења опажај српске стварности у немачкој јавности“.

Тиме је, сматра долазило до битних промена, а Ђинђић је истовремено давао подстрек српској штампи да хладније главе и благонаклоније гледа на немачку јавности и интересе на Балкану.

Бакић је рекао и да је премијер Србије Александар Вучић направио значајне кораке у приближавању Србије Немачкој и додао да је Вучићева спољна политика „вероватно једина област политичког коју не критикује“.

Према његовим речима, у српским медијима нема извештавања о културним достигнућима Немачке, иако су Немци цео свет задужили филозофијом, културом, уметношћу…

(Танјуг)