Русија ће ставити вето у СБ УН на нацрт резолуције о Сребреници ако Србија то затражи

Security Council Summit on Nuclear Non-proliferation and Disarmament

Нацрт резолуције о Сребреници, коју припрема Велика Британија, поводом обележавања двадесетогодишњице геноцида, могао би да буде усвојен у Савету безбедности Уједињених нација и мимо воље Русије, али би био блокиран у случају да Руси ставе вето, објашњавају извори Данаса који су некада били високи дипломатски представници у УН. Како истичу наши саговорници, потребно је да Србија изрази противљење предложеном документу да би добила подршку Москве.

„Руси неће настојати да буду већи Срби од Срба. Предуслов за њихов вето у УН треба да буде незадовољство Србије, дакле, они ће желети да најпре чују став Србије. Србија треба да инсистира да се ода почаст свим жртвама рата, а не да се класификују жртве, јер хуманост налаже да се уваже сви они који су страдали, на свим странама. Уколико се не уваже све жртве, биће то политизација геноцида од стране Запада“, сматрају извори Данаса.

Поједине српске дипломате са којима смо разговарали констатују и да је,  упркос тврдњама да најављена резолуција неће представљати напад на председника Републике Српске Милорада Додика, „интересантно“ да се такав документ припрема у време када се тежи централизацији власти у Босни и Херцеговини, што би означило подривање принципа на којима почива „дејтонска БиХ“. Према њиховом мишљењу, резолуција може да представља и вид притиска на Србију, нарочито у светлу наставка процеса решавања косовског питања.

Подсетимо, резолуција би предвиђала да 11. јул буде проглашен на дан сећања на страдање више од осам хиљада бошњачких мушкараца и дечака које су српске снаге убиле 1995. године. Нашем листу је раније незванично потврђено и да у овој иницијативи, осим Велике Британије, учествују Холандија и Сједињене Америчке Државе.

Поводом све чешћих навода о притисцима на Србију да Косово буде примљено у Уједињене нације, представници дипломатских кругова, који су упућени у процесе пријема у УН, кажу да је најпре потребна препорука Савета безбедности, након чега се предлог о чланству упућује Генералној скупштини.

„Пре него што би такво питање разматрао Савет безбедности било би нужно да Србија, као матична земља да сагласност да Косово може да буде примљено у УН. Илустрације ради, када се Бангладеш пре више деценија одвојио од Пакистана, две године није могао да постане чланица УН јер се Пакистан противио томе, иако га је признало више држава него Косово. Тек када је Пакистан добио компензацију од САД, дао је зелено светло за чланство Бангладеша у ту светску организацију. Зато Запад, предвођен Немачком, тако снажно инсистира на пуној нормализацији односа Београда и Приштине“, прецизирају они.

Саговорници Данаса истичу да би у случају Косова „по свој прилици“ био примењен „модел две Немачке“.

„Запад настоји да се Косово у будућности учлани у УН применом Ишингерове формуле. На тај начин је својевремено Источна Немачка добила столицу у УН, а Западној Немачкој је заузврат остављена могућност поновног уједињења са Источном Немачком. Али, у случају Србије то би значило да Београд дефинитивно одустаје од Косова као покрајине јер Албанци са Косова никада не би пристали на поновно уједињење“, закључују дипломатски извори нашег листа.

М. Стојановић – Данас