Британија, САД и Холандија спремају Резолуцију УН којом ће 11. јул бити проглашен за „дан сећања“ на сребреничке жртве

Велика Британија припрема документ уочи обележавања двадесет година од масакра у Сребреници.

*Наташа Кандић: Ако премијер Александар Вучић оде у Поточаре, Србија ће морати да отвори питање поштовања судских чињеница *У британској иницијативи учествују и Холандија и Сједињене Државе, а предлаже се да 11. јул буде проглашен даном сећања.

Велика Британија припрема резолуцију за усвајање у Уједињеним нацијама којом ће 11. јул бити проглашен за дан сећања на више од осам хиљада бошњачких мушкараца и дечака које су српске снаге убиле 1995. године, потврђено је Данасу у дипломатским круговима у Београду. Како сазнајемо, план је да ова резолуција буде усвојена уочи обележавања двадесет година од геноцида у Сребреници. Такође, Данасу је незванично потврђено да у овој иницијативи, осим Велике Британије, учествују и Холандија и Сједињене Америчке Државе.

Потпредседник Владе Србије и шеф дипломатије Ивица Дачић изјавио је да Србија има сазнања о усвајању резолуције о геноциду у Сребреници у Уједињеним нацијама.

„Ми сада имамо информацију да једна велика сила спрема резолуцију о Сребреници а питање је шта ће ту писати“, рекао је Ивица Дачић за Б92.

Одговарајући на питање да ли је било притисака из међународне заједнице на представнике власти у Србији у вези њиховог присуства на предстојећем обележавању 20. годишњице злочина у Сребреници, Дачић је за ту телевизију казао да Србија „има јасан став према том злочину као и да је ствар процене на ком нивоу ће Србија бити представљена на тој годишњици“. Дачић је подсетио да је парламент Србије донео резолуцију о Сребреници и да је председник Србије пре пар година био у Сребреници.

Наташа Кандић, бивша директорка Фонда за хуманитарно право, истиче за Данас да би усвајање ове резолуције у Уједињеним нацијама имало велику снагу и моћ над начинима на које се геноцид у Сребреници представља у појединачним државама.

„Резолуција Савета безбедности Уједињених нација има политичку снагу која отвара простор за правну регулативу, за разлику од националних декларација и резолуција. У овом тренутку, Република Српска је људскија према жртвама Сребренице, али то није признање судских чињеница о геноциду. Ако премијер Србије Александар Вучић оде у Сребреницу, Србија ће морати да отвори питање поштовања судских чињеница“, закључује Наташа Кандић за наш лист.

Председница удружења Мајке Сребренице Хатиџа Мехмедовић изјавила је недавно да су мировњаци УН дозволили да се у Сребреници догоди геноцид и да зато ово глобално тело има обавезу да подржи резолуцију.

Медији спекулишу да би поред проглашења 11. јула међународним даном помена на жртве геноцида, резолуцијом било дефинисано да се у образовни систем БиХ и других земаља уврсти градиво које ће сребреничке злочине окарактерисати као геноцид.

Подсетимо, Скупштина Србије усвојила је 2010. године, током власти коалиције ДС и СПС о осуди злочина у Сребреници. Текст Декларације написали су представници ДС избегавајући да масакр у Сребреници дефинишу као геноцид, под изговором да је то урађено због противљења СПС, односно да је плод компромиса са том странком. У тексту Декларације позива се на пресуду Међународног суда правде, којом је утврђено да је у Сребреници јула 1995. извршен геноцид, и у тексту се осуђује злочин на начин утврђен пресудом поменутог суда, без помињања термина геноцид.

Л. Валтнер , С. Чонградин

(Данас)