Изгледа да датум 6. 6. 2015. неће бити упамћен као срећан за Србе. Осим папе који је одржао свој ритуал у Сарајеву, и секта масона је за своје активности и ритуале изабрала српску престоницу, Београд. Ова полујавна организација, коју често оптужују за политичко сплеткарење и врбовање утицајних верских и политичких лидера да би се идеје масонства имплементирале у све поре друштва, имала је свој највећи годишњи састанак на европском нивоу у Београду.
2015.06.06 Serbia, Belgrade. European Grand Masters Conference
Ова верска секта, коју оптужују да је идејни творац екуменизма, обично негира да се бави вером, иако у својим ритуалним обредима користе различите верске књиге. Поводом састанка у Београду, на друштвеним мрежама се дели похвална песма масонима извесне Јагоде А. Маринковић, која довољно говори о томе колико се они не баве вером:
И искујте сат нови сат новог доба Светог Вида
Са кога језде копита векова на уздама минуте
У мракоблесне даљине што виде али не слуте
И старе очи да први пут стварно виде без стидаВек зграбио узде зауставите бесмислену кочију
Одведите Светицу у свет Бога сунца који oде
Оздравите Старог знанца што мокрим путем иде
Точкови криви већ бол-јауцима курјака шкрипеЈагода А Маринковић
Јасно је да су масони добро котирана секта која на неформалан начин жели да све верске покрете подвргне реформи и прилагођавању себи. Грчка и Руска Црква су јасно осудиле ову препредену секту анатемишући је. Нажалост, Београдска патријаршија тренутно проклиње и анатемише само православне вернике, док се са сектама заједно моли и подржава их. Тако је и са масонима.
Бугарски архимандрит Јован Филипов је у својој најновијој књизи оптужио патријарха Иринеја да служи интересима масона. Код нас се овим антихришћанским покретом бавио св. Николај Жички који је критиковао утицај ове секте на људе у Цркви. Тако поводом новог часописа Монашког удружења, он каже:
– Има код нас неких листова са чисто православним називом, но по садржини су то или лутеранске или масонске новине. Ја сам недавно у рукама имао свеску једног нашег „црквеног“ листа, који једном половином дуректно негира не само Православље, као један ненадмашан систем живота, него и јасне јеванђелске истине… Као разлог за уплив масонства у црквене часописе он наводи – каријеризам „тврде српске главе“.
Масони у Београду. Састанак без медијске пажње.
Овај велики састанак европских масона, којима припада и велики део тренутног режима у Србији, протиче без уобичајене медијске пажње за овакве скупове. Потпуно је несхватљиво да моћници овог покрета не завређују пажњу медија.
Ставља се у дужност црквених пастира да оне који приступају исповести питају нису ли они у масонским организацијама и не деле ли та учења, те ако се покаже да јесу или да деле, онда таквима да објасне да је учествовање у наведеним организацијама неспојиво са звањем хришћанина – члана Христове Цркве, да су они дужни или да се коначно одрекну масонства и њему сродних учења, или да се, ако то не буду испунили, неће удостојити Светог Причешћа, те да ће при даљој непокајаности бити одлучивани од Свете Цркве.
15/28. августа 1932. године.
Сабор архијереја Руске заграничне цркве, на дан Успенија Божије Мајке. Сремски Карловци. Југославија.
Погледајте такође: О МАСОНИМА, И ШТА ОНИ ТРАЖЕ У БЕОГРАДУ
Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“