Тешко пастирима Израиљевијем који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири?

Информације са затвореног заседања мајског Светог архијерејског сабора које су, уз благослов и ангажовање појединих владика СПЦ, у великој мери биле доступне таблоидним медијима, имале су снажан печат антицрквене, а заправо антиправославне и антисрпске кампање.
У сенци међусобних обрачуна владика, верујући народ српски с правом је остао запитан да ли су наши архијереји на нивоу времена у којем живимо показали одговорност за паству, или су се, заборављајући на њу, уклопили у дух времена.

Сабор 2015, између осталог, није одговорио на покушаје редефинисања брака, сурогат материнство, агресивне покушаје мењања идентитета и погледа на свет којем је обичан човек изложен, на пропагандно потрошачко друштво, није (а могао је, по угледу на Руску православну цркву) предложио начин организовања државе с православним погледом на свет…

У име збуњених, загубљених и забринутих те оних, како рече Теофан Затворник, слабих а некрепљених, болесних а нелечених, рањених а непривијених, „Печат“ поставља питања на која би требало да одговоре уважене владике.

To су она питања на која ниједан архијереј у току заседања Сабора, ни након њега („Печат“ је без успеха покушавао да закаже разговор са неким од владика) иначе, није понудио своје и одговоре СПЦ, највећег преосталог уточишта српског народа.

Наставак текста у штампаном издању „Печата“