ВАТИКАН ИЗЈАВУ ПИЈАНОГ СРПСКОГ ПРОТЕ КОРИСТИ КАО ДОКАЗ „СВЕТОСТИ“ АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА?

Недавно смо добили коментар једног нашег анонимног читаоца поводом вести да Ватикан поседује спис православног српског свештеника који потврђује Степинчеву светост. Постоје наговештаји да би екуменистичка клика у Србији кроз канонизацију Степинца могла доста да учини на унијаћењу и промени свести код Срба.

Н. Влачо, Блиц – Krajem protekle nedelje poklopile su se dve crkveno-državne posete kojima je zajednički imenitelj priča o kardinalu Stepincu, prvom čoveku hrvatske rimokatoličke crkve za vreme Drugog svetskog rata, srbomrscu i otvorenom saradniku ustaškog režima Ante Pavelića. U četvrtak, istog dana kada je kardinal Kurt Koh, predsednik Papskog saveta za promociju hrišćanskog jedinstva, posetio Beograd, u Vatikan je otputovala Kolinda Grabar-Kitarović, predsednica Hrvatske. Nakon susreta s papom Franjom, tvrdila je da joj je on rekao da nema nikakve dileme oko skore kanonizacije Stepinca. Ipak je dodala da će prvo „neke aspekte“ morati da razmotri mešovita komisija sa SPC da bi Vatikan izbegao protivljenje.

Изјава проте Андрије Димитријевића од 1975 године, са којом он „признаје“ Степинца за „свеца“, а коју су недавно пренеле хрватске новине, није, нажалост, њихова римокатоличка измишљотина. Она је на срамоту СПЦ, а посебно проте Андрије Димитријевића, истинита и срамна да не може да буде срамнија. Прота је, заиста, у пијаном стању такву изјаву дао Хрватима за време свога боравка у Аустрији, а затим поновио на дочеку загребачког надбискупа у Њујорку.

То што је прота Димитријевић био пијан када се одрекао Бога и Српства, и Степинца као најлукавијег крвника српског народа за светитеља, прогласио не може њега да оправда у очима православних Срба, јер човјек, оно што трезан мисли, то пијан говори!

Да би разумјели ову срамну изјаву једног српског православног свештеника, ми треба да знамо ко је заиста прота Андрија Димитријевић?

У својој младости о. Андрија Димитријевић је био свештеник за примјер. Велики богољуб и још већи српски родољуб. „Летећи“ небом умјесто да хода земљом Србијом која се налазила у то време у комунистичком ропству, прота Димитријевић је убрзо послије свога рукоположења за свештеника, због свог дугог језика, дошао у сукоб са комунистима. Као млад човјек пун полета и жеље за борбом са подземним силама овога свијета о. Андрија Димитријевић није хтјео да послуша мудри савјет свога искуснијег у животу, старијег брата у Христу. Он је о. Андрију Димитријевића братски савјетовао: „Оче, иди мудро да не погинеш лудо!“

Тако је о. Андрија Димитријевић убрзо послије свога рукоположења пао у затвор и од комунистичког суда због почињеног вербалног деликта осуђен на вишегодишњу робију. Казну је издржавао у КПД Забела заједно са неким римокатоличким свештеницима, са којима је убрзо склопио пријатељство које ће послије промјенити његово животно схватање. Одлазећи у затвор, о. Андрија Димитријевић је остао без подршке представника своје Српске православне цркве и најближе родбине, који, због комунистичког осветничког режима нису смјели нити могли пуно да о. Андрији Димитријевићу помогну, све да су и хтјели.

 Главна мисија Степинца у току НДХ је била покатоличење православних, или „шизматика“ како их је он доживљавао. Овде видимо да учествује у католичењу Срба који су регрутовани у усташку војску.

Зато се о. Андрија у комунистичком затвору, као и многи други робијаши, осећао напуштеним и заборављеним од свију. Њему је изгледало да су многи Срби попут Пилата који опра руке своје од Христа, опрали руке своје од њега и препустили га његовој судбини.

Тада су на сцену ступили римокатолички свештеници који су добијали помоћ од своје „цркве“ и поред тога што су били исто као и о. Андрија Димитријевић затвореници и доказани „народни непријатељи“. Они су своју помоћ, коју су редовно добијали од своје диоцезе као римокатолички свештеници у облику пакета „великодушно“ дјелили са о. Андријом Димитријевићем, којег су постепено, кроз пријатељске разговоре, тако врбовали да послужи, умјесто Богу римскоме папи.

За вријеме издржавања казне, о. Андрија Димитријевић је званично признао римског папу као поглавара Цркве Христове на земљи. Он је тако постао православни унијат – римокатолички свештеник који признаје римског папу и поред тога што је привидно задржао православни начин вршења богослужења и црквених обреда.

Послије изласка са робије, о. Андрија Димитријевић више није био исти човјек као прије. Он се промјенио у затвору у сваком погледу и духовно и физички. Од православног светосавског свештеника постао је римокатолички унијатски свештеник којег СПЦ више није могла да помогне по његовим очекивањима. О. Андрија Димитријевић, због тога, уз помоћ римокатоличког свештеника са којим је био на робији бјежи са породицом из Југославије и одлази у емиграцију. За време боравка у Аустрији, о. Андрија Димитријевић, у знак захвалности због помоћи коју је добијао од римске „цркве“ једно од своје дјеце крштава у римокатоличкој вјери и цркви. Због тога је против о. Андрије Димитријевића, послије његовог доласка у Америку, био покренут црквени судски поступак у Црквеном суду Америчко-канадске епархије. На изричито тражење владике Дионисија, због црквених потреба цијела ствар је послије заташкана. Због тога што је владика Дионисије спречио његово рашчињење, о. Андрија Димитријевић, остао је владици Дионисију вечно захвалан. Послије његове смрти лежаће на његовом гробу, а најмлађем своме сину даће име по владици – Дионисије!

Дионисије Димитријевић, син Андреје Димитријевића је свештеномонах у звању протосинђела код грчких старокалендараца.

Боравак проте Андрије Димитријевића у Америци због његове склоности према пићу је био испуњен многобројним скандалима. Не зна се ко је више срамоте нанео Цркви Христовој. Да ли Управе ЦСО у којима су комунистички жбири и шпијуни коло водили, а које су проту Андрију Димитријевића доводиле за свога свештеника да би се тако наругали и Богу и Србству, Православљу и Светосављу или он сам својим раскалашним животом. Оно што је веома интересантно јесте чињеница да Прота Андрија Димитријевић као унијат никада није прекидао везу са римокатоличком „црквом“. За време свога боравка у цркви Светог Арханђела Михаила у Канзас Ситиу у Канзасу, цијело време је причешћивао римокатолике. Ту жалосну и срамну праксу једног тајног римокатоличког унијатског свештеника у Србској православној цркви у Канзас Ситију је прекинуо свештеник о. Михаило Микић. Он је дошао послије одласка проте Андрије Димитријевића у Хат Спрингу у Арканзасу да служи на тој духовно мртвој парохији. Као прво што је о. Михаило Микић као нови парох морао да уради у Канзас Ситију било је забрана Хрватима римокатолицима да приступају Светој Тајни Причести, и да улазе и послужују у олтару као што су они то радили за време проте Андрије Димитријевића.

Кроз живот и парохијски рад проте Андрије Димитријевића који се 2013. године из емиграције у Америци, вратио из Канаде у Србију најбоље се може видети посрнуће и дубоки пад јерархије Србске православне цркве. Она је веома добро знала да је прота Андрија Димитријевић римски свештеник у србској мантији, али и поред тога СПЦ никада није ниста подузела да заштити углед србског свештеника нити је покушала, макар, проту Димитријевића да опомене или казни за његово издајство Бога и Србства. Таквим својим односом према проти Андрији Димитријевићу СПЦ је можда и нехотично од њега направила издајника Светог Православља. Недавно сам чуо вијести из некадашње Југославије, да „вјерници“ и чланови „Хрватске православне цркве“ желе да изаберу и поставе за поглавара „Хрватске православне цркве“ проту Андрију Димитријевића. Ова вијест сама по себи не би била толико интересантна и важна за родољубиво и богољубиво Србство да протиница Добрила Димитријевић прошле године није умрла у Србији. По црквеним канонима, прота Андрија Димитријевић као унијат (римокатолик грчког или византијског обреда) може сада да постане и владика и патријарх „Хрватске православне цркве“. Молимо се зато Богу да нас Господ сачува од протиних даљних скандала и избави од садашњег свјетског зла!

Погледајте такође: ДИОСКОР, СТЕПИНАЦ И ИРИНЕЈ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“