Шта Вучић може да „донесе“ из Америке?
Амерички инвеститори су врло избирљиви, јер је пред њима читав свет. Свуда су добродошли, али им се морају давати услови које они могу да разумеју. Они не могу да дођу у Србију и да уложе своје приватне паре, а да не знају како ће изаћи из евентуалног корпоративног спора, објашњава Махмут Бушатлија.
Првог дана званичне посете Америци српски премијер Александар Вучић, састаће се представницима највећих америчких компанија, као што су „Џенерал електрик“, „Мајкрософт“, НЦР, чиме је и потврдио да ће његова посета САД бити поред политичке, базира и на привлачење америчких инвеститора, што нових, што старих са америчког тла.
Колико су шансе да Вучићева посета Америци додатно унапреди економске односе са Америком?
Он каже да је то последица што се ми ни политички ни технички не сналазимо у привлачењу инвестиција не само из Америке, него са сваке могуће стране.
„Не знам што се тиче Америке, шта би ми могли да постигнемо са њима, а да то нема политичку конотацију и да има неки разуман обим инвестиција“, оцењује он.
Бушатлија објашњавајући „разуман обим инвестиција“ каже да је Србији отприлике потребно око 3,4 милијарде евра годишње директних инвестиција, од чега би макар једна трећина, значи више о милијарде евра, морало да буду „грин филд“ инвестиције да би се могао остварити неки низак степен раста очекиваног БДП-а годишње између један и један и по степен.
„Разумно би било створити услове у којима би Америка могла на годишњем нивоу да улаже око милијарду евра и више, али ми нисмо оспособљени за такве послове“ каже он, додајући да, ако хоћете да развијате земљу, прво морате да је успоставите.
„Ми смо земља која још увек није држава — немамо законодавство, радну политику, немамо основ за развој. Основни проблем је што немамо дугорочно планирање. Јер ви ако хоћете да развијате земљу морате да знате шта хоћете да та земља буде за 20 или 50 година“, објашњава он, додајући да се из тога стварају приоритети.
Он сматра да то што, како која влада дође, тако успоставља своје приоритете заборављајући оне које је успоставила претходна, није клима која би привукла инвеститоре.
„Морамо бити потпуну свесни чињенице да су амерички инвеститори врло избирљиви, јер је пред њима читав свет. Они су свуда добродошли, али им се морају давати услови које они могу да разумеју. Они не могу да дођу у Србију и да уложе своје приватне паре, а да не знају како ће изаћи из евентуалног корпоративног спора“, напомиње наш саговорник.
Бушатлија подсећа да такви спорови код нас трају по неколико година, а када се и дође до краја, каже он, не могу да се реализују.
Он додаје да су у том погледу европски стандарди такви да резултат, то јест правоснажна пресуда, буде видљива за две године.
„Ми немамо уређено правосуђе које може да прати инвестиције. Нема озбиљне инвестиције без озбиљне инфраструктуре“, рекао је он и као пример навео да због спорости наших железница роба мање путује од Србије до Америке него што стиже из фабрике до одредишта за транспорт.
Према речима научног сарадника института за славистику РАН Георгија Енгелхардта, очигледно је да Вашингтон од Београда тражи да се придружи пројекту TAП.
„То је пре неколико дана отворено рекао и Вучић. Американце не занима да ли тај гасовод има чиме да се попуни, зато што тренутно влада логика конфликта са Русијом и циљ САД је да протера руске компаније и инфраструктурне пројекте са Балкана“, рекао је он, додајући да Вашингтону није битно да ли је то добро за балканске државе.
Према подацима доступним на сајту Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду, досадашња укупна улагања Америке у Србију су око 1,5 милијарди евра. Како се наводи на њиховом сајту у рубрици „привредна сарадња Америке и Србије“, у питању су углавном инвестиције у приватни сектор. Према истом извору, Сједињене Америчке Државе један су од највећих директних инвеститора у Србији, а америчке компаније запошљавају близу 8.000 људи.
Вучић је другог дана посте САД планиран сусрет са замеником америчког државног секретара Ентонијем Блинкеном, а нешто касније и са представницима српске дијаспоре у САД.