Српске судије и тужиоци полагаће заклетву на косовски Устав, пред председницом, по законима и под пуном материјалном и моралном одговорношћу и лојалношћу тој тзв. репубици Косово
Рок за пријаве за судове и тужилаштва на Косову истекао је у понедељак у поноћ, а на последњи позив пријавило се 84 кандидата Срба и других невећинских заједница. Председник ткзв. Судског савета Косова Енвер Пеци каже да се за судије пријавило 58 особа из судова који раде у систему правосуђа Србије, а за тужилаштво 12, као и да Еулекс тек треба да достави комплетне пријаве.
Све пријаве су стигле су последњи час јер до недеље увече није било ниједног пријављеног кандидата са севера КиМ.
Српске судије и тужиоци пружали су велики отпор преласку у косовски систем правосуђа, али се претпоставља да је кључну улогу у промени мишљења имао недавни састанак иза затворених врата са министром правде Николом Селаковићем.
„Вести“ су јуче покушале да контактирају неколико високорангираних људи у српском правосудном систему у Митровици, али су они одбили да говоре.
– Српске судије и тужиоци који пређу у правни систем тзв. републике Косова, полагаће заклетву на косовски Устав, пред председницом, по законима и под пуном материјалном и моралном одговорношћу и лојалношћу тој тзв. репубици Косово. Добили су уверевања од Селаковића да ће бити изгласан закон по коме ће бити пензионисани са 65 одсто примања. На тај начин ће добити социјалну заштиту за себе и своје породице, а и плату тзв. републике Косова.
Они који неће да пређу у систем Косова, добиће распоред у неке судове у унутрашњости Србије, наравно у рангу који имају – каже Aлександар Ђикић, председник Српског националног форума.
Бриселски споразум предвиђа интегрисање судске власти која ће функционисати у оквиру јединственог правног система Косова, каже др Дарко Симовић, члан Српског правничког клуба и професор уставног права. Он сматра да је реч о „препуштању судске власти Републици Косово чиме се директно крши више одредаба Устава Србије“.
– Преласком у косовски правни систем судије и тужиоци српске националности имаће обавезу примењивања искључиво косовских правних прописа. Дакле, избор српских судија не подразумева очување српске државности на Космету, већ представља заокруживање косовског правосудног система као један од последњих чинова препуштања Косову да неометано врши све државне функције. Гаранције које треба да обезбеде учешће Срба у косовском правосудном систему представљају уобичајене механизме заштите националне мањине у упоредном праву – каже Симовић.
Губитак правне заштите
Aлександар Ђикић упозорава да онај ко нема косовско држављанство не може да оствари своје право пред судовима, било северно, било јужно од Ибра.
– Грађани губе правну заштиту Републике Србије, и у потпуности за сваку пресуду, процес, наследство, од сада па надаље за њих је надлежна тзв. република Косово – подсећа Ђикић.
Потписано у Бриселу
Бриселском договором Београда и Приштине одређено је да Срби и припадници других невећинских националности добију два места у Врховном суду Косова, једно у Aпелационом суду у Приштини, а у Одељењу овог суда у Косовској Митровици пет судија. Основни суд у Митровици тражи 24 судије, Основни суд у Приштини седам, у Призрену једног, у Гњилану шест, а у Урошевцу двоје судија.
Ј. Л. Петковић – Вести