Косово је илегално одузето Србији

DavidKeninБЕОГРАД, ВАШИНГТОН – Нема коначног решења прихватљивог и за Београд и за Приштину, али то не значи да не могу да унапређују, па чак и институционализују односе, свесни да је главни проблем нерешив, сматра Дејвид Кенин, професор Универзитета „Џон Хопкинс“.

“Косово јесте проблем за Србију, јер јој је илегално одузето, Београду није прихватљива његова једнострана декларација о независности. Оно што сада обе стране раде, то је настојање да реше неке проблеме, замрзавајући ово основно питање“, каже овај доскорашњи аналитичар ЦИА у интервјуу за данашњу „Политику“.

Према његовим речима, нема коначног решења прихватљивог за обе стране. Косово је, подсећа он, признато, од готово сто земаља света, али не и од пет чланица ЕУ.
“Косово инсистира на независности и суверенитету, и тачка, и није спремно на компромис о томе. Србија, такође, није засад спремна да на то пристане“, каже Кенин. Он сматра да, то што обе стране замрзавају основно питање, није лош приступ, све док обе стране и они споља – разумеју да главно питање неће бити решено, већ само контролисано.

Универзално је правило у политици, подсећа Кенин, да се разликују проблеми који су решиви од оних који само могу да буду држани под контролом и да се одлучи који су који.То значи да Србија и Косово могу да институционализују односе и сарадњу, да би се они унапредицали на предвидљивом нивоум дакле да свака страна зна шта може да очекујеод друге, док обе истовремено разумеју да главно питање у догледно време неће бити решено.

Кенин сматра да би било сврсисходније кад би ЕУ једнсотавно рекла да “ни Србија, ни Косово неће псотати чланице све док међусобно трајно не реше питање статуса.Према његовом мишљењу, боље је што “мање лекција из Брисела“. Он сматра да је ЕУ недоследна и да није јасно који су то услови пред Србијом и да ли је међу њима граница са Косовом.

Професор Кенин је навео и да су две заједнице на Балкану под патронатом САД више него друге – Албанци и Бошњаци – из историјских и политичких разлога. Кад је реч о Албанцима, то се, каже он, односи како на оне на Косову, тако и на оне у Македонији и у Aлбанији, који се сви увелико ослањају на САД. Према његовом мишљењу, треба имати у виду да су Албанци најмного бројнија заједница на југу Балкана и демографски највиталнија. “Албанско питање“ постоји, каже Кенин, јер се још не зна како ће се Албанци организовати – као једна држава, или више њих…какви ће бити њихови односи са суседима, како ће се суседи прилагодити на ту албанску демографску експанизију.

ТАНЈУГ