Главна тајна послушности

Однос деце према родитељима, као у огледалу одражава однос родитеља према Богу. Да би се променила деца пре свега је неопходно да се пред Богом промене родитељи. Захтевати од других више него од себе далеко је лакше и једноставније.

Савремени родитељски свет је пун роптања и гунђања:

– Каква непослушна деца, то је невероватно! Кажем му: ‘Иди у продавницу’ – неће да иде. ‘Намести кревет’ – неће да намести. ‘Опери посуђе’ – ни прстом да мрдне. Немам више снаге, у гроб ће ме отерати…
Драги родитељи! Сетите се шта вам је Бог поверио да свакодневно извршавате. Сетите се својих родитељских дужности. Ако схватите да ви то у одговарајућој мери не вршите, гледајући истину у очи, открићете једноставну истину: ваша деца су се угледала на вас. Деца се буне зато што се ви буните против оних које је Бог поставио над вама: против власти, против шефова на послу, против пастира Цркве. Деца су непокорна вама зато што сте ви непокорни Богу. Деца су постала равнодушна према вама зато што сте ви постали равнодушни према Богу. Деца не виде у вама духовни ауторитет зато што је Бог престао да буде ваш Покровитељ. Деца су огледала својих родитеља.

Ако хоћете да промените децу, морате ви да се промените пред Оцем небеским. Промене у вама неизбежно ће повући за собом и промене у вашој деци. Да бисте васпитавали децу учењу Господњем, неопходно је да и сами боравите у њему, да будете прожети њиме, да живите њиме. Пази на себе и на науку, истрај у томе; јер чинећи ово, спашћеш и себе и оне који те слушају (1 Тим. 4,16), то јест, жену, децу и цео свој дом.

Дечија душа је крхка. Како се лако може у њој уништити клица Човека са великим словом, како је својом грубошћу лако згазити нежни пупољак Божанске изабраности и призвања сугерисаним осећањем мање вредности. Шта ће постати наша деца? Да ли ће она остати у ропству страстима овога света или ће бити синови слободе у Христу? Свети Јован Златоуст је рекао: „Узраст дечији је нежан, дете брзо усваја оно што му говоре други; као печат на воску утискује се у душу деце оно што она чују. Самим тим и њихов живот већ почиње да се приклања или пороку или врлини. Зато, ако се на самом почетку и, да тако кажем, у предвечерје она заштите од порока и усмере на бољи пут, у будућности ће се то већ претворити у навику и као у другу природу, те се она неће тако лако и својом вољом приклањати најгорем зато што ће их навика увек привлачити добрим делима“.

Ја и Отац једно смо (Јн. 10,30) – рекао је једном ваплоћени Син Божији, давши нам образац односа између Родитеља и Сина. Да ли данас многа деца могу достојанствено поновити ове речи поводом својих односа са својим родитељима?

Господ чека нашу децу. Пустите децу и не браните им да долазе к мени (Мт. 19,14). Једном су Исуса Христа упитали: Учитељу, која је заповест највећа у заповестима? А Исус му рече: Љуби Господа свога, свим срцем својим и свом душом својом и свом мишљу својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега својега као самога себе. О овим двема заповестима виси сав закон и пророци (Мт. 22, 36-40).
Две заповести су као две шине по којима јури локомотива нашег духовног живота. Када се уклони једна – катастрофа је неизбежна. Заволети Господа је прва. Заволети ближњега је друга. То су фундаменталне заповести. Без њих се живот претвара у пустињу, у суморно гробље. Оне су међусобно повезане. Друга проистиче из прве. Не може бити љубави према ближњему без љубави према Богу, а љубави према Богу без љубави према ближњему. Нарушавање прве заповести неизбежно повлачи за собом и одбацивање друге.
А даље следи ланчана реакција разарања: породичног, црквеног, друштвеног, економског и политичког. Ако се руши темељ, руши се цела зграда.

Љубав према Богу и љубав према ближњему – то је онај непоколебиви угаони камен Божијег Царства. А ко је ваш ближњи? О коме се ту ради? Ко може бити ближњи ако не онај који се назива вашим сином, вашом кћерком.

Заволети Бога и заволети децу – на тим двема заповестима почивају закон и пророци, породица и Црква, земља и држава, царство земаљско и Царство Божије. Велики педагог Ушински је рекао: „Љубав је једино средство да се душа детета потчини. Ко слуша другога из љубави, тај се потчињава већ по закону сопствене душе и од туђег посла прави свој“.