Заседање бугарске скупштине у Београду

категорија Православље / дана 25/05/2015 у 9:29 часова /

Режим и Синод – ко се на кога угледа?

Нека нам се и припише неко мало сујеверје, али готово је чињеница да последњих година током редовног заседања Сабора СПЦ отпочињу и разне природне непогоде које долазе и до размера катастрофе. 2014. после призивања Духа Светога почела је катастрофална поплава у Обреновцу, а ове године су страдали Ивањица и Голубац. Можда све ово говори да ХААРП у Србији заиста делује, а налази се у згради Патријаршије у Београду.

Блиц | 24. 05. 2015. – НЕЗАПАМЋЕНО НЕВРЕМЕ, град разбијао прозоре и излоге у Голупцу

Израз „бугарска скупштина“ нема никаквог понижавајућег призвука у односу на православну браћу Бугаре. То је, пре свега, парадигма која осликава стање општег расула, управо оно на шта личи Сабор епископа Београдске патријаршије по извештајима дневних новина.

Наиме, услед „неидентификованог извора из Патријаршије“, ове године је Сабор протекао уз директан пренос, те је народ имао прилике да се „забавља“, уствари – саблажњава, као да гледа неки ријалити програм на Пинку. „Неидентификовани извор“, препознатљив по својим коментарима је, кажу познаваоци на неким порталима, био епископ, или „бискуп“ како себе назива, Григорије Херцеговачки. Овај популарни и потенцијални члан џет-сета, ако је то истина, своје извештаје је објављивао у Блицу уз потпис Жељке Јевтић, новинарке, која изузетно познаје Каноне и уређење Православне Цркве, те се, углавном, преко ње објављује све што је везано за Цркву, а у складу са црквеном политиком Уредништва Блица.

ГЛАСАЧКА МАШИНА

Скупштинска расправа и већина гласова је, ове године, оборила Епископа канадског Георгија и Епископа милешевског Филарета. По штампаним медијим за смену епископа Георгија гласао је 21 епископ, док је против било 16. Тако је гласачка машина, за разлику од ранијег принципа саборовања најбоље описаног речима – „изволе се Духу Светоме и нама“, сменила епископа Цркве Божије. Тај епископ, по првим извештајима, не жели да се буни и прихвата одлуку већине.

Оптужницу епископу Георгију, прочитао је Епископ липљански Теодосије, кога режимски медији називају приграбљеном од њега титулом „Епископа рашко-призренског“, који је притом између осталог рекао да је владика Георгије дозволио жени да преспава у епископском двору што је противно Канонима. Управо ова чињеница и овај галиматијас безакоња показује у коликој мери је лицемерје заменило Духа Светога на овогодишњем Сабору. Епископ Теодосије је, управо, био настојатељ манастира Дечани, у време када се новинарка Жељка Јевтић неприкладно обучена непримерено дуго задржавала у његовом манастиру. Не тврдимо да „је нешто било“, али, тврдимо да својим боравком у манастирима и канцеларији Саве Јањића ова жена, новинарка антихришћанског Блица, чини много веће зло од ове друге жене која је преспавала у Епископији у Канади.

Ипак, Жељка Јевтић је учинила и једно добро. Својим писањем, оборила је тезу да овогодишњим Сабором управља Дух Свети, и дала нам слику скупштинског заседања, које, штета што не преноси телевизија „да се мало смејемо“. Тиме ће она отрезнити известан број добронамерних и позвати их на чување Вере, јер је „5 минута до 12″.

Ко год каже да хулимо на Свету саборну Цркву тврдећи да је Дух Свети одступио са оваквог заседања, подсећамо на разлику између Саборне и саборске цркве:

Црква, дакле, јесте саборна, и православни у њу верују; православни не верују „у једну свету саборску и апостолску Цркву“. Верују у „саборну“, не у „саборску“, мада су сабори тела на којима се доносе важне одлуке за Цркву. Али, црквеним саборима се врло често у историји манипулисало да би се донела нека одлука коју би цар или владар желео, или архијереји који су били заражени јересју или имали неку неправедну побуду. Тако свети Епифаније Кипарски, послушан уредбама Цркве, у својој дубокој старости одлази на сабор у Цариград који је требало да се бави питањем св. Јована Златоустог, тј. његовим низвргнућем (рашчињењем) . Схвативши, будући испуњен мудрошћу, да сабор делује острашћено, лично је испросио у цара Аркадија дозволу да се повуче и врати на Кипар и тиме не саучествује у неправедним одлукама сабора.

Дакле, како је то учинио овај свети отац Епифаније, који се слави управо у дане скупштинарења отаца Београдске патријаршије, тако је дужна да исповеда и савест сваког православног хришћанина, и да не прихвата нову институционализовану острашћеност, која је одлика нехришћанских или псеудохришћанских секти, а не Свете саборне и апостолске Цркве.

Ако се дрво по плодовима познаје, дрво с горким плодовима треба мењати, тј. оне који су иницијатори оваквог ријалитија у Цркви, а не периферне гране на које се дрво устремило. Секташки менталитет је дубоко заразио лидере Београдске патријаршије, и православни пастири су у дилеми да ли даље да прате овакав курс који пре свега има интерес да кадровски уклони Православље из Српске Цркве или да се послуже Предањем Цркве и 15. Каноном о непомињању јеретика и пре саборне осуде.