Папа стиже у Сарајево да прогласи свецем најокорјелијег злочинца

ПАПИНА МИРОТВОРАЧКА МИСИЈА У САРАЈЕВУ ЈЕ САМО ЗЛОНАМЈЕРНА БРУТАЛНА ФАРСА КАКВУ СВИЈЕТ ДО САД НИЈЕ УПАМТИО

Ове 2015.године, када се слави Седамдесетогодишњица побједе над фашизмом, долазак Римског Папе у Босну 6. јуна баца тамну сјенку на цио овај јубиларни догађај. Под плаштом миротворства, у мисији братског помирења, праштања, сарадње међу људима добре воље, и разним човјекољубивим и богоугодним  цитатима из Светог писма  (а зна се да и Сотона има право да цитира  Свето писмо у  своју корист); и тако препун сличне празнословне реторике, Папа долази да најокрутније злочинце из Другог  свјетског рата беатификује (прогласи римокатоличким блаженим и светим великомученицима). И то на основу преглупе прозирне лажи извјесног усташког идеолога, језуита, дон Анта Баковића,  добро и одавно познатог међународној полицији због разних криминалних послова, надојеног сваким обликом вјерске и националне мржње и нетрпељивости, која већ одавно прелази границе и најгорег безумља, да више почиње да мрзи и све у римокатоличким редовима што има и најмањи морални предзнак  и који је са благословом Ватикана и Врхбосанске надбискупије, фашистичким, Гебелсовим методама- замјеном теза, брутално и банално  извршио ревизију историјских чињеница и обмануо ширу јавност. Тако је тај одавно  познати усташки јастреб, или боље речено офуцана стара врана; углавном нека врста оних животиња које се хране и живе на сопственом измету и цркотинама, прогласио за велико мученице једне од највећих злочинаца у Другом свјетском рату; Удружење хрватских римокатоличких, назови часних сестара, „Сестре Милосрднице“, које су наводно невине побијене и бачене у ријеку Дрину, (а гле чуда, он је био крунски свједок тог догађаја и још једна од њега наговорена лакоумна дружбеница, јер треба им да буду два свједока за проглашавање блажених. Позната је модерна пракса проглашења и појединих Папа у свете и блажене. Тако у политички подобном тренутку, гдје у напријед траже и нађу два подобна, и изманипулисана свједока, који ће посвједочити да им се десило неко чудо над моштима блажено-почившег Папе). У то њихове церемоније се не треба мијешати, њихова ствар, али у њихово прикривање ратних злочина и злочинаца /пацовски канали/,морамо.

С обзиром да ратни злочин не застарјева, мора се хитно покренути тужба пред свим међународним компетентним судовима у присуство што већег броја објективних свјетских средстава информисања против Анте Баковића и још неколико његових сарадника; због обмане јавног мњења, ширења вјерске и националне мржње, прикривања ратног злочина и скривања ратних злочинаца, као  и подметању другим ратног злочина. У току суђења тужбу треба проширити против овог господина, по још неким тачкама кривичног права; што ће изузетно бити интересантно широкој свјетској јавности. Због бојазни да по објављивању овог чланка, клерофашистички круг не угрози животе живим свједоцима и прикрије неке од доказе, што је већ неколико пута  дјелимично и успио, али на њихову жалост праћени су и неке нове против себе доказе открили, Али у току самог суђења свијет ће имати прилику да се запањи колико је дубоко пао морал Ватикана и чиме су све спремни да се служе, прије свега језуити, већ одавно познати да ни од каквог зла не презају; и делају по познатом њиховом једино моралном начело „Све је дозвољено, јер циљ оправдава свако средство“.

А, САДА, ЕВО УКРАТКО ОСВРТА И ОПИСА ТОГ ДОГАЂАЈА ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКО ГРАТА 1941 –1942

Половином мјесеца децембра устаници Романијско-Сарајевске регије, у времену док још нису били идеолошки подијељени на четнике и партизане, а међу њима било је и неколико после рата признатих народних хероја су такође учствовали у  напад за ослобођење Сарајева, које су тад држале фашистичке усташке снаге. Тај напад, због издаје и усташких шпијуна у редовима устаника,  крваво се и не успјешно завршио по устанике. Том приликом, повлачећи се пред усташким доминантним снагама, устаници су заробили због сарадње са усташама католичке Сестре Милосрднице,  које су учествовале и у ликвидацији покрштавању дјеце сирочади и дјеце инвалида у домовима сирочади. Збогтих и још горих злочиначких дјела послије рата су им одузете неке зграде и забрањен рад у неким домовима сирочади, као на примјер дома сирочади на Бјелавама у Сарајеву. Тих ратних дана Устаници су их одвели у тад слободно Горажде и тражили од усташке  команде у Сарајеву да их размјене за дјецу сирочад и дјецу инвалиде. За које се још увијек вјеровало тад да су можда жива -Усташе су у договору о размјени заробљеника тад прво захтијевале.

Верни читалац