Иринеј бачки, сива еминенција СПЦ, добио писмену потврду да је он заправо владар из сенке?

Међусобно подељени епископи Српске православне цркве ставили су коначно карте на сто и дилеме које су до сада могле да се чују само по кулоарима патријаршијског двора, па све до најудаљенијих манастира, више не постоје. Двојица најмоћнијих, епископ бачки Иринеј и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је ближи патријарху Иринеју, одмеравају снаге, окупљајући верне владике око себе.

Заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског Сабора, који чине све владике СПЦ, почело је необично жустро, а заоштрени односи између митрополита Амфилохија и владике бачког Иринеја више не могу да остану прикривени унутар седишта СПЦ.

Сабору је поднета петиција епископа Иринеја у којој се тражи да се преиспитају одлуке Светог архијерејског Синода да привремено разреши дужности управљања епархијама владику милешевског Филарета и канадског Георгија. Петицију је од 37 активних владика потписало њих 21. Потписницима које предводи владика бачки Иринеј не смета сама истрага против владика Филарета и Георгија, већ начин на који је она вођена, као и то што двојица епископа нису могла да виде шта пише у извештајима две комисије на основу којих је Синод донео одлуку да их привремено разреши.

Како сазнаје „Политика”, чланови Сабора сада читају обимне извештаје сачињене после посете комисија коју је оформио Синод епархијама Милешевској и Канадској.

Прво је читан извештај комисије против Георгија, а потом на дневни ред долази Филарет. Поједини архијереји постављају питање зашто се, ако се већ преиспитује финансијско пословање, сличан поступак не спроведе и у Архиепископији београдско-карловачкој, на чијем је челу патријарх Иринеј, као и у Патријаршијском управном одбору и у Митрополији црногорско-приморској којом столује митрополит Амфилохије.

Да ли ове најаве представљају поруку патријарху да се, у тренутној расподели снага, налази на слабијој страни? За сада група владика којом заправо управља Амфилохије нема већину, што може још некога од епископа упутити ка супротној, бачкој страни. Али, досадашњи сукоби у СПЦ су показали да се савезништва лако склапају али још брже раскидају.

Митрополит Амфилохије је, тако, и један од чланова Синода, уз епископа рашко-призренског Теодосија, који је био председник комисије која је испитивала стање у Епархији канадској и владику зворничко-тузланског Хризостома, који је био од Синода задужен да испита стање у Епархији милешевској. У време док је блаженопочивши патријарх Павле био у болници, митрополит Амфилохије био је његов заменик и обављао део дужности које тадашњи поглавар СПЦ, због болести, није могао да обавља.

Владика бачки Иринеј је и портпарол СПЦ, а у делу јавности постоји мишљење да је већина новоизабраних млађих епископа блиска њему. О снази утицаја двојице архијереја у епископату говори и то што су у време када се бирао нови патријарх митрополит Амфилохије и владика Иринеј били веома близу да постану поглавари српске цркве.

Када је биран наследник патријарха Павла, у јануару 2010. године, кандидати су били митрополит Амфилохије, владика бачки Иринеј и тадашњи епископ нишки Иринеј. Сва тројица добила су у четири круга гласања неопходну подршку архијереја. За митрополита Амфилохија је гласало њих 25 већ у првом кругу гласања, а за двојицу Иринеја – 23 члана изборног Сабора. Апостолским жребом, извлачењем једне од три коверти с именима кандидата који су добили највише гласова, изабран је за новог поглавара СПЦ тадашњи епископ нишки. Од тада, ово је први пут да се владика бачки тако директно супротставио митрополиту Амфилохију, али и самом патријарху Иринеју, који је, ма како се трудивши да остане статусно неутралан, ипак ближи Амфилохију.

Али, Иринеј бачки, сива еминенција СПЦ, сада не игра игру скривалица, већ је затражио и писану подршку других епископа. И добио је већину. Да ли је тиме и добио писмену потврду да је он заправо владар из сенке СПЦ? Ко, заиста, влада у СПЦ? Иринеј или Иринеј?

Посебно је осетљиво питање колико супротстављени ставови Иринеја бачког и Амфилохија утичу на јединство Српске цркве, а колико је ту, што је ипак изгледније, реч о јачању сопственог утицаја унутар СПЦ. Заправо, и Иринеј бачки и Амфилохије обављају припремне радње за неки будући избор новог патријарха СПЦ и стварање што бројније гласачке машине.

Како незванично сазнајемо, одлука о Георгију и Филарету, привремено рашчињеним епископима, могла би бити донета најраније у понедељак, мада се то питање може продужити током целе наредне недеље и овај Сабор претворити не само у један од најузбудљивијих, већ и најдужих последњих година.

Према неким наговештајима, досадашњи ток седнице иде у позитивном смеру по милешевског и канадског владику. Већ и само стављање њихове судбине за прву тачку дневног реда део црквених кругова тумачи као сигнал да би они, ипак, могли остати на својим епископским местима. Ипак, док Сабор не донесе званичну одлуку како ће се поставити према владикама Филарету и Георгију, и јавност и црквени кругови могу само да нагађају о томе.

Упадљиво је и да ни после трећег дана заседања Сабора СПЦ нема, као што је била пракса претходних година, званичног оглашавања из Патријаршије, где се одржавају седнице, о раду највишег црквеног тела. До сада је управо епископ бачки Иринеј био тај који је новинарима, после сваког радног дана Сабора, саопштавао званичне информације о тренутном току заседања.

То је још један показатељ да је ова седница пошла нешто другачијим смером.

Уосталом, „Политика” је најављивала узбудљиве саборске преокрете.