Песме Богу и роду

„Реч Христова нека обитава у Вама богато, у свакој мудрости учите и уразумљујте себе: псалмима и славопојима и песмама духовним, у благодати певајући Господу у срцима својим“ (Кол. 3, 16)

„Појте Богу, појте;
појте цару нашему, појте;
Јер је Бог цар
од све земље, појте песму,“
(Псалам 46, 7–8)

Песмарица која је пред Вама представља небеску бисерницу изнизану од најлепших духовних песама коју је српска народна душа спевала Творцу Своме, Мајци Божијој, Светитељима Божијим и роду своме. Знатан број песама у овој песмарици припада Светом Владици Николају – распеваној лири Духа Светога и српском златоусту. Аутори осталих песама су српске богољубиве душе из наших дана и из времена богомољачког покрета. По свом садржају ова предивна песмарица је море јеванђелске мудрости, учитељ врлине и истинске вере, образац хришћанског живота и васпитања душе, учитељица богољубља, правдољубља и родољубља.

По свом обиму ова збирка духовних песама представља највећу, најразноврснију и најлепшу до сада објављену збирку у нашем народу. Као таква посвећена је оцу Антонију Маринковићу, монаху Христовом, духовном чеду Владике Артемија, сабрату манастира Светог Јована Крститеља у Љуљацима, богомољцу коме је Духовна Лира Светог Владике Николаја била друго Јеванђеље и особити васпитач душе. Сведок тога – његова Духовна Лира која је од свакодневног дугогодишњег коришћења доспела у стање потпуног распада. Користио ју је отац Антоније у свако време ван послушања, нарочито у празничне и недељне дане, на манастирским славама и саборима, на сваком месту и у свако време. Од Духовне Лире се није одвајао. Ако су руке биле заузете послушањем појао песме из Духовне Лире које је знао напамет. Таквих песама је било много. Незаобилазна и најчешће почетна песма је била: Благословен нек је час…

Заиста је реч Христова у оцу Антонију богато обитавала јер је у свакој мудрости учио и уразумљивао себе, пре свега у псалмима и славопојима и песмама духовним Светог Владике Николаја из Духовне Лире, у благодати певајући Господу срцем и уснама. Духовна Лира је била део његовог молитвеног бића, његово дисање, његов разговор са Богом, његова утеха, извор духовне снаге, мудрости и ведрине, јеванђелско поучавање, прогонитељ демона.

Знајући све ово с љубављу посвећујемо ову песмарицу оцу Антонију и приносимо је као воштаницу његовом гробу на дан његовог годишњег помена.

Упокој Господе са светима душу уснулог слуге Свога монаха Антонија. Даруј му Господе рајско насеље и да са Ангелима непрестано славослови Тебе – Васкрслог Спаситеља нашег. Амин.

Протосинђел Наум