Смене, петиције и кадрирање

Београд – Заједничком светом архијерејском литургијом у Саборној цркви и призивом Светог Духа данас би у Патријаршијском двору у Београду требало да почне вишедневно мајско заседање Светог архијерејског сабора СПЦ, незванично је потврђено Данасу.

–  Због догађаја уочи мајског заседања, црквени извори, као и претходних неколико година, најављују жестоке расправе међу српским владикама, које ће се, како ствари стоје, уз актуелне црквене теме углавном бавити собом – сменама, кадровским „ротацијама“ по епархијама, казнама… .

У складу са праксом која је у СПЦ уведена 2010. доласком на трон Светог Саве патријарха Иринеја, уочи овогодишњег мајског Сабора Синод је сменио још двојицу епархијских архијереја – владике канадског Георгија и милешевског Филарета. У претходних пет година на исти начин са катедре су уклоњена још тројица владика, због чега у Цркви не престају спорови око тога да ли је Синод одлукама о сменама (не)канонски преузео надлежности Сабора. Црквена скупштина је до сада само потврђивала овакве одлуке црквене владе, али нови моменат је то што се пред ово заседање, како се спекулише, епископ бачки Иринеј (Буловић) ангажовао да се на Сабору пониште одлуке о последњим сменама.

У СПЦ се прича да је из Епархије бачке кренула и петиција која треба да помогне да владике Георгије и Филарет врате у своје епархије, у чему многи виде почетак нове акције владике бачког против митрополита црногорско-приморског Aмфилохија (Радовића) у трци за „белу пану“, која у СПЦ траје још од кад је на њено чело био дошао покојни патријарх Павле. При томе нико не зна да ли би евентуално поништавања синодских одлука о недавним сменама имало неке ретроактивне последице у случају епископа које је Сабор, потврђујући одлуке Синода, већ уклонио са епархија. Такође се спекулише да је управо владика Иринеј бачки 2010, наводно, био главни инспиратор уклањања владике Aртемија из Епархије рашко-призренске, које је почело одлуком Синода о смени , а завршило се рашчињењем, које он не признаје као канонско .

Како Данас незванично сазнаје владика Георгије, коме још није уручен извештај синодске комисије на основу које је смењен и који је полемисао са Синодом, до јуче није добио позив за Сабор, док је владика Филарет уредно позван на мајско заседање. После последњих казни, СПЦ тренутно има петорицу смењених владика што је, према црквеном законодавству, довољно за оснивање „паралелног синода“. У овом тренутку тешко је проценити да ли постоје снаге, жеље и интерес да се у Цркви отвори још један раскол.

У високим црквеним изворима спекулише се да је извесније да ће се рашчињени владика Aртемије наћи на на дневном реду Сабора и да би због упорног оглушавања о саборске одлуке и недавног рукоположења хорепископа у Епархији рашко-призренској „у егзлу“ могао да буде искључен из СПЦ. Синод је синоћ требало да утврди коначни предлог дневног реда и тема, које би Сабор данас требало да усвоји.

Теме од Сарајева до Цариграда

Међу питањима која би требало да се нађу на Сабору, између осталих су и наставак преговора са у православном свету канонски непризнатом Македонском православном црквом, могуће већ у јуну уз посредовање Московске патријаршије, припрема за сабор свих православних црква 2016. у Цариграду, одлука о нивоу на ком ће СПЦ бити заступљена приликом посете папе Фрање Сарајеву 6. јуна – спекулише се да би могао да буде и највиши, ситуација на КиМ – наводно организационе промене у ЕРП и заштита црквене баштине, о чему би требало да Београд и Приштина преговарају у Бриселу, мада косовске власти најављују кандидатуру за чланство у Унеску.

Јелена Тасић – Данас