Рехабилитован Дража Михаиловић

Београд — Командант четничког покрета и Југословенске војске у отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду у процесу који многи оцењују историјским.

Рехабилитацијом је поништена пресуда из 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт, када су му одузета сва грађанска права.

Одлука суда да усвоји захтев за поништење пресуде и рехабилитује Михаиловића је коначна и не постоји могућност жалбе, с обзиром на то да поступак има само једну страну. Михаиловићу су овом одлуком враћена грађанска права.

Судија Александар Трешњев рекао је да је суд усвојио захтев за рехабилитацију и поништио пресуду којом је Михаиловић 15. јула 1946. године био осуђен на смрт, а два дана касније стрељан.

Изрицање одлуке привукло је велику пажњу јавности, а одлуку суда је испред зграде у којој је Виши суд дочекао велики број грађана. Ту су припадници антифашистичких удружења, припадници Равногорског покрета, а у згради су и припаднице организације „Жене у црном“ и осуђивањи члан „Образа“ Младен Обрадовић.

Захтевом за рехабилитацију је затражено поништење пресуде од 15. јула 1946. године којом је Михаиловић осуђен на смрт због колаборације с нацистичким окупаторима и којом су му одузета сва грађанска права.

Поступак за рехабилитацију почео је 16. септембра 2010. године, али је у два наврата дошло до застоја у процесу.

Први пут се чекало утврђивање дана стрељања Михаиловића, а други пут јер је Савез антифашиста Србије поднео кривичне пријаве против два сведока због лажног сведочења.

Решењем Првог основног суда у Београду као датум Михаиловићеве смрти утврђен је 17. јул 1946. године. Михаиловић нема гробно место.

Захтев за рехабилитацију Михаиловића су први пут 2006. године поднели његов унук Војислав Михаиловић, професори Правног факултета Универзитета у Београду Смиља Аврамов и Коста Чавошки, Српски либерални савет и Удружење Југословенске војске у отаџбини. Касније су се том захтеву придружиле и поједине политичке странке и удружења.

Суђење су пратиле бурне полемике у јавности, а рочишта, као и читање пресуде, обележили су и честа сучељавања „четника“ и „партизана“ испред суда.

Током процеса је саслушано на десетине сведока, махом историчара, преслушани су аудио снимци са суђења и прикупљена је бројна документација.

(Агенције – НСПМ)