КАКО ЈЕ ВАТИКАН РУШИО ЈУГОСЛАВИЈУ

Средина је седамдесетих година и све почиње убрзано да се мења. У Калифорнији група брадатих момака производи први микропроцесор, а потом онај тип који ће нас деценијама касније увесељавати и нервирати својим црним џемперима, конструише и први мали кућни рачунар, назван Aппле И. У свету је најчитанија књига „Између два доба“ Збигњева Бжежинског, који објашњава како ће Сједињене Aмеричке Државе постати предводници информатичке револуције и глобализације која ће неумитно уследити, најављујући у исто време пропаст Совјетског Савеза и проглашавајући победника Хладног рата. У јулу 1976. Бжежински се упознаје са тадашњим краковским надбискупом Каролом Војтилом, својим земљаком Пољаком, који ће октобра 1978. постати папа. Планетарна историја улази у ултра-брзи воз и нема намеру да стане…
… Сем у Југославији. Држава већ остарелог Јосипа Броза, иако усамљено светло с ове стране идеолошке завесе, потпуно неспремна дочекује глобализацију и информатичку револуцију. Уместо хватања места у оном возу, у Загребу се гаси Маспок, у Србији падају либерали, а доношењем ноторног Закона о удруженом раду и опредељењем за „договорну економију“, као да свесно и намерно пркосе глобалном тренду. Маршал Тито више нема снаге ни за реформе ни за репресију. Оно мало енергије коју има троши на жестоке сукобе и свађе са супругом Јованком Броз која, у својој мегаломанији, сматра да треба да наследи супруга и постане нови владар Југославије по смрти доживотног председника. До 1978.
И само једна институција, помало скрајнута, види шта се ваља иза брега. Само једна је спремна за промене, само једна предвиђа – и што директно, што индиректно потпомаже – промене које значе и крај Југославије. Католичка црква у Хрватској. На крилима Другог ватиканског концила, духовно подигнута на идејама Пјера Тејара де Шардена, језуитског филозофа и теолога, стасава генерација бискупа и свештеника, предвођена Фрањом Кухарићем, која ће покренути самосталну црквену акцију за ослобођење Хрватске. Јубилејски деценијски пројекат назван „Тринаест стољећа кршћанства у Хрвата“ завршиће, за разлику од „Хрватског прољећа“, тријумфално, мобилисаће вернике и друге Хрвате и представљати предигру онога што ће се одиграти свега неколико година касније. Јер, јула 1984. у Марији Бистрици одржаће се „Национални конгрес“ на којем ће се окупити 400.000 верника и антиципирати референдум за независност из 1991.
Овај заплет, ова три нивоа – свет, Југославија, Хрватска – чине „заплет“ новог истраживачког подухвата најпознатијег хрватског новинара Дарка Худелиста, из књиге „Рим, а не Београд“ која ће бити објављена на јесен, а чије делове Худелист ексклузивно представља српским читаоцима кроз разговор за Недељник. То је књига – Худелист је назива „интегралном историографијом“ – која ће уздрмати јавност на ексјугословенским просторима чак и више него Худелистови текстови или књига разговора са Добрицом Ћосићем, и која по први пут објашњава улогу Ватикана, Католичке цркве, папе Војтиле, Збигњева Бжежинског, хрватске и српске елите и генерала, у распаду Југославије и крвавом рату који ће га обележити.
На почетку разговора, Дарко Худелист напомиње да се заправо ради о две књиге, које се међусобно надопуњују, и обе обрађују преломне, седамдесете и осамдесете године. „Рим, а не Београд“ има чак 1.600 страна, док ће се друга књига звати „Између очаја и Криста“ и бавиће се искључиво српско-хрватским односима и сукобима.