ОЕБС припрема агресију на Новорусију?

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је недавно у телефонском разговору позвао председавајућег Организације за безбедност и сарадњу у Европи (Оебс) Ивицу Дачића да искористи свој ауторитет како би мисија ове међународне организације у Украјини затражила од тамошњих власти да сместа престану са очигледним кршењем споразума из Минска. Како преноси Тасс, Лавров је у разговору са Дачићем рекао да према извјештајима, оружане снаге украјинске владе користе артиљеријско оружје великог калибра да гранатирају мирно становништво Новорусије.[i] Руски министар је своје тврдње поткрепио конкретним доказима али оне нису наишле на очекивани одјек. Москва тражи поштовање међународног права и правду али то у Оебсу неће наћи. Тачније њих има у Оебсу колико има морала и части у Дачићу. Ово не треба никог да чуди јер је Оебс организација којом руководе агенти америчке и британске обавештајне службе који веома пажљиво припремају агресију на Новорусију и геноцид над руским народом. Уосталом по истом приципу су радили на истребљењу српског народа у РСК и на КиМ.

Уместо Дачића, Русима је још раније одговорио одликовани војник Новорусије, српски добровољац Дејан Берић. Он је упозорио да као и у случају бивше Југославије и СРЈ, мисија Оебса у Украјини има задатак да обележи места на којима се налази значајније оружје Новорусије и њене јединице како би агресори знали шта да бомбардују и како би лакше и брже сломили отпор руског народа. Њихов циљ није брига о људским правима. Будући да је Сергеј Лавров искусни дипломата старог кова, јасно је да су и њему познате ове чињенице, те да је свој позив Дачићу упутио како би он остао забележен у историји. И ћутање српског министра спољних послова као и његову неактивност у заштити угрожених грађана Новорусије ће забележити историја. Али шта очекивати од политичара који заједно са Александром Вучићем прихвата и реализује противуставни Бриселски споразум којим се издају Срби на Косови и Метохији и којим се фактички ствара велика Албанија?

Још фебруара 2014. године Сергеј Лавров је позвао Оебс да одлучно осуди позиве на забрану руског језика у Украјини. У саопштењу министарства спољних послова, Лавров је тада навео да Оебс треба да осуди успон националистичких и неофашистичких елемената у западној Украјини и покушаје да се забрани употреба руског језика. Руски шеф дипломатије је позвао Оебс и да одлучно осуди претварање руског народа у Украјини у грађане другог реда  и ограничавање слободе изражавања.[ii]

Као одговор на ово саопштење Бела кућа је месец дана касније у Украјину послала своју марионету Хрвата Ивана Шимоновића, заменика генералног секретара УН задуженог за људска права. Његов педигре је потпуно одговарао Западу. САД су омогућиле Туђмановим усташама да изврше геноцид над Србима у РСК, па ће им Шимоновић сада вратити услугу у Украјини где иста судбина по плану Вашингтона чека Русе. Хрват наравно није приметио никаква кршења људских права руског народа у Украјини. А и како би када за усташе Срби и Руси нису људи, већ нижа раса коју треба истребити? Шимоновићев извештај је охрабрио кијевску хунту која је почела да организује још веће злочине против Руса. Појавиле су се масовне гробнице, крематоријуми, силовања, трговина људским органима, употребљени су забрањени бели фосфор, касетне бомбе и бојни отрови у нападима на Новорусију. Цивили су гинули сваког дана. Управо по стратегији из РСК, амерички сателити у Украјини су бомбардовали урбане центре, жељни што већег крвопролића.

На челу са Дачићем Оебс је одбио да осуди злочинце који су учествовали у ликвидацији руских новинара у Украјини. На конференцији Оебса о безбедности новинара, одржаној у Београду 26. и 27. марта, руска делегација је поднела извештај о злочинима припадника украјинских оружаних формација. Извештај је припремио Максим Григорјев, директор Фонда за истраживање проблема демократије. Зборник материјала је садржао између осталог, документована сведочанства очевидаца о мучењу заробљеника и о томе како је артиљерија уништавала стамбене четврти, као и конкретне примере мучења којима су припадници украјинских оружаних формација подвргавали заробљенике, а међу њима и новинаре. Током ове конференције само је поменуто да је прошле године на територији земаља чланица Оебса погинуло седам репортера. Није, међутим, прецизирано да су готово сви они погинули у Украјини и да су у питању дописници Руске државне радио-телевизије Игор Корнељук и Антон Волошин, чувени фото-репортер Андреј Стењин и сниматељ Првог канала Анатолиј Кљан. Делегацијама са Запада је било непријатно да слушају о злочинима њихових марионета у Украјини па су уз толерантан однос домаћина из Београда једнострано променили листу говорника како би друге руске очевице кршења људских права спречили да говоре. Ово се десило само месец дана пре сурових убистава познатих новинара Олеса Бузине и Сергеја Сухобока у Украјини и Саше Марковића у Црној Гори.[iii] Да ли Дачић овако замишља борбу за мир и истину у Украјини? Он је као високи функционер Владе Србије и Оебса помогао у прикривању истине о убиствима руских новинара и извештача чији се наступи нису допадали пучистима у Кијеву.

Представници Оебса су у својим извештајима из Украјине потпуно пристрасни. Ко прати дневне изваштаје Специјалне посматрачке мисије за Украјину може да примети колико су њихови аутори злонамерни. Где год могу они ће избегавати да директно помену одговорност владиних снага и украјинских нациста. Супротно томе они ће по правилу приписивати кривицу браниоцима Новорусије. Примера ради у извештају од 3. маја Оебс не помиње да су нацисти из „Азова“ заузели посматрачко место Мисије код насеља Широкино недалеко од Мариупоља. Они само наводе „Посматрачима није дозвољен приступ, посматрачком пункту који се налази 4 км северозападно од Широкина (20 км од Мариупоља) који су заузели припадници батаљона.“ Иако су нацисти из „Азова“ отворили ватру на њих они ће само констатовати: „Блиндирано возило посматрача је погођено у предњем десном делу метком калибра 5.45мм. Патрола није имала губитке.“ Са друге стране, у истом документу они ће јасно напоменути како су док су боравили у месту северозападно од Доњецка под контролом владиних снага „приметили оно што су проценили као гранатирање калибром 152мм.“[iv] Ова формулација би требала да наведе читаоца на закључак да су их бомбардовале снаге Новорусије. У ствари оно што се заиста десило је да су припадници нацистичког батаљона „Азов“ (чији је симбол Црно сунце окултног Химлеровог Аненербеа) заузели посматрачки пункт Оебса код насеља Широкино и да су одатле отворили ватру на чланове Мисије. Пуцали су и у правцу Новорусије одакле им је на крају узвраћена ватра. Имајмо на уму да су пред агресију на РСК Туђманове усташе заузеле пунктове УН-а.

У извештају од 2. маја Оебс је дошао до веома „значајних“ сазнања. Они су тако од непознатог „новинара“ добили податак да Луганск субвенционише локални лист покривајући 16 процената његових трошкова. Иако свуда около убијају и протерују Русе, а нацисти из Азова отварају ватру на међународне посматраче, представници Оебса наводе податак о локалној новини као веома значајан. Они такође будно прате и кретање „Ноћних вукова“ који обележавају 70 година победе над нацизмом о чему прецизно извештавају.[v]

Посматрачком мисијом Оебса у Украјини руководе агенти америчке и британске обавештајне службе. Формално на њеном челу је другоразредни дипломата из Турске Ертугрул Апакан који је био подсекретар у министарсту спољних послова. Његов заменик је злогласни Марк Етерингтон агент МИ6 и бивши шеф мисија у БиХ, Хрватској, СЦГ и на КиМ. Други заменик је Александер Хуг који је учествовао у америчким операцијама преко мисије Оебса на КиМ. Управо из ових података можемо да закључимо шта Руси могу да очекују од Оебса. Када је Оебс завршио мисију у етнички чистој Хрватској, после 15 година деловања, генерални секретар Ламберто Занијер је с поносом оценио „Организација је значајно допринела завршетку сукоба у региону, посебно мирној реинтеграцији Источне Славоније, као и целокупном демократском развоју Хрватске.“ У ствари радећи по смерницама САД, ЕУ и НАТО, Оебс је легализовао геноцид над српским народом у РСК и Хрватску прогласио демократском државом. Сличан процес је поновљен на КиМ. Повод за агресију на СРЈ је произвео шеф верификационе мисије Оебса Вилијам Вокер – агент ЦИА. Крајем 2010. године Вокер је објашњавајући мотиве и циљ свог деловања на Балкану, отворено подржао стварање велике Албаније. Након окупације КиМ од стране НАТО пакта, Оебсу је поверен задатак изградње „демократских институција Косова“. Он је полако али сигурно, корак по корак терористе „ОВК“ претварао у политичке функционере и препуштао им власт на свим нивоима. Оебс је израдио и посебан план рада са терористичком „ОВК“. Посао Вилијама Вокера на КиМ наставили су други. Његов наследник, Вернер Алмхофер је још 2011. године изјавио да се на КиМ не дешавају етнички мотивисани злочини. Тада актуелно убиство Срба у Брђанима он је оквалификовао као „инцидент“. Аустријанац је коментаришући учестале нападе на светиње СПЦ закључио да ти „инциденти не погађају само објекте Српске православне цркве, већ и објекте католичке цркве и објекте који припадају исламској заједници“. Таква врста инцидената, сматра Алмхофер, „није везана за етничку основу, већ се пре свега односи на класичне криминалне активности“, попут крађе новца који је тамо прикупљен или остављен. Спаљени средњевековни манастири, геноцид над Србима и трговина људским органима нису оставили довољан утисак на овог шефа мисије Оебса. Извршавајући задатак према којем још једна НАТО творевина на Балкану треба да буде озваничена као независна држава Алмхофер је две године унапред најавио да ће на КиМ бити одржати избори по Ахтисаријевом плану када Београд и Приштина буду постигли сагласност о томе.[vi]

Као што видимо Оебс ће са Дачићем или без њега, ако му то Москва дозволи „демократизовати“ Новорусију и Русију до њиховог потпуног слома. Због тога би Руси поучени искуством Срба требали Оебс да третирају на прави начин и то као испоставу америчке и британске тајне полиције која отворено ради против примирја и споразума из Минска. Њихов задатак је да ослободе сваке кривице пучисте у Кијеву а Русима подметну кривицу припремајући нови рат. То значи да и њима и свима који подржавају њихова недела треба на прави начин одговорити, без оклевања да не буде касно.

Борис Алексић – ФСК
________________________________________

[i] http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=147945

[ii] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/445564/Poziv-OEBS-da-osudi-poziv-na-zabranu-ruskog-jezika-u-Ukrajin

[iii] http://ruskarec.ru/politics/2015/04/24/tesko_novinarima_kad_ih_oebs_cuva_39261.html

[iv] http://www.osce.org/ukraine-smm/154786

[v] http://www.osce.org/ukraine-smm/154771

[vi] http://srb.fondsk.ru/news/2013/11/24/oebs-u-sluzhbi-zlochina.html