Немогуће је бирократији да веже апостолски дух

У «Споменици древне хришћанске Цркве» (1 том, стр. 55 и 56 изд. 1829 г. на руском) постоји овакво сведочанство: «Пошто је аријанство угрожавало Цркву, Атанасије Велики, вративши се из заточништва, у разним градовима, кроз које је пролазио, иако они нису били у његовој епархији, је рукополагао не обзирући се; то је исто чинио свети Јевсевије Самосатски у време гоњења од аријанаца при Валенту. Он је, по сведочанству Теодорита, одевен у војну одећу, прошао сву Сирију, Финикију и Палестину, рукополажући свештенике и ђаконе, постављајући их на више црквене степене, и сређујући све настале беспоретке у црквама. На исти начин у Сирији, Киликији и другим местима, које набраја Теодорит, рукополагао је он епископе. Све је то било противно општим правилама, но било је неопходно ради реда у Цркви, која у таквим случајевима даје власт да поступају, као епископи у целој Васељенској Цркви».

Митрополит Кијевски Јов Борецки је 1620 године био рукоположен самостално од стране патријарха Јерусалимског Теофана, који је обновио у Малорусији православну јерархију које је нестало због гоњења унијата.

Пример из новије историје. У Иркутским „Епархијалним Новостима“ за 1869 годину је написано о посвећењу Јоасафа Болотова: – «10 априла 1799 года, на Цвети, амерички мисионар архимандрит Јоасаф Болотов, био је хиротонисан за епископа Кодакског само једним, иркутским епископом Венијамином» (Иркутские Епархиальные Ведомости. 1869 г. № 4, ст. 43).

При том, Генадије Схоларије, патријарх Цариградски (1454 -1456), ученик св. Марка Ефеског који је живео у времену распростирања уније на просторе православних, говори: „Уверавам вас у Господу, да онај који у наше време (прогона православних) тражи да се строго чувају сви обичаји и устави Цркве, како је то било у време слободе хришћана, такав је непријатељ хришћанства, и полаже бреме на бесилне; а онај који развезује мало, да би сачувао цело, такав има дух апостолски“

Православно братство св. Доситеја