Драгољуб Збиљић: Хистерија у Вуковару против ћирилице – затворила уста готово целој Србији

Зашто из Србије нема готово ниједне поршке Србима у Вуковару иако они имају право на ћируилицу у српском језику по хрватском уставном и законском праву?

Зашто, дакле, из Србије нема ниједног гласа подршке као да је целој Србији „вода у устима“?

    Па једноставно зато што Хрвати црпу своје „право“ на протест против српске ћирилице по правописним прописима у Србији. Протестанти против ћирилице у Хрватској протестовали су, у ствари, (и) против хрватског Устава и против њиховог закона. Према Чланку 12. Устава Хрватске и према њиховом закону који регулише детаљније питање језика и писма, Срби имају право на своје писмо и то право им је неотуђиво и према међунартодним прописима у Вуковару и другим местима у којима је више иод 30 одсто Срба.

Хрвати не дају ћирилицу за Србе у Вуковару

    Хрвати, међутим – и поред недавног проглашења на синмпозијуму у ХАЗУ и ћирилице „хрватским писмом“, једноставно традиционално не подносе српску ћирилицу и не могу да се помире да се ма шта у Хрватској исписује регистрованим у свету српским језиком и ћириличким писмом. Хистерија у Вуковару ових дана против ћирилице умногоме подсећа на новосадску хистерију иако је у тој новосадској хистерији од неких странака било мање учесника.

    Срби, дакле, у Хрватској немају дозволу од Хрвата да користе своје право на ћирилицу, а из Србије ту подршпку Вуковарцима не могу дати из два кључна разлога.

Како, прво, да званична Србија подржи Србе у Вуковару и широм Хрватске где их има 30 и више одсто, кад то право Срба власт у самој Србији не обезбеђује за Србе!? Било би превише нелогично, смешно, па и лицемерно да тражимо за Србе у Хрватској оно што не дамо ни Србима у Србији. И било би много необично да Срби имају већа права у Вуковару на писмо, него Срби у Новом Саду или Београду, на пример.

        А како тек да стручне инстиуције у Србији подрже Вуковарце? И то би било неогично и цинично учинити кад су сербокроатистички правописци у Матици српској задржали и у Правопису српскога језика одредбу о писму по прописима који су владали у добу српске сербокроатистике у оквиру „српскохрватског језика“ и у „српском језику“ продужили и легализовали двоазбучје из споменутог мртвог језука.ранији пропис о двоазбучју, јединственим преседаном у европској и светској пракси. У Матичином Правопису српскога језика (2010), где је на 17. страни, поред српске ћирилице, наведено и друго писмо (параписмо) за писање српског језика – „латиничко писмо из српско-хрватског језичког заједништва“.

Зато из Србије готово да нема вербалне подршке Србима у Вуковару и широм Хрватске где у дотичноом месту има 30 одсто српских грађана. У Вуковару Срба имља близу 35 одсто српских грађана и они и по хрватским прописима и по међубнародним прописима имају, без сумње, працво н исисивању табли на српском језику и писму. Али, очигледно, (и) тамо је једно працвнички уставни и законски прописе, а сасвим је друго примена тих прописа у пракси. За сада у Вујковати побеђује насилна забрана ћирилице за Србе.

Српски Културни Клуб