Александар Вучић: Јежим се што млади у Србији гласају за десничарске странке

Премијер Александар Вучић у обраћању нацији поводом годину дана Владе сумирао је за најновији број Недељника резултате у протеклих годину од доласка на чело Владе Србије. Вучић је је говорио о свим преломним тренуцима који су обележили његов премијерски мандат, од катастрофалних поплава до данас, оцењујући да је Влада покренула много важних питања, али оно што јесте најважније, јесу економске реформе.

„Ми смо после 15 година ћутања, стављања под тепих проблема, несуочавања са њима, заборавили да смо у међувремену уништили своју земљу, опљачкали своје фабрике, изгубили радне навике. Политичари су овде размишљали само о себи и својим позицијама пред изборе, повећавали су плате и пензије без икакве економске основе. Ми смо решили да кренемо у мере фискалне консолидације ма колико оне биле тешке“, рекао је Вучић.

Он је истакао да је Закон о раду, био кључни реформски закон који је похвалио цео свет.

„Показали смо јединствену храброст, као једина земља јужне Европе која је успела да уђе у те најтеже реформе без притисака „Тројке“, дакле ММФ-а, Европске уније и Европске централне банке. И када смо ушли у то, знао сам да ћемо да се суочимо с безбројним проблемима, али сам сам себи поставио једно питање: да ли желиш да се после четири године мандата бориш за власт тако што ћеш да критикујеш друге или зато што ће људи у Србији заиста моћи да виде да имају бољу будућност? Ја сам преломио још тада. Знао сам како ће то да иде, и морам да признам да сам сам изненађен подршком коју и даље имамо, имајући у виду тежину мера коју смо предузели“, навео је Вучић, признајући да се страшно плашио резултата фискалне консолидације, односно смањења дела плата у јавном сектору и дела пензија.

На констатацију да више инситира на раду, а не на резулататима, Вучић каже:

„Не, ја се слажем с вама, али неће резултат да дође без рада, дакле, то је први предуслов, а онда је тек добра организација и све друго. Нема доброг резултата без рада, пустите ви то. Ја знам, на факултету, мој друг Жика Анђелковић, Жика Паук, био је паметнији од мене, био је најпаметнији. Може то и Горан Весић да вам потврди, ми смо били генерација. Али, Жика Паук дође на факултет, прочита оне скрипте на шест страна, ја прочитам за то време 600 страна, и не прочитам их једном, већ 15 пута. Ја не могу да их научим док их не прочитам 15 пута, а он два или три пута прочита тих шест страна. И он некако добије шестицу, а ја морам да радим месец или месец и по дана дуже. Али, добијем деветку или десетку“.

Вучић је говорио и о својим најближим сарадницима и колико слуша њихове савете, наводећи да му сви противурече, али да је он тај који доноси одлуку.

„Погледајте, то су људи различитих уверења у мом окружењу. Тешко да ћете да кажете да је Ивица Којић, који је чудесно вредан, делио нека моја политичка уверења у ранијем периоду. Тања Јовић, која је на месту спољнополитичког саветника заменила Ђерђа Матковића – обоје су били за господина Тадића. Нико није делио моје политичко уверење. Сузана Васиљевић никада није ниједан део мојих политичких уверења имала. Алекса Јокић је у странци коју ја водим, али је пре тога био у СПС. И то је широка лепеза људи другачије мислећих које ја слушам сваки дан, али ја сам тај који доноси одлуку“.

Осврнуо се и на огромно поверење народа, које се пореди с Милошевићевим, Коштуничиним и у стањима референдума, али и на стање у медијима.

„Рећи ћу вам на чему сам добио огромно поверење, на озбиљности и одговорности. Ви данас имате свакога дана више од пола новина које су против нас. Сви недељници попут вашег, је л’ има неки да је на страни СНС? Нема ниједан, изразито су против. Да ли су то Мишковићеве новине, директно или индиректно, није важно, нема никог. Од дневних листова? Који је то дневни лист, осим једног, на страни Владе или на мојој страни? Од телевизија, осим једне приватне телевизије, која је то још на страни СНС? Јесте ли имали, будите поштени па ми реците, једну хумористичку или било какву емисију у којој су критиковани Борис Тадић или мој друг Драган Ђилас? Ко је то смео да ради? Б92, Иван Ивановић? Када је то Иван Ивановић критиковао Драгана Ђиласа? Па, никада. Свака емисија данас у Србији је како ћемо да се спрдамо са Александром Вучићем и шта ћемо да урадимо и шта ћемо да слажемо против њега. И шта је резултат тога? Доведу Микија Манојловића, па он каже: „Извините, ми то не бисмо успели да није било Александра Вучића.“ И хвала му што је имао храбрости да то каже, јер је један од ретких људи који је показао да има петљу и да има храбрости да то уради баш у тој емисији“.

Вучић је рекао да не може да каже да му недостаје Утисак недеље, одбацујући оптужбе да је он укинуо ту емисију.

„Знате, био бих лицемер када бих сада говорио – ја мислим све најдивније о некоме ко о мени говори најгоре могуће ствари. Има много тежих емисија данас које иду него што је био „Утисак недеље“ и ја немам проблем са било ким да изађем у дуел“.

Говорећи о Војиславу Шешељу, Вучић је рекао да је он човек који несумњиво има огромну енергију, човек који је свакако образован, али да се не слаже се са његовом политиком.

„Мислим да је та политика, просто, превазиђена, али знате, смешно ми је да поредим њега и Борка Стефановића или Балшу Божовића, немојте да се љутите, то су различите не само политичке, већ и у сваком смислу категорије. Наравно, мислим да та политика не доноси Србији нешто добро, мислим да та политика није одговорна, мислим да није ни озбиљна, али у личном смислу, како бих вам то рекао – и као политички такмац је озбиљнији противник“, рекао је Вучић наводећи да би било смешно да каже да није научио ништа.

„Не знам, нека људи процене, можда неке добре, а можда и неке лоше ствари. Држим се њих. Он је борбен човек, не знам да ли сам то имао из детињства или сам то можда покупио од њега“, рекао је Вучић али и подсетио да је Ивица Дачић још 1995. године оценио да прва песница радикала није Шешељ него Вучић, и много му је горе и теже са Вучићем него са Шешељом.

Најгора је десница

Као најопасније политичке противнике, он је навео десничарску опцију.

„Веома сам уплашен за та најлакша решења која људима делују најједноставније и најлакше, а у ствари су увек за земљу најтежа, и много већа опасност. Ако могу да будем отворен и искрен, много већа опасност су те десничарске странке. Неће Владу Србије, без обзира да ли ћу је водити ја или ће да је води неко други из СНС, неће је срушити, нити ће икада то успети у наредних седам или осам година ни Демократска странка, ни Демократска странка Србије. Не. Значајно већи капацитет за то имаће странке десне оријентације. Кад кажем десне, десне у националном смислу, а са врло нејасном или непостојећом идеологијом или приступом у економији“, указао је Вучић.

На опаску да је у једном разговору открио да је његов син рекао да његови вршњаци гласају за десничарске странке у Србији, а не грађанске како је било код омладине деведесетих, Вучић је у великом интервјуу за Недељник рекао да се тога јежи.

„Када сам са њим разговарао, после извесног времена, више је из љубави почео да разуме оно што говорим. Ја сам се изненадио када ми је Данило рекао: „Еј, тата, има троје-четворо у разреду који су за тебе.“ Питам га – код тебе, значи, све „жути“ – ја се извињавам, говорим буквално. Он каже: „Ма какви ‘жути’, нема никог за њих.“ Сине, па за кога сте ви то? Ми смо, тата, за оно: 1389, радикали, Двери, расподелили смо. Како сте се, бре, расподелили? Шта си ти? Не, каже, ја нисам за њих, али сви смо ми српски националисти. Е ‘ајде сад узми лепо па прочитај неку књигу, ево ти Андрић, па остани такав, све је у реду, само мало више читај, па се јави тати. Али, то је појава коју онај ко озбиљно чита истраживања, види по ставовима“, испричао је Вучић за Недељник.

Он је открио ко су за њега највећи Срби, наводећи да су то у историјском смислу – Стефан Немања и Милош Обреновић, а у неком другом Иво Андрић, Никола Тесла и Меша Селимовић.

Упитан како доживљава позицију Саше Јанковића, а како нападе на њега, Вучић је рекао да се радује његовој кандидатури за председника, уколико је истина.

Премијер Вучић је екслузивно за најновији број Недељника говорио и о реконструкцији Владе, о министрима, сукобу с елитом, Ољи Бећковић, Саши Јанковићу, историји, Косову, сукобу с Албанцима, геостратегији, односима са светским силама, бизнисменима, војсци, Београду на води…

(Б92)