Јасеновац – највећи Српски град под земљом

Својевремено је, по мени, највећи Израелски државник, премијерка Голда Меир у Јасеновцу рекла: ”Опростили смо Хрватима што су нас једном убијали, опростили смо и други пут али им никада нећемо опростити ако нас натерају да на убијање узвратимо убијањем”. Патријарх Српски блаженопочивши Павле је рекао да се од “зла не бранимо злом”.

Деведесетих година велики српски историчар Веселин Ђуретић писац до тада најбоље историје 2. светског рата “Савезници и Југословенска ратна драма” је гостујући у једној телевизијској емисији, мислим 1996. године рекао да су се Срби у ратовима деведесетих осветили за Јасеновац. Не знам нашта је мислио. Никада га нисам упознао. Можда је био стар или бесан? Ко зна можда и поносан што смо избегли нови Јасеновац. Много се зна још више се незна. И вероватно се никада неће и сазнати. Бар не за овога живота. Између осталог зато и чекам Христа.

Много је нејасног. Октобра 1944. године Београд је ослободила најача армија тога доба – црвена армија а сходно ранијем договору да Југославија припада Стаљину. Акције Црвене армије биле су кординиране са партизанским јединицама. Остало је питање зашто је најача армија прошла на неколико десетина километара од Јасеновца и није ни покушала да га ослободи? Почетком 1942. године под још нејасним околностима у Лондон на руке краљевској влади стиже меморандум СПЦ у којем се наводи да је током 1941. године у Јасеновцу убијено 300.000 хиљада људи махом Срба! Српски краљевски министри нису хтели да то помињу Хрватима. Требало им је њихово учешће у новој влади. Меморандум је затурен. Никада ни једна партизанска или четничка јединица није покушала да нападне углавном слабо брањени Јасеновац. Зверства се смањују углавном под притиском италијанских и немачких официра. Били су сгрожени кланицом. Броз у пролеће 1945. године пропушта готово цео усташки политички, војни и зверски врх да побегне у Италију и Аустрију. Позната “Црна легија” излази готово нетакнута. Заустављају је савезничке јединице добро информисане од својих обавештајаца о коме је реч. Све су поубијали. Ипак, Павелић, Лубурић, Миле Будак и остали јасеновачки злотвори беже. Као што Срби и данас беже од помена на Јасеновац, Јадовно, Јастребарско – једини дечији логор на свету, икада направљен! Зар је важно ко је крив? Џелати или жртве које заборављају?

У 1. светском рату геноцид је извршен над Србима у Србији. У 2. светском рату геноцид је извршен над Србима ван Србије. Божијом милошћу трећи геноцид крајем 20. века је избегнут. Легендарни командант “Вукова са Мањаче” Вељко Савић 1993. године са двадесетак војника улази у Јасеновац. Наравно у преговорима смо га изгубили.Вељко је погинуо. Као и Хајдук Вељко у борби.

Осамдесетих година прошлог века највећи историчар социјалистичке Југославије проф.др. Бранко Петрановић под изненадним налетом савести а при обиласку Јасеновца са студентима историје, поверио се једном студенту и рекао “Знаш ли да је овде убијено 500.000 Срба?” Зашто не напишете – уследило је питање на питање? А одговор вековно уобичајен међу Србима : ”Не смем”.

Андрић је рекао : ”Бој се овна, бој се говна, кад ћеш живети?”. Кад ће Србија живети? Док се не ослободи нејасноћа Јасеновца, узрока, последица, сигуран сам да неће. Све је јасно и све је нејасно. Мени није јасно зашто се данас плашимо истине и својих мртвих. И историје. Само да није страх од будућности!

Жика Ракић