Спектакуларно оружје Ричаг засплепљује противнике удаљене стотинама километра!

МОСКВА- Запад је успео да направи ударне системе високе прецизности. Заиста, крстареће ракете „Томахавк“ лансиране, рецимо, са ратних бродова негде у Средоземном мору или у Индијском океану, након што пролете хиљаду километара, проналазе своје мете на територији Авганистана, Балкана или Ирака и погађају их прецизно у метар.

Током целог лета их наводи „паметна“ електроника бојеве главе, која има сталну везу са авионима за рано упозоравање и контролу АВАКС и са сателитима. Таква ракета не може да промаши. А њен удар је разоран за непријатеља.

Некада је пешадија на пољу битке имала велике губитке због шрапнела. Затим је пешадија почела активније да маневрише, сакрила се  иза оклопа па је ефикасност шрапнела нагло опала. Али, сада се примећује реинкарнација старе муниције.

У муницију набијену комадићима метала стављају се електронски уређаји који обезбеђују да она експлодира не просто изнад рова, већ управо тамо где је у датом тренутку сконцентрисано противниково људство. А противтенковска диригована ракета „Џавелин“ приликом приближавања мети изводи маневар услед којег ракета погађа не просто тенк, већ – сам отворњегове куполе.

Рекло би се, нема спаса. Али, како кажу руска војна лица, за сваку лукавштину се нађе адекватан одговор.

Замислите слику: на небу је борбени Ка-52, са земље у хеликоптер пуца мобилни зенитни ракетни систем „Игла“ или „Стингер“. Изгледа као да је погађање циља неминовно, али приликом приближавања – ракета одједном мења правац и одлеће у страну. Разлог је то што хеликоптер има систем који око њега прави својеврсну непробојну куполу, коју не могу да пробију непријатељска офанзивна средства.

Тај систем се зове – „Витебск“.

Ништа мање занимљив је и систем „Ричаг“, који се такође инсталира у хеликоптере. Он је способан да „ослепи“ противника удаљеног стотинама километара, стварајући око руске технике на земљи невидљиви штит.

А ево још једног средства за заштиту на којем је донедавно била ознака „строго пов.“.

То је систем за електронску борбу „Ртут-БМ“. Последња два слова значе да се инсталира у борбеном возилу. То може бити аутомобил, оклопни транспортер или вишенаменски амфибијски оклопни транспортер који се налази у широкој употреби.

Суштина заштите је у следећем. Возило са системом „Ртут“ се поставља на место где је могућ артиљеријско-ракетни напад противника. Предњи део одбране се покрива својеврсним облаком електронског зрачења. А постоји још једна финеса.

Док су класични системи за електронску борбу укључени, они сами демаскирају својим зрачењем штићене положаје. А „Ртут“ се укључује у тренутку артиљеријског напада – на милисекунде!

Електроника система, која је, узгред, руске производње, практично моментално одређује радну фреквенцију непријатељског даљинског детонатора, који обезбеђује да пројектил експлодира на програмираном растојању од циља. Дакле: без физичког контакта с њим.

Сметња која се емитује током делића секунде ствара сигнал који има такав утицај на даљински детонатор да се он укључује пре времена.

Онај исти „Џавелин“, чија је вредност 30 хиљада долара, када уђе у зону деловања система „Ртут“, губи сву своју „памет“ и лети неодредивом путањом – куда га крива однесе.

Системи радио контроле противника просто не успевају да „ухвате“ и да било како парирају деловању система „Ртут“. Уз то, систем је мобилан и мења локације веома брзо. А за његово постављање не треба више од 10 минута.

Једно возило за електронску борбу „Ртут-БМ“ може да штити војску на површини од 20 до 50 хектара. За опслуживање једног таквог возила потребна су само два човека.

По наводима концерна „Радиоелектронске технологије“, где су конструисани и производе се ти системи, Руским оружаним снагама потребно је 100 возила „Ртут-БМ“.

Могло би да се приговори да је све то лепо на папиру. А када дође до стварне примене… Па ето, руски системи за електронску борбу су се прошле године истакли најмање двапут.

Дана 13. марта 2014. године на небу изнад Перекопа (на Криму) пресретнута је извиђачко-ударна беспилотна летелица америчке производње MQ-5B. Судећи по ознакама, припадала је групацији 66. америчке војно-обавештајне бригаде дислоциране у Баварској.

У марту 2014. године амерички обавештајци из те бригаде примећени су код града Кировоград у Украјини. Управи одатле су, како сматрају стручњаци, беспилотне летелице почеле да изводе извиђачке летове у правцу Крима.

Дана 13. марта систем за електронску борбу са називом који ништа не говори – Автобаза – прекинуо је везу између беспилотне летелице и њеног оператора, а затим је приморао дрон да се приземљи на територији Крима. Након тога су летови MQ-5B изнад полуострва престали.

Сматра се да је још раније, 2011. године у Ирану, помоћу исте те „Автобазе“ успешно приземљена америчка тајна беспилотна летелица RQ-170 Sentinel.

У пролеће 2014. године амерички разарач Donald Cook упловио је у Црно море. Поред њега је пролетео Су-24 опремљен системом за електронску борбу „Хибини“. На разарачу је био онеспособљен цео систем управљања, између осталог, ослепео је и оглувео противракетни систем „Иџис“. Посада се погубила: није знала како даље да управља бродом и шта уопште да раде јер су се били искључили сви монитори. Настала је паника…

Ово само потврђује: да неће баш сваки „Рептор“ и сваки „Томахавк“ – кад се суоче са „Автобазом“ и „Хибинијима“ – долетети до Русије.

Прича за себе су зенитно-ракетни системи С-500. Појавиће се 2017. године.

На њима се ради пуном паром, а спадају у нову генерацију система „земља – ваздух“. Ракета С-500 ће имати домет 600 километара. С-500 ће одбијати не само ваздушне нападе, већ и ударе балистичких ракета. Један систем може да детектује и истовремено уништи до 10 балистичких ракета које лете брзином до 7 километара у секунди, као и да обара хиперсоничне летелице.

Факти.орг