Хрватска преостале Србе тера уранијумом

Према плановима Загреба, Банија, једна од најсиромашнијих регија у Хрватској, која је у прошлом рату доживела демографски слом, могла би ускоро дочекати „економски процват“. Централне власти не мисле да српско становништво протерано у „Олуји“, већ да то искористе и отерају оно мало најупорнијих који су упркос свему остали у завичају.

Наиме, Просторним планом Хрватске предвиђено је да се нуклеарни отпад складишти у општини Двор. Хрватска мора преузети своју половину отпада Уранијума 235 из нуклеарке Kршко, о чему су се Загреб и Љубљана договорили пре петнаестак година, па су власти у Загребу као идеалну локацију изабрали Банију. Становници Двора, већином српске националности, не желе нуклеарни отпад у близини својих кућа и поља, а стручњаци и политичари им поручују да је то безопасно за људе и природу и да ће добити милион евра сваке године у општински буџет.

Банијци се питају зашто се нуклеарни отпад не би складиштио на загребачком Сљемену, које је и веће брдо од њихове Трговске горе, а и ближе је нуклеарке Kршко, што би значајно смањило транспортне трошкове.

– То нам не треба ко ни треће око у глави. Не треба нико да живи овде ако код нас буду одлагали нуклеарни отпад. Боље да нас иселе – причају житељи Двора.

Али Хрватска је одлучна да у подземном војном складишту у Черкезовцу, неколико километара од Двора, складишти сав радиоактивни отпад, не само онај из Kршког. Управо је та локација још 1999. године одлуком Хрватског сабора одређена за изградњу одлагалишта радиоактивног отпада, али је, због противљења еколошких удружења и општине, све одложено и ових дана поново актуелизовано.

Државни завод за радиолошку и нуклеарну безбедност обавестио је општинске власти у Двору да су одабрани као једна од четири могуће локације за складиштење.

Позив на референдум

Новоосновани Штаб за спречавање одлагања радиоактивног отпада у Двору упутио је позив општинском парламенту да одбије складиштење у том крају. Најављени су петиција и референдум како би складиштење било спречено.
Представници штаба свим удружењима за заштиту околине и хрватској јавности упутили су позив да се укључе у ову активност. Први човек Штаба Владо Рибић потврдио је да на спорну локацију војни конвоји учестало довозе непознат терет, па се сумња да се опасан отпад већ складишти код Черкезовца

Из тог би се могло закључити да коначна одлука још није донета, али у Двору су свесни да су они у том ланцу најслабија карика и да је остало мало времена до коначне одлуке. Наиме, Хрватска је од ЕУ добила рок до 1. августа за доношење Националног програма складиштења отпада.

И због тога се узнемиреност становника Баније осећа на сваком кораку. Готово је неподељено мишљење да би такво одлагалиште заувек променило слику краја у којем желе да се баве еколошком пољопривредом и туризмом. Најављује се референдум и протести, а начелник општине Никола Арбутина обећава да ће општинске власти бити уз народ, па тек онда мислити о субвенцијама које би одлагалиште донело општини.

Франкфуртске Вести