Епископ Артемије: Васкршња посланица (видео)

Свој духовној деци монаштву, свештенству верном народу
Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске
У ЕГЗИЛУ

Сверадосни васкрсни поздрав

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Васкрсење Твоје Христе Спасе,
Анђели певају на небесима;
И нас на земљи удостој:
Да Те чистим срцем славимо!

Овако, браћо и сестре и децо наша духовна, почиње данашњи велики празник Васкрсења Христовог, Празник над празницима и Славље над слављима, Празник који собом испуњава радошћу небо и земљу и преисподњу, јер је ово „Дан којега створи Господ, да се радујемо и веселимо у њему“. То је дан новога почетка, дан који не престаје и који ће трајати до свршетка света и века, јер је то дан новога вечнога живота. Од Васкрсења Христовога настаје ново небо и нова земља. Зато што је Господ Христос Васкрсењем својим победио три главна непријатеља човекова – грех, смрт и ђавола и људима даровао вечни блажени живот у Царству Небескоме. До Васкрсења Христовог сваки човек и цео род људски био је поробљен и заробљен од ова три непријатеља. Тама греха људскога је замрачила небо, а на земљи је мрак обавијао целу планету. У тој тами људи помраченога ума и срца смислили су и извршили су најстрашнији злочин у читавој људској историји. Богу су судили и на смрт Га осудили, распели на Крсту и сахранили у гроб. И радовали су се мислећи да Бога више нема, и да су они једини господари овога света. И преварили су се.

Јер трећега дана, онако како је предвидео и својим ученицима обећао, Господ је васкрсао из гроба. Појавило се Сунце Правде, и попут топлог пролећног сунца, својим зрацима разагнало таму и мрак, обасјало небо и земљу, удахнуло нови живот у људе, и пред њима се указала стаза која води од земље на небо, из царства смрти у Царство вечнога живота. То је та велика и надумна тајна коју је Бог открио и показао људима, тајна када је добро победило зло, када је живот победио смрт, када је Бог победио ђавола, када су људи осетили и спознали да је смрт постала сан из кога нас Васкрсли Господ буди и води у Живот Вечни. Тога ради и ми данас духовно се радујемо Васкрсењу Христовоме. Јер Господ је не само обећао и предсказао своје славно васкрсење, него је такво васкрсење обећао и свима онима који у Њега буду веровали и по Његовом Јеванђељу живели. „Заиста вам кажем, ко верује у мене неће видети смрти вавек и, ко верује у мене и ако умре живеће и ја ћу га васкрснути у последњи дан“ (Јн. 11, 25–26).

Погледајмо дакле, браћо и сестре, знаке и чудеса која су пропратила Васкрсење Христово и догађаје који су се тада дешавали. Ова света и велика недеља Пасхе када празнујемо Васкрсење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, обједињује у себи сву историју космоса и посебно историју рода људскога. То је дан у којем је, по предању Цркве, Бог у почетку привео свет из непостојања у постојање, тј. створио га је ни из чега. Зато се овај дан на јеврејском језику назива ПАСХА, што значи прелажење јер је то први дан – дан почетка стварања света, али и први дан недеље. Тог истог дана – недеље, јеврејски народ је, вођен крепком десницом Божијом, прешао Црвено море, и ослободио се ропства египатског. Истог недељног дана, сишао је с неба Син Божји и уселио се у утробу Дјеве Марије, чиме је Она постала Богородица. На данашњи дан, први дан недеље, Господ је, васкрсавши из гроба, истргао сав род људски из ада, извео га на небо и повратио у првобитно достојанство непропадљивости.

Но, кад је сишао у Ад, Господ ипак није отуда извео све, него само оне који су поверовали у Њега као Месију и Спаситеља. Душе светих праотаца и пророка, које је ад од века држао, Он је ослободио и свима отворио приступ небе-сима. Ето зашто, преиспуњени највећом радошћу, светло празнујемо Васкрсење Христово и потврђујемо радост којим се обновила наша природа богатим даровима Божијег милосрђа.

Само Васкрсење Христово пропраћено је многим и необичним збивањи-ма. Док су војници чували гроб, земља се око поноћи затресла, јер је анђео сишао с неба и одвалио камен од гробних врата, тако да су се стражари од страха разбежали, и тиме се, чим је минула субота, негде на освит првог дана седмице, отворио пут женама мироносицама. Пре свих Васкрсење постаје познато Мајци Божијој, која је, по казивању Еванђелисте Матеја, седела према гробу с Маријом Магдалином. То Еванђелисти прекривају велом тајне, да не би за многе било повод  сумње у Васкрсење због сродства са Мајком. Зато Еванђелист говори да се Васкрсли Господ „јави најпре Марији Магдалини“. Она је видела и анђела на камену, а кад је пришла ближе, видела је и у гробу анђеле, који јој јављају Васкрсење Господа: „Устаде, није овде, ево места где Га положише“, говоре они.

Кад је то чула, Марија Магдалина је похитала према најватренијим ученицима, Петру и Јовану, и саопштила им радосну вест о Васкрсењу. На томе путу, док се она враћала од Гроба „са другом Маријом“, срео их је Христос, и рекао: „Радујте се“! Тако је женски род, коме је раније речено од стране Бога: „с мукама ћеш децу рађати“, требало је да први чује ту радост. Ношене незадрживом љубављу, оне се приближавају Христу, и желевши да се стварно увере, грле Његове ноге. У међувремену стижу на гроб и апостоли: Јован се само надвирио над гробом, уверио се да је празан, и отишао. Петар је, пак, ушао унутра и веома брижно разгледао, додирујући плаштаницу и убрус који је био на Христовој глави.

Магдалина је рано ујутру поново дошла са другим женама на гроб да би се подробније уверила у виђено. Стајала је напољу код гроба и плакала, а кад се надвирила над гроб, видела је два анђела, сва у светлости, који јој, као да је смирују, говоре: „Жено, што плачеш? Кога тражиш? Исуса тражите Назарећанина распетога? Није овде, јер устаде“. Тог истог тренутка она је приметила некога и окренула се. Угледала је Христа како стоји, али га није препознала, него мислећи да је вртлар (јер је гроб био у врту), рече му: „Господине, ако си га ти однео, кажи ми где си га положио, и ја ћу га узети“. У томе, Спаситељ ју је позвао по имену „Марија“! Кад је она чула Христов мили и познати глас, похитала је да му се поклони, но Он јој је рекао: „Не дотичи ме се, јер још нисао узишао Оцу својему… него иди браћи мојој и кажи им све што си видела и чула“. Међутим, док се све ово дешавало, неки стражари су дошли првосвештеницима и јавили им све што се догодило. Ови пак, у својој злоби и намери да сакрију Васкрсење Христово, подмитивши стражаре, наредили су им да кажу да су Његови ученици дошли ноћу и украли га. Али се истина није могла сакрити.

Увече истога дана, кад су се ученици сакупили у страху од Јудејаца и када су врата била чврсто затворена, ушао је Исус, „дверем закљученим“ будући у нераспадљивом телу, и по обичају поздравио их речима: „Мир вам“! Кад су ученици видели Христа, они су се преизобилно обрадовали и кроз „дуновеније“ Њега Васкрслог на њих, у савршенијем степену примили силу Духа Светога.

Тако је Васкрсењем својим Господ извео род људски из пакла и увео га у Рај; исчупао га из канџи смрти и узнео у бесмртност. Господ је из ништавила и небића васкрсао човека и увео га у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола који га је тиранисао кроз грехе и страсти и дао га у загрљај Богу. Тиме је Господ даровао човеку све што је обећао и што само Бог може дати, дао му је оно: „Што око не виде, што ухо не чу и што у срце човека не дође“, а кроз то и у томе, дао му је: Истину Вечну, Правду Вечну, Љубав Вечну, Радост Вечну, Живот Вечни.

Због свега тога, драга наша децо духовна, празник Васкрсења Христовог се доживљава као најрадоснији празник. Та радост духовна је својствена свакој крштеној души независно од било каквих спољашњих услова. Радост Васкрсења доживљавамо подједнако у миру и у рату, у слободи и у ропству, у богаству и у сиромаштву,  у својим домовима или прогнани из њих. Ту вечиту духовну радост живимо у пуној мери и ми, децо наша духовна, који смо већ пуних пет година  удаљени са нашег распетог Косова и Метохије, као и из Рашке области, одвојени од Светиња које наши Свети Преци подизаху у славу Божију а за спасење душа својих и за добро народа свога. И ове године дочекујемо тај радосни празник изобилујући у страдањима и невољама, јер знамо, како наш народ каже, да „без смрти нема васкрсења, ни Васкрса без Великог Петка“.

Стога, без обзира на све спољашње околности и невоље кроз које пролазимо и којима смо изложени са било које стране, Христов човек је увек духовно слободан, радостан, бесмртан. У Христу сваки хришћанин живи, креће се и постоји, знајући да се Богу већма треба покоравати него људима. Не плашимо се њих који устају нас, који нам прете, који нас гоне, јер ”блажени су прогнани правде ради”. У томе је тајна хришћанства, у томе и извор наше пасхалне радости. Останимо дакле, драга децо, са Васкрслим Господом, останимо у тој непомућеној радости, останимо око наших светиња, око гробова наших славних и светих предака. То је наш крстоваскрсни пут који једино  води  и уводи у живот вечни.

Та наша верност и оданост Васкрслом Господу, верност и оданост нашим духовним и народним коренима, који су дубоко урасли у свест и савест, у срце и душу српског народа, то и јесте највеће богаство које смо дужни да оставимо нашој деци и нашим потомцима, да и они верују, живе и спасавају се том једино спасавајућом вером Православном.

Са таквим мислима и молитвеним жељама, свима вам још једном честитамо срећне и Богом благословене васкршње празнике, поздрављајући вас  сверадосним и увек победним поздравом

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!  —  ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваш молитвеник пред престолом Васкрслога Господа Исуса Христа

Епископ рашко-призренски
и косовско-метохијски
у егзилу
+АРТЕМИЈЕ