Срамна истина о црним кутијама – нови докази о неспособности Гашића и Диковића

Како начелник Генералштаба Љубиша Диковић и министар Братислав Гашић руководе системом одбране, довољно илуструју два податка из извештаја о паду хеликоптера 13. марта, када је погинуло седморо људи.

Први, да у Србији не постоји нико ко може да очита параметре лета срушеног хеликоптера са САРП уређаја који је нешто попут црне кутије. И други, магнетофон који је требало да снима комуникацију унутар кабине хеликоптера не ради већ четири године!

Скинута трака из срушеног хеликоптера са уређаја МС-61 је преслушана, али је онда установљено да није била у функцији током кобног лета, јер није била премотана и била је прекинута. Тако се неће сазнати шта су пилоти и лекари у кабини причали током лета и непосредно пре трагедије.

– Након настављања траке, премотовања и преслушавања, констатовано је да је на њој последњи запис из 2011. године, начињен током летова с украјинским инструктором летења – пише у извештају војне комисије.

А још драстичнији случај је о уређају који се стручно зове САРПП-12 Д1М. Он служи да би забележио податке рада свих виталних делова летелице, вертикалног и хоризонталног нагиба хеликоптера, снаге мотора, на основу чега се може закључити како се хеликоптер кретао. Овај уређај је био исправан, али је потпуно бескористан, јер нико у Србији нема могућност да ове податке очита.

Тога, очигледно, нису били свесни ни у самој Војсци о чему сведочи и транскрипт разговора између пуковника Билића и потпуковника Ђенисијевића (Ђенка) који је вођен девет сати после трагедије.

-Билић: Ђенка, ко нам чита САРП?То ови из сто прве?

-Ђенисијевић: Немамо еталон за читање САРП-а.

-Билић: Шта немамо?

-Ђенисијевић: Еталон за читање САРП-а.

-Билић: Чему то служи?

-Ђенисијевић: Да би се прочитао САРП мора да постоји неки еталон…

-Билић: Као упутство, правилник неки?

-Ђенисијевић: Не, него као шаблон неки на који се одслика та слика.

-Билић: Чекај, ми хоћемо да одложимо летење јер нема САРП-а, која је сврха САРП-а?

-Ђенисијевић: Никаква сврха САРП-а све док немамо тај еталон. Тај еталон постоји, а ко га има, ја не знам. Да ли га има неко у Србији не знам.

-Билић: Чекај, ми ургирамо горе, не можемо летети јер немамо САРП, а он нам не служи ничему.

-Ђенисијевић: То је апсурд. У овој ситуацији тај еталон се мора негде набавити, ми га немамо. Еталон који користе МИГ-ови је другачији.

-Билић: Има ли га 98?

-Ђенисијевић: Не, нема, то је само за МИ-17 (модел хеликоптера), а Ми-8 нема сад.

-Билић: И шта нам је сврха сад?

-Ђенисијевић: Никаква. Сад детаљније око САРП-а са специстима.

Пуковник Билић на крају добија информацију да само Руси могу да очитају САРП и да у Србији то нико не уме.

Параметри лета срушеног хеликоптера на крају су ипак прочитани када је Војска Србије еталон позајмила од Војске Македоније.

Генерали и министар „чули“ хеликоптер и после пада

Више од сат времена након што је Ми-17 нестао са радара нико у систему Војске Србије и у врху државе није знао да се он срушио. Напротив, многи, па чак и на највишим позицијама, били су уверени да он све време лети изнад града, о чему сведоче и транскрипти телефонских разговора.

23.35 (сат времена после пада):

Генерал Предраг Бандић: Реконструисали смо комплетно његово кретање док није нестао са секундара. Значи, последња позиција је Богословија, центар Београда. И сад је звао министрар Лончар нашег министра да га чују негде код Белог Двора.

Генерал Ранко Живак: „Тако је, и рече ми Диковић да чују хеликоптер изнад града и каже да палимо светла на стадионима Звезде и Партизана, да осветљавамо све, значи чују га изнад града.”

00.09 (сат и по после пада)

Генерал Јовица Драганић: Он је сигурно био на Дедињу пре једно пола сата. Пре једно 45 минута, сигурно је био тамо. Значи, на основу тога се оријентиши.

Генерал Ранко Живак: „Значи он се очито држао града где је имао светла и чуо се; и више људи га је чуло сигурно јер другог саобраћаја није било.”

Марко Р. Петровић – Блиц