Владавина обмане, лажи и манипулације – живимо у друштву у ком су сви мобинговани

„У Вучићу се стално боре вишедеценијски опозиционар, улични букач и европеизовани постмодерни политичар…Карактер ове власти је да нема карактер. Нема суштину, има само форму, а садржина је променљива и ирелевантна“

„Кад кажемо ‘режим’, треба бити врло прецизан: ту је реч о Александру Вучићу и групи људи око њега. Није реч чак ни о СНС-у, ни о влади, него о људима од којих су неки можда везани за СНС, док неки нису, али су сви пријатељским, кумовским или неким другим везама везани за Вучића“

„Највећем делу својих гласача Вучић заправо и није смањио плате и пензије, тако да они нису директно погођени. Један део од оних који јесу били погођени, нарочито међу пензионерима, насео је и пао на пропагандну причу да нам је привремено смањење примања неопходно зарад „будућности наше деце“

„У суштини, Вучићу није важно да стварно уништи тог непријатеља, који га ионако не угрожава превише, већ да га разапне виртуелно, преко медија, не мора да их хапси, убија или нешто слично. Важно је да непријатељ постоји, да се демонизује и дехуманизује, да може да га облати и компромитује.“

„Ми живимо у друштву колективног, такорећи, општег мобинга, где су сви мобинговани: и опозиција, и страни амбасадори, министри у влади на које се премијер јавно бреца и прозива их, чланови руководства владајуће странке… Тако се више ни учитељи не обраћају ђацима, то је једна врста манира чувара у конц-логору, који се осионо обраћа новинарима на конференцији за штампу, само што их за уши не вуче и не удара штапом…“

„Ви у Србији можете, чак је и пожељно, да будете најгласнији противници Русије или Америке, можете да псујете и Путина и Обаму и Ангелу Меркел. Особито стране амбасадоре. Можете да правите фотомонтаже страних амбасадора и државника, вређате их и извгавате их руглу. Само се не сме проблематизовати лик и дело великог вође. С друге стране, они који га виде као некога ко се прави да је европејац, а само што није окренуо леђа Бриселу и бацио се у наручје Путину, такође омашују, јер ће он према потреби бити већи патриота од ДСС-а, радикала, „Образа“ и „Заветника“, као и већи европејац од Чеде Јовановића, Бојана Пајтића и Бориса Тадића заједно.“

„Неки би рекли да је то ствар политичког карактера и менталитета народа, али ја не верујем у такву карактерологију. Мислим да је пре у питању огромно разочарење у тековине Петог октобра и безнађе у ком се нашло друштво. Долазак СНС-а на власт је нека врста анти-Петог октобра. Парадокс над парадоксима је што су они у међувремену променили песму и дошли на власт управо са радикализованим паролама Петог октобра о Европи, модернизацији, реформама…“

Одломци из интервјуа Ђорђа Вукадиновића из најновијег броја „Времена“

(Време)