Прљава (пра)стара игра и TБA

категорија Мишљења / дана 04/04/2015 у 5:40 часова /

ТБА[i], консултантска агенција Тонија Блера, ради у 25 земаља широм света (више од половине на тлу Африке) и, ако се томе дода простор који „покрива“ Фондација Фејт, број земаља се подиже на „импресивних“ 50. Крис Дојл, директор Савета арапско-британског разумевања, подсећа на писање Сандеј Тајмса који је дошао у посед документа[ii] који на 25 страна износи детаље уговора између Блера и УАЕ. И, поставља питање: Да ли постоји било ко а да је изненађен последњим открићима која говоре о томе како некадашњи британски премијер тражи 45 милиона долара за пружање саветодавних услуга Уједињеним Арапским Емиратима?[iii] Такође, Дојл подсећа да је само пре месец дана британски Гардијан открио да је Блер свом списку додао и српску владу, и то после 16 година када је био горљиви заговорник НАТО агресије; као и на чињеницу да и овај уговор очигледно плаћају УАЕ.

Заправо, у британској јавности већ извесно време се доводи у питање функција Тонија Блера као изасланика Квартета (УН, САД, Русија и ЕУ) за Блиски Исток где га је лично предложио Џорџ В. Буш. Главни аргумент је да је некадашњи британски премијер у сукобу интереса јер је мировни процес, оживљавање палестинске привреде (што му је и мандат ) подредио сопственом профиту. Потписници писма[iv] којим се тражи опозив Блера као изасланика Квартета, подсетили су четворку да је управо Блер одговоран за тешко наслеђе које је после инвазије на Ирак (2003) довело до стварања Исламске државе Ирака и Леванта: „У циљу оправдања инвазије (на Ирак, прим аут) Тони Блер је обмануо британску јавност тврдњом да је Садам Хусеин у вези са Ал-Каидом. У светлу последњих догађаја[v] окрутна је иронија за народ Ирака да је једна од тешких последица инвазије био успон фундаменталистичког тероризма на тлу где раније тако нешто није постојало“,[vi] тврде потписници истичући притом пословне интересе изасланика Квартета: „ Тони Блер је у великој мери критикован због недостатка транспарентности у пословању, његове зараде и врло нејасне линије раздвајања његове јавне функције као изасланика и његове личне улоге у ТБА и инвестиционој банци Џ.П.Морган Чејс“[vii]. Писмо је упућено Џону Керију, државном секретару САД, Сергеју Лаврову, министру спољних послова Руске Федерације, Бан Ки-Муну, генералном секретару УН, и баронеси Ештон (бившем шефу спољних послова ЕУ).

ТБА је, као и увек демантовала наводе, тврдећи да се ради о Блеровим љутим противницима током његове политичке каријере и да ово писмо не треба стога да изненади. Међутим, да подсетимо на неколико чињеница поводом инвазије на Ирак и најјаче инвестиционе банке Вол Стрита Џ.П. Морган Чејс: прво, инвазија на Ирак урађена је по „моделу“ НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, која је уследила после спинованих догађаја попут окупационог ултиматума из Рамбујеа (који је одбила Влада СРЈ) и Рачка (за који је касније шеф форензичког тима признала да је фалсификат). Србију је агресија коштала у економском, територијалном и хуманитарном смислу: уништена су петрохемијска постројења, инфраструктура, болнице, школе-речју све што се нашло на мапи „колатералних штета“; јужна српска покрајина постала је НАТО ентитет; грађани Србије и данас трпе последице употребе пројектила с осиромашеним уранијумом, као и последице ослобађања хемијских средстава после бомбардовања петрохемијских постројења. Четири године касније, када се на империјалној мапи „нацртао“ следећи циљ (Ирак) медијски је почела да се спинује прича о томе да Садам Хусеин поседује оружје за масовно уништење (које до данас није пронађено) и тако представља опасност за читав регион. Доктор Дејвид Кели, британски стручњак за оружје за масовно уништење рекао је ББЦ-ју да Ирак не поседује такво оружје. Због тога је био „позван“ на „саслушање“ и пар дана након тога пронађен мртав у парку (Оксфордшајер) недалеко од своје куће. До данас његове колеге и део британске јавности покушава да поново покрене истрагу поводом „чудних“ околности смрти овог стручњака изванредне светске репутације, али наилази на затворена врата.

Џ.П. Морган ангажује Блера у свом међународном одбору 2008, и за „послове“ које Блер обавља на годишњем нивоу ова банка плаћа два милиона фунти плус, како преносе британски медији, провизију од два посто по сваком склопљеном послу: „2008, док су британске трупе и даље у Ираку (…) америчка банка постављена је да управља увозом и извозом тешким милијарде долара нафтом богате земље“. Блер је премијерско место напустио 2007, после чега убрзо постаје изасланик Квартета за Блиски Исток и контрактор америчке инвестиционе банке.[viii] Као изасланик за Блиски исток, Блер „потписује“ два врло лукративна пројекта: један је Wataniya Mobile, мобилни оператер који послује на Западној обали; други је развој великог нафтног поља на обалама Газе којим руководи БГГ[ix] (британска гасна група). Обе поменуте компаније су велики клијенти америчке инвестиционе банке ЏП Морган. Већински власник Wataniya Mobile је катарска компанија Катари Телеком (QTEL), такође један од значајнијих клијената ЏП Моргана. БГГ који поседује права да ради на нафтном пољу вредном шест милијарди долара, је један од главних клијената исте банке.[x] Када је Канал 4, радећи истраживање Блерових послова на Блиском Истоку, и не ретко постављао шкакљива питања, ЏП Морган је саопштио: Господин Блер је стратешки саветник нашег менаџерског тима поводом изузетно значајних геополитичких питања и кретања. Никада нисмо разговарали о пројектима које сте навели и свака сугестија о сукобу интереса је без основа“ био је изричит Морган Чејс.[xi]

Уосталом, очекивано. На свако новинарско откриће стизали би спинови и негирања. Ипак, траг новца био је више него очигледан. Блер је, очито своју премијерску позицију савршено увезао са бизнис каријером која му је донела значајно богатство па самим тим и моћ да затвори сваку „рупу из које почиње да цури“. Према писању Хафингтон поста, почетком прошле године Блерово богатство се процењивало на 70 милиона фунти које је зарадио саветујући владе разних држава, као и ЏП Морган и швајцарски гигант-осигуравајућу кућу Zurich International.[xii] Само током прошле године, британски медији су (опет) свој фокус скренули на Блеров ангажман у Египту (саветовање председника Абдела Фатаха ел-Сисија поводом „економских реформи“) у оквиру програма који такође плаћају Уједињених Арапски Емирати и што је изазвало, тек, буру контраверзи с обзиром на његову улогу у оквиру Квартета; ту су и уговори с државним Фондом Мубадала (УАЕ) вредан милион фунти[xiii], затим саветодавне услуге за азербејџански конзорцијум који стоји иза ТАП-а[xiv], изградња гасовода од Азербејџана до Италије, који би првима донело изванредан профит, а ЕУропи чувену „диверсификацију“ или окретање од руског гаса ка другим „изворима“, и тако редом. Блер је „потписао“ и аферу са (убијеним) либијским председником Моамером Гадафијем и случајем „Локерби“[xv] који се, некако већ доводи у везу с уговором о наоружању вредним 400 милиона фунти.

Подједнако како се у јавности спекулише веза УАЕ-Блера-Украјине-Србије. Наиме, Емирати су у периоду тешке кризе на релацији Москва-Кијев потписали уговор о војној сарадњи с Украјином, која се односи на неку „блуровану будућност“ према саопштењу Министарства спољних послова УАЕ. Прецизности ради у саопштењу се наводи да је уговор тек будући оквир сарадње две земље у области војне и безбедносне политике а да не предвиђа конкретне уговоре о наоружању.[xvi] С друге стране, Петро Порошенко је рекао да је реч о значајном уговору који треба да ојача војну индустрију Украјине и да јој обезбеди одбрамбену опрему.[xvii] Коначно, медији спекулишу да на такав начин, Америка покушава да избегне директну увезаност с наоружавањем Украјине преко себи блиских држава и влада. Какогод, више него јасно је да Украјина тежи потписивању споразума из области наоружања и јачању своје војне индустрије и одговор на питање зашто (?) не би требало пуно тражити.

Све су прилике да се актуални мировни споразум користи као предах у гомилању оружја за „ратне игре“ које неће ни брзо, ни лако окончати. На тој линији, колико видимо, корпоративна Америка која има све већи проблем с дефицитом и удруживањем Источне осе, себи једино опцију поделе „плена“ види кроз рат. Где је ту Србија? И, како се она доводи у везу УАЕ-Блер-Украјина? Подсећања ради, фебруара 2013 сазнали смо да су емиратска државна компанија „EARTH“ и „Југоимпорт“ СДПР потписали уговор о заједничком развоју и снабдевању ракетног система „АЛАС“[xviii]. Овај борбени систем намењен је за појединачно гађање мета са лаких борбених возила и противбродску борбу, гађање земаљских мета са мора, као и за одбрану ваздушно-десантне основице и за обављање прецизних удара пре дејства јачих борбених јединица.[xix] Уз све претходно наведено, чини се да поред огромне репутационе штете (коју је укњижила актуална политичка елита ангажовањем ватреног поборника НАТО агресије и ангажовања 100 000 војника у копненој инвазији на СРЈ-Тонија Блера) званична Србија хрли у простор који је километрима далеко од неутралности и исто толико близу државама које су показале јасно како (не)виде српске националне интересе.

Политика је, дакле, (пра)стара прљава игра која маскира бизарну вољу за моћ са неретко катастрофалним последицама по цивилизацију и њене вредности.

Марина Рагуш – ФСК
______________________________________

[i] Tony Blair Associates

[ii] http://www.thesundaytimes.co.uk/sto/news/uk_news/National/article1528595.ece

[iii] : Middle East Eye

[iv] предвођени његовим (некадашњим) амбасадором Ричард Далтоном, Оливером Мајлсом (некадашњи Амбасадор у Либији), као и бившим градоначелником Лондона, Кеном Ливингстоном,

[v] писмо је написано 2014. године

[vi] http://www.theguardian.com/politics/2014/jun/23/tony-blair-middle-east-envoy-quarte

[vii] исто

[viii] чланак Tony Cartalucci , http://landdestroyer.blogspot.com/2012/05/protester-calls-tony-blair-war-criminal.html

[ix] British Gas Group

[x] http://www.channel4.com/info/press/news/blair-role-in-palestine-contracts-gives-rise-to-conflicts-of-interest

[xi] исто

[xii] BusinessUK WealthUK NEWSTony BlairBlair

[xiii] http://www.theguardian.com/politics/2014/jul/02/tony-blair-advise-egypt-president-sisi-economic-reform

[xiv] Trans Adriatic Pipeline

[xv] http://www.telegraph.co.uk/news/politics/tony-blair/8787074/Tony-Blairs-six-secret-visits-to-Col-Gaddafi.html

[xvi] http://www.mofa.gov.ae/mofa_english/portal/17959700-1285-48e8-9229-646f4912ae0b.aspx#sthash.jygStpyR.dpuf