Пророчанства о будућности Русије и крају света

Данас када читаш Откровење – као да читаш новине,толико је све јасно… Немојте стварати панику. Хаос никоме није нужан. Бог гледа на расположење човека и помаже му. Треба бити хладнокрван и мислити шта би требало радити, молити се, размишљати и дејствовати. Једно је најбоље: старати се увек духовно бити приправан за тешке ситуације.

Св. Старац Пајсије Светогорац

“О судбини државе Руске било ми је у молитви откривено, о три љута ига: татарски, пољски и онај који ће доћи – јеврејски. Јевреји ће као шкорпијоном бичевати земљу руску, грабити њене светиње, затварати цркве Божије, побити најбоље људе руске. Ово је допуштење Божије, гнев Божији за одрицање Русије од светог цара.

Но тада ће се испунити надања руска. На Софији, у Цариграду засијаће крст православни, дима тамјана и молитава напуниће се Света Русија и процветаће као крин небески”.

Монах-пророк Авељ, 1796.год.

“Доћи ће цар, који ће мене прославити, после чега ће бити велика смутња у Русији, много ће крви потећи због тога, што ће устати против тог цара самодршца, но Бог ће цара узвеличати…

До рођења Антихриста биће велики, дуготрајни рат и страшна револуција у Русији, превазилазећи и оно што човек замислити може, јер ће бити ужасно крвопролиће. Доћи ће до погибије монаштва, верних људи, отачества, разграбљања црквеног и манастирског блага; оскрнављења цркава Господњих; уништавања и отимања богатства добрих људи, пролиће се реке руске крви. Но Господ ће помиловати Русију и привешће је путем страдања ка великој  слави…”

“Мени, убогом Серафиму, од Господа Бога је одређено да пребивам у гробу много више од 100 година. Но, тако што ће се у то време архијереји руски веома покварити, да ће нечистијем својим превазићи архијереје грчке у време Теодосија Млађег, да ће чак изгубити веру у најважнију догму Христове вере – Васкрсење Христово и свеопште васкрсење. Због тога ће Господу Богу бити угодно да, када дође време, мене убогог Серафима из привременог живота узме и затим на утврђење догме Васкрсења васкрсне, и васкрсење моје ће бити као васкрсење седам младића из пештере Oхлонске у време Теодосија Млађег. По мом васкрсењу, ја ћу прећи из Сарова у Дивејево где ћу проповедати о свенародном покајању”.

“Мени, убогом Серафиму, Господ је открио да ће у земљи Руској бити велике невоље. Православна вера ће бити сатрвена, архијереји Цркве Божије и друга духовна лица одступиће од чистоте Православља и зато ће их Господ тешко казнити. Ја убоги Серафим, три дана и три ноћи сам молио Господа, да Он боље мене лиши Царства Небеског, а њих да помилује. Но Господ је одговорио: “Нећу их помиловати јер се они уче учењима људским, и језиком Ме поштују, а срца њихова су далеко одступила од Мене”…

Свака жеља да се унесе измена у правила и учење Свете Цркве јесте јерес…хула на Духа Светога која се неће опростити завек. По том путу иду архијереји руске земље и духовништво (свештенство, монаштво), и гнев Божији ће их поразити…”

“Но неће се Господ да краја гневити, и неће допустити да се до краја разруши земља руска, пошто се једино у њој још чува Православље и остаци хришћанског благочешћа. У нашој Православној вери, Црква нема никаквог порока. Ради ових добродетељи Русија ће свагда бити славна и непријатељима страшна и непобедива, имајући веру и благочестије – и врата пакла јој неће одолети”…

“Пред крај времена Русија ће се слити у једно велико море са осталим земљама и племенима словенским, па ће начинити једно море или громадни океан весељенски, о ком је Господ Бог у давнини устима свих светих говорио: “Страшно је и непобедиво Сверуско царство, свесловенско Гога и Магога, пред којим ће сви народи у страху стајати”. И све то, то је као два и два четири, и непромењено као што је Бог свет, од давнина су прорекли о њему и о његовој страшној владавини на земљи. Заједничким снагама Русије и других народа, Константинопољ и Јерусалим биће ослобођени. При подели Турака, сва слава ће остати Русији…”

Преподобни Серафим Саровски 1825-32.год.

“Европски народи су увек завидели Русији и старали се да јој нанесу зло. Природно је да ће и у будуће време они бити исти такви. Но велики је руски Бог. Треба се молити великом Богу, да би Он сачувао духовно-природну силу народа нашега – Православну веру… Судећи по духу времена и успаљености умова, потребно је подржавати ово здање Цркве, која се одавно колеба, поколебаће се страшно и брзо. Понекад ће стати и успротивити се…”

Садашње одступништво је допуштено Богом: немој покушавати да га зауставиш својом немоћном руком. Устани, сачувај се од њега сам и то је за тебе довољно. Упознај се са духом времена, изучи га да би по могућности избегао његов утицај… Постојано страхопоштовање пред судовима Божијим неопходно је ради правилног духовног живљења. У то страхопоштовање и покорност Богу потребно је приводити себе вером. Над судбама света и свакога човека будно бди Промисао Свемогућег Бога – и све што се дешава, дешава се или по вољи или по допуштењу Божијем… предопредељење Промисла Божијег о Русији нико не може изменити. Свети Оци Православне Цркве (нпр. Св. Андреј Кесаријски у тумачењу Апокалипсе, гл. 20) предсказује Русији необичан грађански развој и моћ…А невоље наше боље да буду природне и духовне”.

Светитељ Игњатије Брјанчанинов 1865.год.

Ако и у Русији, ради презрења Заповести Божијих и ради ослабљења правила и одредаба Православне Цркве, и ради других разлога буде оскудно благочешће, тада се већ примичемо крају и испуњењу онога што је речено у Апокалипси Јована Богослова”.

Преподобни Амвросије Оптински 1871.год.

“Садашњи руски народ налази се у умној пустињи. Срдачно размишљање је ишчезло, свако живи је источник пресахлог надахнућа… Само крајње екстремни видови једностраних западних мислилаца смело се издају за последњу реч просвећености…

Колика је знамења показао Господ над Русијом, избављајући је од веома силних непријатеља и покоравао јој народе! Па ипак зло расте. Упецавши се да ли ћемо се уразумити? Западом нас је кажњавао и казниће нас Господ, а нас за то није брига. Заврзли се у западна гледања до ушију, и све је добро. Имамо очи, а не видимо, имамо уши ,а не чујемо, и срцем не разумемо… Удахнувши у себе тај адски смрад, ми идемо у круг као да смо поремећеног ума, не знајући ни за саме себе”.

“Ако се не вратимо, послаће на нас Господ иностране учитеље, да би нас привели памети… Зашто и ми не пођемо путем револуције. То није пуста реч но дело утврђено гласом Цркве. Знајте Православни, што Бог сатре то неће постојати”.

“Зло расте, зловерје и невера подижу главе, вера и Православље слаби… Да ли да се седи скрштених руку? Не! Пастири ћуте – шта треба да раде? Потребне су му ватрене књиге као заштита против свих зала. Треба укинути слободу мисли… Изјавити неповерење онима који врше материјалне злоупотребе. Материјалистичку идеологију забранити под претњом смртне казне!”

Светитељ Теофан Затворник 1894. год.

“Богоматер је много пута спасла Русију. Зато што Русија до сада постоји треба само да благодаримо Царици Небеској. А сада какво тешко време ми преживљавамо! Сада су нам универзитети напуњени Јеврејима, Пољацима а места за Русе нема! Како може помагати Царица Небеска таквим људима? До чега смо ми дошли!

Интелигенција наша – просто глупа. Неразумно заглупише људе! Русија, у лицу интелигенције и делу народа, постала неверна Господу, заборавила сва Његова добра дела, отпала од Њега, начинила штету свакој иноплеменој и незнабожачкој народности. Ви сте заборавили Бога и оставили Га, и Он је оставио вас својим отеческим промислом и дао вас у руке необузданих, дивљих, самовољних. Хришћани, који не верују у Бога, који са Јеврејима дејствују заједно, којима је све равно, каква вера: са Јеврејима они Јевреји, са Пољацима они Пољаци, – то нису хришћани, и погинуће, ако се не покају…”

“Управитељи – пастири, шта сте ви урадили у свом стаду? Тражиће Господ овце Своје из руку ваших!… Он првенствено гледа делатност архијереја и свештеника, на њихову просветитељску делатност, свештенодејствену, пастирску.. Садашње страшно слабљење вере и морала у свему много зависи од охладнелости многих пастира, многих јерараха и уопште свештеног чина”.

“Колико сада има непријатеља у нашој Отаџбини! Ви знате ко су наши непријатељи – Јевреји… Да прекрати наше невоље Господ, по великој милости Својој! А ви пријатељи, чврсто будите уз Цара, поштујте га, волите га, волите свету Цркву и Отечество и упамтите да је Самодржавље – јединствен услов добробити Русије: не буде ли Самодржавља – неће бити Русије; биће власт Јевреја који нас силно мрзе!”

“Но свеблаго провиђење не оставља Русију у  том жалосном и погубном стању. Оно ће је праведно казнити и водити ка препороду. Праведни судови Божији се врше над Русијом. Њу кују невоље и напасти. Не без разлога Онај који исправља све народе, искусно метал ставља на Свој наковањ подвргавајићи га силном ударцу. Јачај Русијо! Но и кај се, моли се, плачи горким сузама пред твојим небеским Оцем, Кога си ти неизмерно прогневила!… Руски народ и друга племена која су населила Русију дубоко су се развратили, огањ искушења и невоља неопходан је за све, и Господ Који не жели да ико погине, све прекаљује у том огњу.

Но не бојте се и не плашите се, браћо, пуштени су завереници – сатанисти на минуту да се утеше у својим адским успесима: суд им од Бога не касни и од погибли које Бог наводи нико се не спасава (2. Петр, 2,3). Десница Господња ће пронаћи све који нас мрзе и осветити се за нас праведно. Тада се нећемо предавати унинију, јер Му је познато све што се сада дешава у свету…”

“Ја предвиђам установљење моћне Русије, силније и моћније него што је била. На костима мученика, као на јаком темељу, биће подигнута Русија нова – по старом образцу: силна својом вером у Христа и у Свету Тројицу! И биће по завету светог краља Владимира – као једна Црква! Почели су осећати руски људи да је Русија: подножје Престола Господњег! Руски човек треба то схватити и заблагодарити Богу сто је он Рус”.

Свети праведни отац Јован Кроштантски 1906-1908.год

“Гоњења и мучења првих хришћана могуће је да се поврате… Ад је разрушен, али није уништен, и доћи ће време када ће он дати од себе знаке да постоји. То време није иза гора…

И ми ћемо доживети страшна времена, но благодат Божија ће нас покрити… Антихрист јавно иде у свет, но њега у свету не признају. Сав свет се налази под влашћу некакве силе која нам је овладала умом, вољом и свим душевним осећањима човека. Та сила је страна, зла сила, њен источник је ђаво, а зли људи се јављају као оруђа посредством којих она дејствује. Ето претеча Антихриста.

У Цркви код нас нема сада живих пророка, но има знамења. Она су нам и дата да препознамо време. Јасно су видљива оним људима који имају духовни разум. Но те у свету не признају… Све иде против Русије, тј. против Цркве Христове, јер је руски народ богоносац, у њему се чува истинска вера Христова”.

Преподобни Варсануфије Оптински  1919.год.

“Од тада јереси ће се ширити свуда и обмањивати многе људе. Непријатељ  људског рода деловаће са лукавошћу, са циљем да у јерес увуче, ако буде могуће, и изабране. Неће почети са грубим одбацивањем догми о Светој Тројици, Божанству Исуса Христа и непорочности Богородице, већ ће кренути да неприметно криви учења и уставе Цркве и сам њихов дух, предан нам Светим Оцима кроз Духа Светог.

Према томе, сине мој, када видиш нарушавање Отачког предања и божанског поретка у Цркви, поретка установљеног Богом, знај да су се јеретици већ појавили, иако ће можда одређено време и крити своју безбожност, или ће неприметно кривити Божанску Веру, са циљем да боље успеју у завођењу и намамљивању неискусних у мреже.

Прогон неће бити усмерен само против пастира, већ и против свих слугу Божијих, јер сви они под влашћу јереси, неће трпети побожност. Препознај ове вукове у овчијој кожи, по њиховим гордим наравима и вољом за власт. Они ће бити клеветници, издајници, сејући свуда непријатељство и завист; према томе, Господ је рекао да ћеш их познати по њиховим плодовима. Истинске слуге Божије су смирене, љубе свог ближњег и послужни су Цркви.

Али тешко монасима у тим данима, који ће бити везани богатствима и имовином, који ће због љубави према миру, бити спремни да се потчине јеретицима. Они ће уљукивати своју савест, говорећи: Чувамо и спасавамо манастир и Господ ће нам опростити. Несрећни и слепи не схватају уопште, да ће кроз јереси, демони ући у манастир и то онда више неће бити Свети Манастир, већ само зидови од којих ће отићи благодат.

Ове невоље ће изазвати велики очај међу малодушнима, али ти, сине мој, радује се што ћеш живети у то време, јер ће тада верни који не буду показивали никакве врлине, приити венце само за чврсто стајање у вери, према речи Господа (уп. Матеј 10:32).

Преподобни Анатолије Оптински 1917.год.

“Сада ми преживљавамо пре антихристово време. Почеће суд Божији над живима и неће оставити ни један део на земљи, ни једног човека кога се неће дотаћи. Почеће од Русије а затим даље… а Русија ће бити спашена. Много страдања, много мучења, потребно је много пострадати и дубоко се кајати свима. Само покајање кроз страдање ће спасти Русију. Сва ће Русија бити тамница и потребно је много молити Господа да опрости. Кајати се ради греха и бојати се чинити и најамање грехе, а старати се творити добро, па макар било и најмање. Знај да и крило муве има тежину, а у Господа су мере тачне. И када и најмање у чаши добра превагне, тада ће пројавити Господ милост своју на Русији… Но у почетку ће Бог узети све вође, да би само у Њега гледали руски људи. Сви ће одбацити Русију, одрећиће је се друге државе, остављајући је себи самој. Да би се у Божију помоћ уздали руски људи. Чујте, и у другим крајевима ће бити као што су били у Русији (у време револуције – редактор), и о ратовима чућете и биће ратови – но тада је време близу. Но не бојте се ничега, Господ ће пројавити Своју чудесну милост. Крај ће бити преко Кинеза. Како ће то бити необично гледати, јавиће се чудо Божије. И биће сасвим други живот на земљи, али не много дуго. Крст Христов ће засијати над целим светом. Због тога што ће се узвеличати наша Домовина и биће као светионик у тами међу свима”.

Схимонах Аристокло Атонски  1917-18.год

“Русија ће се подићи и неће бити материјално богата, али ће бити духом богата и у Оптини ће бити 7 светилника, 7 стубова. Иако се у Русији неће сачувати велики број верних, Бог ће је помиловати. А у нас су такви праведници. “

Преподобни Нектарије Оптински 1920.год.

“Ви мене питате о најближој будућности и о будућим последњим временима. Ја не говорим о томе од себе, но то што ми је од старца било откривено. Долазак антихристов се приближава и већ је врло близу. Време које нас дели од његовог доласка могуће је измерити годинама. Но, пред његов долазак Русија ће се препородити, и то ће бити на кратко време. И Цар ће нам бити изабран од самог Господа. И биће он човек пламене вере, дубоког ума и гвоздене воље. Ево то нам је о њему било откривено. Ми очекујемо испуњење овог откровења. Судећи по многим знамењима, оно се приближава; само ради грехова наших Господ може променити и изменити Своје обећање”.

“У Русији ће бити установљена монархија, самодржавна власт. Господ је пред изабрао будућег Цара. Он ће бити човек пламене вере, генијалног ума и гвоздене воље. Он ће пре свега увести поредак у Цркви Православној, удаљиће све неистините, јеретикољубиве и млаке архијереје. И многе, врло многе, са малим изузецима ће удаљити, пошто лоши буду одстрањени, нови, истински и непоколебиви архијереји ће доћи на њихова места… Доћи ће до онога што нико није очекивао. Русија ће васкрснути из мртвих и сав свет ће се задивити. Православље у њој ће се препородити и усторжествовати. Но, тог Православља што је пре било, више неће бити. Од Самог Бога ће бити постављен силан Цар на престолу”.

Светитељ Теофан Полтавски 1930.год.

“Људи Русије кајаће се за смртне грехе, што су допустили јеврејском бешчашћу у Русији, и нису заштитили Помазаника Божијег – Цара, цркве православне и манастире, чинове мученика и исповедника светих и све руско свето. Презрели су благочешће и заволели бесовско бешчашће… Када се појави мало слободе, биће отворене цркве, обновљени манастири, тада ће се сва лажна учења изобличити. У Украјини стално ће устајати против руске цркве, против њеног јединства и саборности. Ту јеретичку групацију подржаваће безбожна власт. Кијевски митрополит који је недостојан тог звања, веома ће поколебати руску цркву и сам ће ући у вечну погибао, као Јуда. Но све те мреже лукавога у Русији ће ишчезнути, и биће једна Руска Православна Црква… Русија ће са свим православним земљама и народима сачинити моћно Царство. Његов кормилар биће Цар православни – Божији Помазаник. У Русији ће ишчезнути сви расколи и јереси. Јевреји из Русије отићи ће у Палестину у сретање антихристу, и у Русији неће бити ни једног Јеврејина. Гоњења на Цркву Православну неће бити. Господ ће Свету Русију помиловати јер је у њој било предантихристово време. Просијао је велики пук исповедника и мученика… Сви они ће умолити Господа Бога, Цара сила, Цара над царима, у Пресветој Тројици слављенога Оца и Сина и Светога Духа. Треба знати да је Русија жребом одређена Царици Небеској и Она је неће заборавити и двоструко ће за њу посредовати. Сви чинови руских светих моле да се поштеди Русија. У Русији ће бити процветање вере и пређашње ликовање (само за кратко време, јер ће доћи Страшни Суд да суди живима и мртвима). Руског православног цара бојаће се и сам антихрист. За време антихриста биће Русија једино моћно царство у свету. А сви други предели, осим Русије и словенских земаља биће под влашћу антихриста и подносити све ужасе и муке написане у Светом Писму.  Трећи Светски рат биће, не ради покајања, него на истребљење. Где он прође, тамо неће бити људи. Биће такве силне бомбе да ће од њих метал горети а камен плавити. Огањ и дим са пепелом падаће са неба. И земља ће сагорети. Биће пометња и остаће две или три државе. Људи ће остати врло мало и тада ће почети викати: доле рат  дајте да изаберемо једнога! Да поставимо једног цара – да изаберемо цара који ће бити рођен од блуднице девојке дванаест колена са таквим грехом. И антихрист ће сести на престо у Јерусалиму”.

Преподобни Лаврентије Черниговски Крај 1940-х год.

Године 1959. новине Канадске филијале православног братства препод. Јова Почајевског “Православни преглед” публиковао је виђење једног старца, изречено епископу канадском Виталију (Устинову), који је касније постао митрополит РПЦЗ. Тај старац је у лаком сну видео Господа, Који му је рекао:

“Ево, Ја ћу узвеличати Православље у руској земљи и одатле ће се оно просијати по целом свету… Комуна ће ишчезнути и развејати се као прах на ветру. Она је била допуштена ради тога да би у Русији настао један народ с једним срцем и једном душом. Очистивши га огњем, Ја ћу га учинити мојим народом… Ту ћу Ја раширити десницу Своју и Православље из Русије засијаће по целом свету. Настаће такво време, када ће деца на раменима носити камен за зидање храмова. Рука је Моја крепка и нема такве силе ни на небу ни на земљи која би јој се успротивила”.

Године 1992. у Петербургу изашла је књига “Последња судба Русије и света. Кратак преглед пророштва и предсказања”. У њој, у одељцима постоји такво предсказање садржано у беседи једног од савремених стараца, у септембру 1990.год

“Приближили су се последњи дани Запада, његовог богатства и његовог разврата. Изненада ће га постићи беда и невоља. Његово неправедно богатство, зло, угњетава сав свет, и разврат његов, разврат новог и горег Содома. Наука и техника његова, безумље је новог другог Вавилона, гордост, његова гордост богооступничка, сатанистичка. Сва дела његова на потребу антихриста. Њима је овладало збориште сатанино” (Ап. 1,9).

Гнев Божији огњени диже се на Запад, на Вавилон његов! А ви уклоните главе ваше и обрадујте се, страдалци Божији и сви добри, смирени, трпите зло са надом у Бога! Обрадујте се, народе Православни, многострадални, бедеме Истока Божијег, који си страдао по вољи Божијој за сав свет. Тебе ради, изабраних у теби, даће Бог силу да би испунио велико и коначно обећање Сина Свога Јединородног Возљубљеног о последњој проповед Јеванђеља Његовог у свету, пред крај света, за сведочанство свима народима.

Надменост и злурадост Запада ради садашњих невоља у Русији, обратиће се још више гневом Божијим на Запад. После “перестројки” у Русији почеће “перестројка” и на Западу, и тамо ће се открити невиђени раздор: међусобице, глад, смутња, падање власти, провале, анархија, помори, људеждерство, невиђени ужаси накупљеног у душама зла и разврата. Господ ће им дати да жању то што су сејали много векова и чиме су угњетавали и развраћали сав свет, и повратиће се на њих сво злодејство њиховo.

Русија је издржала своје искушење, јер је имала у себи мученичку веру, милост Божију и избрање Његово. А Запад тога нема и зато неће издржати… Русија очекује Бога.

Руском народу је потребан само вођа, пастир – Цар, изабран од Бога. И он ће поћи с њим на подвиг љубави! Само ће Помазаник Божији дати више и силније јединство руском народу!”

+ + +

Архиепископ Серафим Чикашки и Детроитски (1959): “Господ је недавно, за време мога ходоћашћа у Палестини, удостојио мене, грешног, да се упознам са неким новим, до сада непознаим пророштвима, по којима се баца нова светлост на судбу Русије. Ова пророштва је пронашао случајно један руски монах у старим грчким рукописима која су се чувала у древном грчком манастиру. Непознати Свети Оци 8. И 9. века, тј. савременици Св. Јована Дамаскина, и овим речима су записана ова пророштва: “После тога, када је Богоизабрани јеврејски народ предао на муке и срамну смрт свога Месију и Искупитеља, поништио је своје избрање које је прешло на Јелине који су постали други Богоизабрани народ.

Велики Источни Оци Цркве утврдили су хришћанске догмате и систематизовали хришћанско учење. У томе је велика заслуга грчког народа. Шта више, установивши хармоничан друштвени и породични живот на том јаком хришћанском темељу у византијској држави, не прихвативши Творачке силе и могућности, скиптар Православног Царства испаде из слабих руку византијских императора не могавши остварити симфонију Цркве и државе.

Због тога, на смену ослабљеном грчком народу, Господ Промислитељ ће да пошаље трећи богоизабрани народ. Тај народ се појавио на Северу у 102. години (ово пророчанство писано је у Палестини 150-200 год. до Крштења Русије – Архиепископ Серафим) свим срцем примивши хришћанство и трудећи се да живи по заповестима Христовим, тражећи указању Христа Спаситеља, пре свега Царство Божије и Правде Његове. За ту ревност заволео је овај народ Господ Бог и присјединио њему све остале боље земне просторе, богатство, државну моћ и славу.

По немоћи људској, не једанпут је падао у више грехова, велики народ и за све бива кажњен не малим испитивањем. Када је протекло 1000 година тај Богоизабрани народ поколебао се у вери и у стојању за Правду Христову, погордио се својим земним могућностима и славом и престаде да тражи Град будући, пожеле рај не на небу него на грешној земљи. Па ипак не сви из тог народа пођоше по свему погибелном широком путу, поготову његова интелигенција, владајући слој. И за тај велики пад биће послано више на те који су презрели Божије путеве – народ, страшно огњено испитивање. Реке крви пролиће се на његове земље, брат ће убијати брата, глад ће, не једанпут посетити ту земљу, и сабраће своју страшну жетву, пошто сви храмови и светиње буду разрушени или оскрнављени, мноштво људи ће изгинути.

Део тог народа се није мирио са безакоњем и неправдом, оставља родни крај и расељава се, као јеврејски народ, по целом свету (зар то није речено за нас руску заграничну цркву? – Архиепископ Серафим).

Неће се све до краја гневити Господ на свој трећи изабрани народ. Крв хиљаде мученика вапијаће к небу за помиливање. У самом народу јавиће се отрежњење и враћање к Богу. Проћи ће, на крају опредељење Правосудног Судије рок очиститељног испитивања и поново ће засијати јарком светлошћу препорода светог Православља у тим северним просторима.

Ова дивна светлост Христова озариће од туда и просветити све народе света, чему помаже послан пре у расејање део тог народа, који ће сазидати огњиште Православља, храмове Божије по целом свету.

Хришћанство ће се јавити тада у свој својој красоти и пуноћи. Већина народа у свету биће хришћанска. Не неко време, свуда по местима под знаком месеца, зариће се благодејствено и мирно хришћанско живљење… А затим? Затим ће наступити испуњење времена, почеће по целом свету упознавање вере и остало предсказано у Св. Писму, појавиће се антихрист и наступити, на крају – крај света”.

+ + +

Знаменити старац Пајсије Светогорац (Езнепидис, 1924-1994), у почетку 90-их година је предсказао: “Помисао ми говори да ће се десити многи догађаји у вези Руса и Турака. Турци ће нестати са карте, због тога што ће трећина Турака постати хришћани, трећина ће изгинути у рату, и трећи део ће отићи у Месопотамију.

Средњи Исток ће постати арена рата, где ће узети учешће и Руси. Пролиће се много крви. Кинези ће прећи реку Еуфрат имајући 200 милиониту армију и доћи ће до Јерусалима. Карактеристично је приметити да се ти догађаји приближавају, биће разрушена Омерова џамија, (рушењем ће бити означен почетак рада Јевреја на подизању Соломоновог храма, који је био подигнут на том месту). (1)

У Константинопољу ће доћи до рата између Руса и Европејаца и пролиће се много крви. Грчка у том рату неће бити главна, али ће јој бити дат Константинопољ. Не зато што ће се Руси бојати Грка, него зато што није било бољег решења. Грчка армија неће успети проћи туда кад јој град буде предан.

Јевреји, уколико буду имали снаге и помоћ европског руководства, обезобразиће се и поћи ће бестидно и с гордошћу и постараће се да управљају Европом…

Немојте стварати панику. Хаос никоме није нужан. Бог гледа на расположење човека и помаже му. Треба бити хладнокрван и мислити шта би требало радити, молити се, размишљати и дејствовати. Једно је најбоље: старати се увек духовно бити приправан за тешке ситуације. Упркос свему данас нема ни духовне храбрости која се рађа од светлости и смелости пред Богом, нити природне храбрости која је нужна да не би били рањени при опасности…

Ради тога да би издржали велико зло, потребно је имати велику светост. Духовни човек и зло успорава и људима помаже. У духовном животу само велики страх може стећи велику храброст, јер си поверио себе Христу, Његовој Божанственој помоћи. Он може изићи на бојиште, сусрести се са непријатељем и победити! Никога се не бојећи осим јединог Бога, а не људи, ма како они били зли. Страх Божији обичан страх чини ништавним. Онолико колико се човек сједини с Богом, толико је неустрашивији”.

+ + +

У 2001.години, група самарских свештеника и мирјана, на челу са својим Архиепископом Сергејем, посетила је Свету Гору. Штампани извештај о том поклоништву био је публикован у првом броју православног алманаха “Духовни сабеседник” за 2002.год. Неретко, кад се покрене разговор са Светогорцима, говори се о судби Русије.

Са почастима, у грчком манастиру Ватопед, посебно су примили Самарског архијереја 85-летни старац Јосиф (Јосиф – Млађи), ученик усопшег у Господу знаменитог Јосифа Исихисте. Тај подвижник сада живи у келији недалеко од манастира и руководи обитељ. О. Кирион, који је пратио Владику у улози преводиоца, после овог сусрета је ово рекао:

“На старчевом лицу се види благодат. Он нам је говорио о судби света и будућих страшних догађања. Господ дуго трпи безакоња наша, као пред великим потопом, но сада наступа крај дуготрпљењу Божијем – прошло је време очишћења. Препуњена је чаша гнева Божијег. Господ ће допустити страдања ради уништења нечастивих и богобораца – свих таквих, који су створили савремене безпоретке, који су свим што не ваља заразили народ. Господ ће попустити да ће они са ослепљеним умом уништавати једни друге. Много ће бити жртава и крви. Но верујући се неће много плашити, и они ће имати скорбних дана, онолико колико Господ буде допустио ради очишћења. Плашити се тога не треба. Због тога ће бити повратак благочешћа у Русији и у целом свету. Господ ће своје покрити. Људи ће се вратити Богу.

Ми већ стојимо на прагу тих догађаја. За кратко време све ће се ово десити, затим ће за богоборце бити следећа етапа, но они неће моћи осмислити своје планове. Господ им неће допустити. Старац је рекао да ће после процвата благочешћа бити близу крај историје”.

Није лишио старац своје беседе и остале руске поклонике.

“Ми се молимо, – говорио им је, – да би руски народ дошао у то своје нормално стање, које је било до рушења, због тога што ми имамо заједничке корене и живимо за спас народа руског…

Тако лоше стање је данас – општа ситуација у целом свету. И то стање се може називати као непосредно пред гнев Божији. Ми смо дошли до тог стања. Господ само по милости Својој трпи, а од сада више неће трпети, но по правди Својој ће почети кажњавати, због тога што је истекло време.

Биће рат и ми ћемо трпети велике невоље. Сада су власт у целом свету узели Јевреји, који желе у потпуности да искорене хришћанство. Гнев Божији биће такав, да ће сви тајни непријатељи православља бити уништени. Нарочито ради њих ће се подићи гнев Божији да би их уништио.

Искушења не треба да нас плаше, ми треба да увек имамо наду у Бога, са којом су страдале хиљаде и милиони мученика, тако су пак страдали и новомученици, због тога и ми треба да будемо спремни на страдање и да се не плашимо. Треба да имамо трпљење, молитву и наду у Промисао Божији. Треба се молити за препород хришћанства после свега тога што нас очекује, да би нам Господ дао, помажући нам, даровао нам снагу да се препородимо. Но у то време треба само преживети.

Искушења су давно почела, треба очекивати већу експлозију. Но после тога ће доћи до препорода… Али сада се могу наслутити почеци тешких војних збивања. Виновници тог зла биће Јевреји. Њих ђаво почиње да хушка да би уништили православну породицу Грка и Руса. И ради њих главне су препирке по свету. Они ће понудити Турцима да уђу у Грчку и чине шта им воља. А Грци имају владу, а у пракси као да је и немају, због тога што она нема силу. И Турци ће доћи свуда. То ће бити моменат када Русија може дићи своју силу како би отерала Турке.

Догађаји ће се овако одвијати: Када Русија дође у помоћ Грцима, Американци и НАТО постараће се да им се супротставе да не би дошло до сједињења два православна народа. Против православних стаће Јапанци и други народи. На територији бивше Византијске империје биће велико бојиште. Само изгинулих биће око 600 милиона људи. У свему томе ће активно учествовати и Ватикан да би спречио јачање Православља. Но то ће се окренути Ватикану на потпуно, до самог основа, његово уништење. Такав ће бити Промисао Божији…

Биће допуштење Божије, да би биле уништене све саблазни: порнографија, наркоманија итд. И тако ће им Господ ослепити умове да ће они незасито уништавати једни друге. Господ ће то допустити да би настала већа чистка. Што се тиче тога, управитељи неће дуго управљати, што сад радимо нећемо дуго, после чега долази рат. Но, после тих већих чистки биће преображај Православља. По благовољењу Божијем, Господ ће излити благодат, такву каква је била у почетку, у првим вековима, када су људи отворена срца ишли ка Господу. Тако ће се продужити НЕКОЛИКО ДЕЦЕНИЈА, па ће наступити диктатура антихриста. Такве ужасне ствари ми ћемо морати преживети, но не треба да нас оне ужасавају јер ће нас Господ заштити. У суштини ми ћемо преживети невоље, глад, гоњења и много тога, но Господ Своје не оставља. И ти који су постављани да буду власт потребно је да своје поданике приморавају да више буду уз Господа, више у молитви, и Господ ће своје заштитити. После великих чистки биће и велики преображај”.

Источник: православна породица

______________

(1) Евидентно је да беси – видљиво, немајући могућности потпуно одрицати будуће догађаје – одавно се старају тумачити катаклизме “последњих времена”. Тако је у 1871.години “црни папа” у светском масонству, Алберт Пајк (а тачније речено – демон који говори кроз њега) пророковао овако: “До пуног торжества масонства биће у три светска рата: у трећем од њих биће уништен муслимански свет, после чега ми ћемо испровоцирати гигантске потресне ужасе који ће показати сву погубност безверја. Револуционарно мњење биће уништено, а разочаравши се у хришћанско добро човечанство… добиће од нас истинску светлост учења Луцифера”.