Зашто „православни“ екуменисти будући „Свеправославни сабор“ не називају „Васељенским“

Зашто се планирани Свети и Велики Сабор Православне Цркве не назива Васељенским? На њему ће учествовати све Помесне Цркве. Због чега се онда он не назива Васељенским? Неки га тако доживљавају из сасвим јасног разлога – одсуства паписта. Други се плаше резултата дијалога, које они воде дуги низ година, а који су донели неправославне  плодове.

Римска Црква је до 1054. године учествовала на Светим Васељенским Саборима. Паписти – вероодступници су због отпадања од Једне Свете Цркве отишли у пропаст.

Свети Василије у својој посланици Светом Амфилохију о правилима говори: „Катари су од расколника, јер је одступништво потекло од раскола“. Зар се то није догодило и с папистима? Од 1054. године по Рођењу Христовом, паписти су у јереси.

„Али, отпавши од Цркве, – наставља Свети Василије, – они више нису имали благодат Светог Духа“. Можда ће неко покушати да то објасни? Свети Василије сасвим јасно каже: „Више нису имали благодат Светог Духа“.

Можда неки управо зато имају пуно право за забринутост? На планираном Светом и Великом Сабору Православне Цркве учествоваће све Помесне Цркве, па га следствено и треба називати Васељенским. Нема ни једног разлога не звати га Васељенским. Осим тога, ако га неко тако назове, самим тим он ће му придати припадајуће православно разумевање и ауторитет.

Мишљења по којима се Свети и Велики Сабор Православне Цркве не може назвати Васељенским због неучестовавања Римске „цркве“ као једне од најстаријих Патријаршија, нису у складу с Православном еклисиологијом.

Једна Света Цркве није изгубила своју Васељенскост ни после отпадања паписта од ње. Вероодступници – паписти су отишли у пропаст. Свети Марко Евгеник говори: „Ми смо их сматрали за јеретике, и зато смо их одсекли“.

Свети Јустин Поповић каже: “Свети и христоносни Апостоли посвуда су предали одређење богочовечанске црквености: “Јер би угодно Духу Светоме и нама“ (Д.Ап. 15,28).  Пре свега, Дух Свети, па тек онда ми, а ми уколико смо причасни Духу Светом кроз нашу сарадњу“. Колико год да је раскола, колико год их је било, колико год их се одвојило од Једне Свете Цркве, она ипак није изгубила своју Васељенскост, и није престала да буде „од свих крајева земље“, како је наша Црква сасвим прецизно описана у древном литургијском тексту.

„Но, отпавши од Цркве, они су изгубили благодат Светог Духа“, – каже Свети Василије Велики. Ове се речи односе и на паписте, због чијег се неучествавања на планираном Светом и Великом Сабору Православне Цркве он и не назива Васељенским.

По материјалу са сајта „Православни Апологет“

Борба за веру