ДВА ДАНА ПОСЛЕ ВЕСТИ ДА СРБИЈА УВОЗИ КРОМПИР ИЗ ЕУ: На Златару и Јавору бациће стотине тона, купаца нема

Уместо да нахрани пола Србије, пар хиљада тона кромпира произведеног у општини Нова Варош биће бачено у потоке и јаруге јер нема купаца.

Произвођачи тврде да су грађани приморани да због беспарице уместо домаћег купују јефтинији кромпир из увоза, мада је он лошијег квалитета. Због тога што су и прошле године бацили велики део рода, пољопривредници ће овог пролећа оставити неузоране њиве. Кажу да неће више да сеју на сопствену штету.
Само у магацинима Бранка Гујаничића (55) у Акмачићима на залихама је преко 200 тона кромпира. Цена је као и јесенас 20 динара за килограм, али купаца нема.

– Долазак након снегова најавило је свега њих неколико, али и они планирају да купе значајно мање кромпира него прошле године. Они који су куповали по 150-160 тона траже једва двадесетак, јер кажу да је на кванташу и у продавницама пала продаја. Србију је преплавио јефтинији кромпир из увоза, па домаћи нико неће иако је бољег квалитета – јада се Гујаничић.

Петочлана породица Бранка Гујаничића кромпир сеје на око 50 хектара и највећи су произвођачи у овом делу Србије. У сезони код њих у кромпиришту ради и по тридесетак надничара, али за већину њих овог лета вероватно неће бити посла.

– И прошле године сам бацио 40 тона кромпира и штетовао 1,2 милиона динара. Неколико последњих година нас је потпуно финансијски исцрпило, па ћу овог пролећа бар за 30 посто смањити сетвене површине. Нажалост, код нас је пољопривреда на издисају. Јесенас сам у амбаре сместио и 60 тона разних жита, од пшенице и ражи до хељде, али је и за њима слаба потражња – каже Гујаничић.

У општини Нова Варош где се сеје на више од хиљаду хектара, кромпир је јесенас рекордно родио. Највише произвођача је у селима на падинама Јавора, где мештани кажу да за кромпиром одавно није била слабија потражња.

– Купаца нема ни за лек, мада би многи произвођачи дали кромпир и по цени нижој од 20 динара само да га не бацају. Због штете коју годинама трпимо, површине под кромпиром су у овом делу Србије смањене за око 40 посто, а овог пролећа сејаће се још мање. Рад и улагања у производњу су велики, а цена не покрива ни основне трошкове – каже Драган Иванковић из Љепојевића.