Вакцине су узрок многих болести – Др Тодор Јовановић, имунолог и вирусолог

Уз одобрење аутора Милана Старчевића, преносимо његов интервју са др примаријусом Тодором Јовановићем који је објављен у мартовском броју „Геополитике“.

***

Примаријус др сци. медицине  Тодор Јовановић, за Геополитику одговара на питања о неопходности обавезне вештачке имунизације становништва Србије

Вакцине су узрок многих болести

Разговор водио: Милан Старчевић 

Да ли вакцинисати дете? Ово питање све чешће постављају родитељи широм Србије, јер до њих допиру гласови, пре свега у слободним електронским медијима, о све чешћим нежељеним последицама и болестима које изазивају вакцине, а свима њима који се противе имунизацији деце прети висока новчана казна. Заговорници вакцинације тврде да је реч о намерно пласираним дезинформацијама, те да је вештачка имунизација преко потребна како би се становништво сачувало од хроничних и акутних болести. Коме дати за право?

Са прим. др сци. медицине Тодором Јовановићем, имунологом и вирусологом, специјалистом интерне медицине, творцем тодоксин препарата, научником светског гласа и добитником многих међународних признања, разговарали смо о оправданости систематске вакцинације становништва. Др Јовановић посветио је свој дугогодишњи научноистраживачки рад разумевању метаболичких и имунолошких процеса у људском организму. Аутор је више књига и студија из области медицинских наука.

Уважени др Јовановићу, полемика која је у току, за и против вакцинације, повлачи са собом кључно питање, да ли је вештачка имунизација преко потребна како би се спречило обољење и умирање од тешких болести?

– Систематске вакцинације у данашње време не могу бити никако оправдане. Данашња медицина углавном се не бави болесницима, већ болестима, и можемо говорити о вакциноманији, јер се вештачка имунизација примењује масовно, без адвекватне селекције и индивидуализације. Од првих дана живота децу подвргавамо вакцинацијама и ревакцинацијама. Даје им се вакцина BCG (против туберколозе), па им се после 42 дана убризгава најопаснија полио вакцина…

Молим Вас, застаните мало… Зашто је како рекосте полио вакцина толико опасна? Зашто се и даље упорно спроводи масовна вакцинација против многих заразних болести који су одавно ерадиковане, као што је случај са дечјом парализом?

– Ово обољење изузетно је ретко, а према подацима СЗО од пре неколико година, случајеви дечје парализе забележени су само у четири земље: Нигерији, Индији, Пакистану и Авганистану. Савршену вакцину против дечје парализе с мртвим вирусима развио је 1955. др Џонас Салк. Затим је 1959. др Алберт Сејбин осмислио начин да убаци ослабљене полио вирусе у људе. Назвао ју је орална вакцина са живим вирусима против дечје парализе. Чим се Сејбинова вакцина појавила на тржишту, избила је у први план, а Салкова је била потиснута. Милиони људи прихватило је не само ослабљене полио вирусе, него и стране протеине, клице и вирусе који су се налазили у бачвама фармацеутске компаније – произвођача вакцине. Примена полио вакцине почела је средином педесетих година прошлог 20. века. Од тада је уследио тако упечатљив пораст број случајева дечје парализе, да влада тренд званичног пројављивања случајева парализе као менингитиса.

Следи ли логичан наставак приче и закључак које је болести донела полио вакцина?

– Наравно. Сајбинова орална полио вакцина донела је са собом вирус SV- 40, веома опасан и моћан микроорганизам који никада пре тога није уношен у људе. Једини начин на који можете да га добијете је једењем тек убијеног, некуваног афричког мајмуна. Када су истраживачи развили те полио културе, оне су биле контаминиране SV-40 вирусима, који су били у ћелијским културама мајмунских бубрега коришћених за производњу вакцина. Данас постоје научници који верују да је убацивањем вируса SV-40 у људе, по свему судећи, био окидач за настајање сиде (HIV-a). Taкође је овај вирус пронађен код особа оболелих од леукемије и тумора мозга.

„Просветљене цивилизације“ Европа и Северна Америка, годинама су чинили огромне напоре да се људи других држава вакцинишу различитим вакцинама. Тако у централној Африци седам земаља има највише стопе сиде: Бурунди, Малави, Руанда, Танзанија, Уганда, Замбија и Заир. Управо су то земље са највећим бројем вакцинисаних људи.

Појасните нам шта су заправо вакцине и какве супстанце оне садрже у себи. Каква је реакција људског организма кад прими вакцину?

– Вакцине се праве од вируса – мртвих или живих, од одређених отровних хемикалија којима се вируси убијају или ослабљују, конзерванаса, неутрализатора, носећих агенса, што све представља стране супстанце за тело. На пример, троструки антиген вакцине DTP (дифтерија, пертусис и тетанус) садржи следеће отрове: формалдехид, живу (тимерозал) и алиминијум фосфат.Вакцина против дечје парализе има у себи ћелијску културу мајмунских бубрега, лекталбумин хидролизат, антибиотике и телећи серум. Сви ови страни протеини, пошто улазе директно у крвоток, могу постати део генетског материјала. Ове материје производе реакцију на вакцину, представљају потенцијалне алергене и могу изазвати чак и анафилактички шок. Хемијски отрови слабе човеков имунолошки систем који почиње да се бори против свих тих неприродних супстанци, а унесени вируси и бактерије улазе у ћелије и користе њихову ДНК и РНК за сопствено разможавање. Резултат је да они могу, када се довољно умноже, напасти тело које је ослабљено токсичним хемикалијама.  

Кроз медије кружи прича да MMR вакцина (мале богиње, заушки и рубеоле) изазива аутизам код деце. Родитеље такође плаши DTP комбинована вакцина. Да ли су сумње основане?

– Некада је код MMR вакцине било аутизма на педесет хиљада једно дете а сад је на педесет деце један случај аутизма. Абнормална имуна реакција може да представља узрок који лежи у основи бројних случајева аутизма. То је затошто, при реакцији на MMR вакцину, тело детета производи антитела која нападају мозак, разлажући мијелин. Користећи узорке серума 125 аутистичне деце и 92 здрава контролна детета, антитела су анализирана методама ELISA и имуноблотинг. ELISA анализа је показала значајан пораст нивоа MMR антитела код аутистичне деце. Имуноблотинг анализа је открила присуство необичног MMR антитела у 75 од 125 узорака серума аутистичне деце, али не у контролним узорцима серума. Ово антитело је специфично детектовало протеин од 73–75 кД из MMR вакцине. На сваком паковању DTP вакцине пише да „симптоми повезани са неуролошким поремећајима“ и „прекомерно вриштање“ могу да уследе након вакцинације. Ова вакцина може да проузрокује температуру преко 39,5°C, конвулзије, измене свести, фокалне неуролошке знаке, епизоде вриштања, шок, колапс, тромбоцитопеничну пурпуру. Код DTP вакцине, пошто се три вакцине комбинују у једну, постоји додатна опасност наглог превеликог оптерећивања дечјег имуног система.

Зар имунизација не подстиче јачање одбрамбеног имуног система организма, као што тврди већина педијатара?

– Обмањујуће је тврдити да нас вакцина чини имуним или да нас штити од акутних болести, ако само потискује болест дубље у унутрашњост организма, због чега је носимо хронично, при чему ми постајемо све слабији и постоји све мања склоност ка излечењу. Вакцинација може да изазове промене у спорим вирусима, промене у ДНК механизмима.

Пошто се убризгавају директно у крвоток и тиме заобилазе природне имуне одбране тела, вакцине могу да преваре тело да их прихвати као природне супстанце које не треба уништити. Живи вируси способни су да живе у људском телу, у латентном облику, годинама. Они могу деценијама касније, да почну да се умножавају о изазивају промене у телесним ткивима и органима. Не значи ништа то што се некоме да вакцина и добије реакција у виду производње антитела. Једина истинска антитела су она која добијамо природно. Када се убризга вакцина, ремете се веома осетљиви механизми који врше свој посао. Болест, пошто уђе у тело, се у нормалним условима филтира кроз сложену мрежу телесне одбране. Вакцине одлазе директно у крвоток, заобилазе многе од тих одбрамбених система и добијају непосредан приступ ткивима и органима. Жлезда која је нарочито погођена је тимусна жлезда, чији је секрет, тимозин, неопходан за сазревање и функционисање Т – лимфоцита у телу. Поремећаји у функционисању тимуса доводе до низа поремећаја имунитета који се манифестују појавом аутоимуних и неопластичних болести. Познато је да  пацијенти са раком и реуматоидним артритисом имају поремећен тимус – зависни имуни систем.

Шта су показале независне студије у индустријски развијеним државама света о примени вакцине?

– Да су невакцинисани људи здравији од вакцинисаних. Тодоксинова научна група радила је у периоду када је држала санаторијум у Јужноафричкој Републици. Ми смо тада успели да изнесемо један већи број доза вакцина које су даване афричкој деци. Испитавање тих вакцина вршено је у еминентним лабораторијама у Србији, које разумљиво нећу наводити, и откривено је да је у свакој дози од испитаних вакцина постојао изузетно висок садржај тоскичних метала: жива, олово, никл и други метали. Довољно је новорођенчету дати такву вакцину и њему ће бити уништена коштана срж, која је главни апарат потпоре за читаву одбрану организма.

Вариола (велике богиње) је била болест због које је уведена вакцинација. Шта нам можете рећи о овој болести, а шта о овчијим богињама (варичела), због којих не мали број родитеља вакцинише своју децу?

– Запањујућа је чињеница да се 90% свих случајева великих богиња јавља након што је особа вакцинисана. Др Чарлс Кембел је установио да се велике богиње, као и маларија, преносе инсектом који сиса крв, и да оба ова обољења нису инфективна. Након пажљивог истраживања, утврдио је да вариола проузрокована убодом стенице Cimex lectularius. Према томе, велике богиње представљају само још једну од неколико болести прљавштине. Очигледно, решење за велике богиње је чистија средина и боља исхрана, а не вакцинација. Овчије богиње представљају једно од најблажих обољења у детињству. Скоро сва деца се инфицирају, а резултат је развој трајног имунитета. Вакцина против варичеле може да изазове херпес зостер код здраве деце. Варичела зостер вирус може да буде узрок рака.

Слушајући Вас, стичем утисак да сте генерално против вакцинације, постављајући притом питање да ли су вакцине икада имале позитивног ефекта по људско здравље?

– Имале су, како да не, као некада у случају лечења људи од туберколозе. Вакцине не би требало потпуно сузбити, али спроводити их онда када је потребно, када се, на пример, у некој установи појави епидемија неке заразне болести. Познато је шта треба радити у време епидемије, што се односи на хигијенске и заштитне мере, посебну врсту исхране, подизање имунитета итд. Када епидемија прође, онда више нема разлога за вакцинацију.

Чему, онда, служи позив на масовну вакцинацију становништва?

– Без принуде, вакцинација би нестала. Врши се снажан притисак на родитеље да обавезно вакцинишу децу. Прети им се судском тужбом и новачном казном, па се код њих ствара паника. Аргументи у корист вакцинације су апсурдни. Тако надлежне здраствене установе захтевају од родитеља да сва деца буду вакцинисана како би заштитила другу децу. Па, друга деца су она која су вакцинисана. Зар нису већ вакцинисана потпуно заштићена против болести? Ако вакцине пружају имунитет, разболеће се само невакцинисани.

Многе европске државе одбациле су Закон о обавезној вакцинацији. Зашто Србија намеће својим грађанима обавезну вештачку имунизацију? Нигде, ни у једном тренутку, Владе ниједне земље немају право да родитељима или деци дају вакцину против њихове воље. Они који владају имају два главна оружја која могу да користе: непознавање сопствених права и коришћење застрашивања.

„Геополитика“, март 2015.