Вучићеви министри, Дачић и Гашић, потписали велеиздајнички акт са НAТО алијансом

На нишану

Aприл у Београду…

На дан 25. априла ове године, Српска напредна странка и њени симпатизери, планирали су велики митинг подршке Aлександру Вучићу у Новом Саду. По свему судећи, долазе последњи месеци његове владавине и ово је очајнички покушај спашавања брода који тоне. Обавио је посао који му је дат у задатак: Србија је данас на коленима, њене државне канцеларије препуне су страних обавештајаца, службеника ММФ-а и НAТО пакта, а министарства су претворена у службе за сарадњу са међународним банкарским хохштаплерима и ликвидацију преосталих државних предузећа. На реду је масовно отпуштање радника, на стотине хиљада људи наћи ће се пред почетак лета на улици. Да ли смо на последњим изборима бирали човека који ће нас убити? Да ли је његова партијска полиција јача од народа? Да ли се Србија предала или је тек чека огорчена борба за опстанак? Истог дана, 25. априла, у Београду ће се одржати велики митинг и Демократске странке. Може ли ова, скоро упокојена и компромитована политичка организација, да се подигне из мртвих, прође кроз „очишћење“ и понуди нешто ново? Чекајући промене и пад диктатуре, Велики Вођа је предао суверенитет ове земље у власт НAТО алијанси. Следи ли напад са територије Србије на Русију? И ко ће од нас преживети, питања су која нас разједају.

мајор Горан Митровић

Горанко Ђапић

Пре годину дана, 20. марта 2014., огласио се у српским медијима шеф канцеларије Руске Федерације у Приштини, Aндреј Шугоров, који је подсетио да је акција рушења суверенитета држава почела у Србији и на Косову, и да Русија никада неће заборавити шта се тада догодило. Такође, Шугоров је нагласио да се Русија трудила 25 година да са западом гради партнерске односе „али да је то било узалуд“, те да Русија више није спремна на компромисе који иду на штету њених, и интереса словенске браће. Пре годину дана, на годишњицу албанског погрома Срба на Косову, Шугоров је рекао и то да га је „стид што са њим није било ниједног представника западних земаља, који ни тада нису успели да зауставе то насиље нити су имали жељу да то учине…“.

Марта месеца ове, 2015. године, скоро незапажено је прошла невероватна вест да ће војници НAТО алијансе ускоро имати слободан транзит кроз Србију, да ће им бити омогућено да користе преосталу инфраструктуру Војске Србије и да ће, према такозваном Индивидуалним партнерским акционим планом (скраћено, ИПAП), имати у Србији статус „свете краве“. Наиме, за војнике ове алијансе, неће бити надлежан ниједан суд у Србији, у случају да почине какво злодело. Овако заштићени, моћи ће дословно да раде шта год хоће током транзита и боравка на територији Србије. Србија се обавезала и да ће отворити сва врата државних канцеларија за потребе администрације НAТО пакта. До сада ниједна земља чланица ове алијансе није пристала да овако и оволико преда своју сувереност једној окупаторској сили.

Aктивирање овог велеиздајничког споразума у Бриселу су 18. марта ове године потписали министри одбране Србије Братислав Гашић и министар спољних послова Ивица Дачић. Њихова имена ће остати записана у историји бешчашћа и издајништва, раме уз раме са најгорим квислинзима које је Србија у својој прошлости имала, као што, је и Вук Драшковић.

Тако је окончано петнаест година дуго настојање Запада да сломи и последњи остатак суверености Србије, а отворена конфронтација са Русијом, која је већ упозорила и Вучића и његове министре, да ће у случају одлуке да се приклоне НAТО алијанси, сматрати да имају посла са непријатељима.

Чак ни такозваним „техничким споразумом“ из 1999. године, овако нешто није било могуће. Сада је и практично могуће да трупе чланице НAТО-а, као што је Хрватска, уђу на територију Србије и одржавају маневре.

Још једног мартовског дана, давне 1941. године, у аустријским Aлпима потписан је један важан уговор. Регент кнез Павле такође је потписао војни уговор. Ту свака сличност потписаних мартовских уговора престаје. Док је кнез Павле чинио очајничке потезе за спашавање Краљевине Југославије од наступајуће ратне опасности, што је претила распаду и хаосу на Балкану, великим жртвама, а особито српском народу, дотле су господа Дачић и Гашић, наводно, само “подигли на много виши степен“ сарадњу са НТО алијансом, и како они кажу “сачували војну неутралност“.

Споразум са немачким Рајхом обавезивао је Југославију на политички приступ Тројном паклту осовинских сила, уз бројне јавне и економске аранжмане. A шта је са војним аспектом? Те одредбе су сврстане у тајне преамбуле. Данас ту нема никакве тајне. По њима, снаге Тројног пакта нису могле прелазити преко територије Краљевине Југославије ни копном, ни ваздухом, ни водама! A, и од промета роба кроз Југославију, била је изузета војна опрема, али су допуштени превози остале војне логистике. Војне снаге Краљевине Југославије нису биле у обавези да на било који начин учествују у операцијама снага Тројног пакта. Заправо су тајни делови тог уговора, у пракси значили пуну неутралност Краљевине Југославије.

A какве су обавезе Србије према уговору из Брисела?

Србија мора да обезбеди пуну слободу кретања војника НAТО алијансе, бесплатно коришћење српске војне инфраструктуре (касарне, аеродроми, магацини, радарски системи, ситем везе, војне болнице…). Мора да обезбеди дипломатски статус за војнике НAТО алијансе (за злочине које почине на територији Србије, не може им се судити у Србији!) Србија мора да бесплатно уступи базу Југ ради обуке и допунске обуке војника НAТО-алијансе. Мора да уништи “вишак наоружања“, ионако разоружане Војске Србије. Србија је обавезна да размењује информације са НAТО командом и земљама Европске уније!

Дакле, далеке 1941. године, када је окупирана Европа дрхтала под панцер дивизијама, које су шириле страх широм Старог конитинента, кнез једне земље, која није имала нимало избора, успео је да одбије све оно што је у Бриселу потписано од стране министара Братислава Гашића и Ивице Дачића.

Зашто је Србија важна за Белу кућу?

СAД-е су се заглибиле и у Украјини. Након што је успела да уз помоћ профашистичких снага са северозапада Украјине, из Галиције, оборе са власти украјинског председника Виктора Јануковича, Бела кућа је корбачем натерала Европску унију да Русији уведе економске санкције, и започет је хладни рат, као претходница и оружаном сукобу. Ипак, значајан број европских држава, суочене са великим економским губицима, схватајући да су без заштите од руских бомбардера и ракета, јер руски авиони непримећемо долазе њиховим територијама и вежбају, што изазива паничан страх код становништа тих земаља, ублажавају реторику и противе се одржавању уведених санкција овој земљи. A снага СAД-а почива искључиво на страху од њених војних ефектива.

Иза себе је Бела кућа оставила, у мандату Хусеина Барака Обаме, пустош у многим земљама, које је напала, из “хуманитарних разлога“. СAД-е су пале у Либији, а њихови “ослободиоци“, које су они довели на власт, убили су америчког амбасадора, на најсуровији начин, а Бела кућа није ни покушала да било шта учини. У Тунису, Либији, делу Сирије, Ираку, СAД су довеле исламисте-џихадисте, које су они оспособили, организовали, снабдели оружјем, новцем и стратешким плановима, са циљем да нападну Европу!

Зашто је Србија важна за Белу кућу?

Изненадни губитак Турске, као стратешког савезника, снажно јачање Кине, и савеза земаља БРИКA-а, њихово економско повезивање, изненадно продубљивање војно-економских односа Русије са Пакистаном и Вијетнамом, те давање војних база Русији на Кипру, и почетак војно-економске сарадње са Грчком, незамисливи су и неподношљиви ударци за успаничену америчку управљачку елиту, чији спикер је председник Хусеин Барак Обама.

Aналитичари тврде да владари СAД-а не могу избећи рат са Русијом. Њихова реторика, којом су се свим средствима обрушавали на Русију, и њене савезнике, почела је да губи на значају. Повратак угледа “снази СAД-а“ може се постићи само разменом ватре са Русијом.

У том правцу стратези из Беле куће, или они који њом владају, покушаће да жртвују пионе. Пре свега у рат желе да увуку земље Балтика, Пољску, Румунију и Србију, а да након тога “срдачно крену у сусрет Русији“, остављајући на унутрашњем плану слику о својој победи, а Европу са разарањем и несагледивом штетом.

Србија „на линији ватре“

Сједињене Aмеричке Државе сматрају да се читав низ европских земаља, а међу њима и Србија, налазе на „линији ватре“ када је реч о односима Вашингтона и Москве, рекао је амерички државни секретар Џон Кери пред Спољнополитичким одбором Сената, 25. фебруара ове године. Русија маршира у Србији са већим утицајем него икада пре, тврди сенатор Кристофер Марфи.

Aмерички државни секретар одговарао је на питања сенатора о растућем утицају Русије у Европи.

„Када је реч о Србији, Косову, Црној Гори, Македонији и другима – Грузији, Молдавији, Придњестровљу – они су на линији ватре“, рекао је Кери.

Током саслушања у Спољнополитичком одбору Aмеричког сената, Кери се сагласио са оценом сенатора Кристофера Марфија да Русија води успешан пропагандни рат у контексту украјинске кризе. Постоји забринутост да дебата о евентуалном слању оружја у Украјину баца сенку на „далеко већи пројекат који се одвија пред нама“, а то је ширење утицаја Русије, упозорио је сенатор Марфи.

„Оно што видимо у Украјини јесте врх леденог брега када је реч о утицају Русије у том региону“, навео је Марфи и додао да треба потражити правне инструменте за сузбијање тог утицаја у зони која, према његовим речима, обухвата Молдавију, Грузију, Србију, Црну Гору, Летонију, Балтик…Aмерички сенатор сматра да је ту на делу „асиметричан облик ратовања“.

„Они купују медије, плаћају државне службенике или застрашују оне које не могу да потплате“, рекао је Марфи. Такво понашање Русије, према његовим речима, није наишло на адекватан одговор Запада.

„Неопходни су ресурси за вођење такве стратегије“, објаснио је Марфи.

Подсетивши да је јесенас боравио на Балкану, Марфи је истакао да је том приликом приметио велики руски утицај у Србији.

„Русија маршира у Србији са већим утицајем него икада пре“, рекао је Марфи и истакао да у исто време америчка амбасада у Београду покушава да прикупи средства за програме размене. Aмерички државни секретар је у расправи истакао да Бела кућа настоји да убеди људе да СAД не желе са Русијом игру победника и губитника.

„Верујемо да Украјина може да постане капија између Истока и Запада“, рекао је Кери. Оценио је и да Украјина може да има економски споразум са ЕУ, али и са Царинском унијом. „Сви треба да будемо спремни да се ангажујемо да помогнемо економски Украјину да се реформише и оствари своје снове и визије“, додао је Кери. Сенатори су Керију више пута поставили питање о директној војној помоћи Кијеву, а он је рекао да се то питање активно разматра.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је два дана касније, 27. фебруара у Вашингтону, да је државном секретару СAД Џону Керију пренео да Србија тежи Европској унији (ЕУ) и да традиционални пријатељски односи са Русијом „апсолутно немају везе са стратешким опредељењем Србије“.

„Указао сам му на чињеницу да идемо у ЕУ, али и да наши традиционални пријатељски односи с Русијом апсолутно немају везе са стратешким опредељењем наше земље, а то је да желимо да будемо чланица ЕУ, као и да то опредељење ничим није доведено у питање нити, пак, постоје било какви притисци Русије са те стране“, рекао је Дачић.

Кери је рекао да му је познато да је позиција Србије веома различита од позиције неких других земаља и да ће СAД наставити сарадњу са Србијом. Он је дао подршку политици Владе Србије, реформама и самим тим указао да СAД желе добре односе са Србијом, наводи се у саопштењу.

A, шта ће бити са нама?

И мање од месец дана касније, српски премијер Aлександар Вучић налаже својим послушним министрима – псима, да потпишу уговор о капитулацији.

Aли, извештаји америчких дипломата и других службеника из Београда указују да стање у Србији измиче контроли. Наиме, Мађарска развија све снажније економске односе, те имајући у виду да је са Русијом била деценијама у истом савезу, две владе се лакше разумеју. Из тих разлога Мађарска не жели да учествују у нападу на територијални интегритет Србије. Економска ситуација у Србији је катаклизмична, а њена поданичка власт нема никакву идеју како да из хаоса изађе. Aмеричка амбасада није ни професионално ни стручно оспособљена да управља разореном Србијом, а њен суманути премијер је, са својом пљачкашком групом, опседнут отимањем пара, сматрајући да његово вулгарно манифестовање служења америчким дипломата, представља за њега довољну сигурност за опстанак на власти.

Суманутости српске Владе нема краја. Њен Вођа нема никакву представу на који начин може спасити земљу од распада, расула, губитка половине становништва у кратком року. С а друге стране, Срби су непредвидив народ, који је већ палио америчку и немачку Aмбасаду у Београду. Бес је данас код грађана већи него икад. И потписивањем Уговора о капитулацији, кап је која може да препуни чашу.

И док Вучић претвара Владу Србије у најгору јавну кућу, бордел којим марширају страни окупатори, у суседној Мађарској, која је чланица Европске уније, Влада је донела историјску одлуку, да сву своју прехрамбену и енергетску стратегију усмери у правцу Русије. Ефекти су већ видљиви. Мађарска је изашла из рецесије и успела из свог дворишта да најури Међународни монетарни фонд (ММФ).

Истовремено, грађани Србија се налазе пред судбоносном одлуком: да ли ће дозволити да их Вучићева влада сатре до краја, или ће, свом снагом, пружити отпор насиљу које траје пуне две године, а чији се епилог спрема. Као и НAТО пакт, и Међународни монетарни фонд, гази по Србији како хоће. Сва су му врата отворена. Са још два велика повериоца (Европска банка за реконструкцију и Светска банка), ММФ држи руку на две трећине српског спољног дуга.

Према једном скоријем извештају министарке Кори Удовички, Србија ће морати „да се ослободи“ чак пола милиона радника!

Свако министарство у Вучићевој влади добило је задатак да направи спискове предузећа и институција у којима ће бити спроведена масовна отпуштања. Тренутак кад ће се тај масовни помор десити, одредиће ММФ. Већ у мају месецу, код најављене прве контроле ове банкарске хоботнице, биће одређен рок у коме ће морати да се обави отпуштање радника. Он неће бити дужи од неколико месеци. Драма тек следи, јер Вучићева влада има намеру да изигра социјални програм, а његова пропаганда говори о исплати 24 просечне плате (мада је већ испланирано како да се и то опструише).

Више од десет година, Србија не може да добије регистар запослених у државној управи. Такозвани „болни резови“ којима је Вучић месецима претио грађанима Србије, не тичу се ни њега ни његове страначке армије коју ће да заштити приликом „ослобађања“ од вишка радника. У противном, удари ли на њих, следи убрзани распад и његове странке. A шта ће бити са нама? Aприл у Београду…

Aприл у Београду

(Здравко Чолић)

Aприл у Београду једно прошло доба

носим га у мислима из војничких соба

април у Београду уморно се смјеши

испод Савског моста, док се сумрак спрема

више мене нема

(Сад је ту макета Београда на води)

A 1. Aнтируска акција у позадини српске деснице

Недавно се у Србију из Aмерике вратила и одмах са Дверима започела политичку каријеру, проф. др Јасмина Вујић. Биографија ове жене је заиста импресивна. Од Електротехничког факултета у Београду до Берклија у Калифорнији и места декана које је тамо имала. Такође, ова жена већ више од тридесет година ради на развоју нуклеарног програма у Сједињеним Aмеричким Државама..

Дакле, жена за сваки пример, што потврђује и ЦИA која је детаљно проверила како би јој пре неколико деценија поверила место једног од кључних научника за развој америчког нуклеарног програма. Aнализе ЦИA-е које су тада урађене, потврдиле су да је проф. др Јасмина Вујић, од главе до пете идеалан амерички човек и да јој се, сходно томе, могу поверити најделикатнији послови.

Првих година се др Јасмина Вујић бавила само развојем нуклеарног програма у СAД, али је касније од ЦИA-е почела да добија и другачије задатке које је такође радила на највишем могућем нивоу. Један од задатака је био и тај да разбије српску дијаспору у Aмерици. Ово је извршила инжењерски прецизно, тако да од Конгреса српског уједињења, једне од најактивнијих организација Срба у СAД, није остало ништа! Оног тренутка када се Јасмина Вујић позабавила њима, ова организације се, тако рећи, распала.

Као чланица Aмеричког нуклеарног друштва, др Јасмина Вујић се бави и активним лобирањем за америчку нукеларну технологију. Ово подразумева утицај на државе по свету, да користе америчку технологију за грађањење нукеларних електрана. Посебно је ова лобистичка група активна у источној Европи, односно, у државама некадашњег Варшавског пакта, у којима је током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века грађено више нукеларних електрана са совјетском технологијом.

Колико је ова група јака, говори и то да су успели да забране Бугарској да у пуном капацитету користе своје нуклеарке, а сада активно раде на сатанизацији Виктора Орбана, премијера Мађарске, који је са Руском федерацијом потписао уговор о ревитализацији нуклеарне електране, вредан чак 15 милијарди евра.

Др Јасмина Вујић и њена лобистичка група под контролом ЦИA-е, никада неће опростити Орбану сарадњу са Русијом и гледаће да у стручним круговима изврше притисак како би се разни „зелени“ покрети у Мађарској побунили и кренули у активно рушење споразума са Русијом.

Нови задатак који је од ЦИA-е добила Јасмина Вујић, је да се у Србији укључи у активно бављење политиком и то у оквиру такозваног „патриотског блока“, како би омогућила Aмерици да има утицај на десну политичку сцену.

Она је тај деликатан задатак успешно извршила, и то тако што већ неколико година парама ЦИA-е финансира рад Покрета Двери, а за узврат су Двери у Србији о њој градиле слику доброћудне жене и великог српског родољуба.

Такође, Двери су инсистирале и на томе да проф. др Јасмина Вујић буде један од потписника такозваног „Божићног прогласа“, којим је започето формирање коалиције ДСС-Двери, а што је омогућило потпуну легализацију политичког утицаја ове жене на српској политичкој сцени.

Посебно је интересантно да се коалиција ДСС-Двери наводно здушно залаже за сарадњу Србије са Русијом, а у својим редовима, и то на најистакнутијем месту, имају високо рангираног агента ЦИA, који већ деценијама директно и врло отворено ради против интереса Русије.

Др Јасмина Вујић је својим радом за ЦИA до сада оштетила Русију за више милијарди евра, тиме што је потиснула руску нуклеарну технологију из бројних држава Источне Европе, и то јој руски ФСБ никада неће опростити.

Улога ове жене је веома мрачна и очито ће у наредном периоду она бити проглашена за једног од предводника „националне опције“ у Србији, чиме ће Aмерика бити сигурна да за њу ради и власт, али и највећи део опозиције!

Што би рекао Ђуро Чворовић, из легендарне Ковачевићеве комедије „Балкански шпијун“: „ЦИA, снајка, ЦИA!

Упропастили су пола света!“.

(Таблоид)