БОРИСЛАВ КОМАД: Не марширати на Москву!

Четворо барјактара западног света – Барак Обама, САД, Ангела Меркел, СР Немачка, Дејвид Камерон, Велика Британија и Франсоа Оланд, Француска одбили су, ваљда спонтано, да присуствују у Москви прослави поводом седам деценија од победе над фашизмом.

Разлог: срдити, наводно, што је Крим припао матици Русији и проглашена Доњецка Народна Република, неће се, 9. маја, запутити према Москви, што је, за њих, важније него дан када су немачки нацисти побацали копља у ледину, а баћушка, сержант Јегоров са тројицом другара, истакао победничку заставу на змијарник Трећег рајха – Рајхстаг.

За разлику од њих, појавиће се, засигурно, и понеки циник који ће понудити и своју варијанту недоласка „велике четворке“ на великој прослави Победника Великог рата.

Фрау Меркел, мора се признати, досад је небројено пута, јасно и гласно, осудила нацистичку прошлост домовине, али се не би, баш превише угодно, осећала на свечаној трибини инсталираној испред црвених зидина Кремља док гледа победнички марш слављеника.

Њен савезник, Барак Обама, чија се земља, тек јуна 1944. освајањем пешчаних плажа Нормандије, умешала у европски рат, да би, једанаест месеци касније, добила вест да је Берлин, коначно, освојен од Црвене армије, осетио би се макар као саучесник у сламању фашизма.

Мистер Камерон, чија се земља у току рата више бранила од непријатеља него што га је нападала, не би осећао посебан занос док буде гледао победничке барјаке које се вијоре испод неба Црвеног трга.

Мсје Оланд, потомак Гала, чија земља није водила класичан рат против нацизма, већ Покрет отпора, са врховним војним штабом не у Паризу, већ у Лондону, на челу са генералом Шарлом де Голом, не би осетио потпуни усхит док би осматрао и ослушкивао реске кораке оних, који су, уз све уважавање савезника добили Други светски рат.

Међу највећим лагодницима на великој смотри тријумфа, биће, истина, не многобројних, и председник Србије Томислав Николић. Са пуно поноса, наравно.

Јер, његова земља је, од првог до последњег дана Великог рата, била и остала на победничкој страни.

Недолазак четворке у Москву, неће ни на који начин умањити сјај и славу победника, као што неће, ни за јоту, променити уводно слово британског фелдмаршала Бернарда Монтгомерија у књизи његових ратних мемоара и савета, евентуалним ратоборницима, који је, призивајући се, вероватно, злехудих судбина Наполеона Бонапарте и Адолфа Хитлера, закључио:

„Не марширати на Москву!“