Почео је завршни, можда и опаснији чин „Милосрдног анђела“

Док многи Срби нестрпљиво ишчекују да ли ће Маца Дискреција, јунакиња опскурног ријалити шоуа, открити са којим је политичарем имала „билатералне сусрете“, одржан је један други сусрет. У Тирани.

Албански премијер Еди Рама и представник лажне државе Косово Иса Мустафа поручили су да ће се те „две земље“ – ујединити.

Док је наша јавност забринута да ли је неком политичком лидеру порастао нос и зашто други функционер има велики подбрадак, на делу наше државе, корак по корак, ствара се тзв. велика Албанија.

У исто време кад угледне хрватске судије предлажу закон по ком је за сваку критику „одбрамбеног Домовинског рата“ и „славне акције ’Олуја’“ прописан вишегодишњи затвор, одборници ДС у Скупштини Београда предлажу да се у српску престоницу врати Загребачка улица.

Нико се од вођа националне културе није насекирао што је првак Народног позоришта Небојша Дугалић одлучио да са породицом запуца преко Атлантика за Канаду јер не може да издржава петоро деце. А и зашто би, кад Србија има океан талентованих „бисера“, чији бицепси и силиконски деколтеи свакодневно севају са шарених таблоида.

Док Новак Ђоковић редом осваја турнире по белом свету и доноси нам радости, у „Пиониру“ га дочекују псовкама и примитивним повицима зависти.
Шта нам се дешава?

Чини се да је, шеснаест година од НАТО разарања Србије, започео завршни и можда и опаснији чин „Милосрдног анђела“ – колективна дебилизација српског народа!

Док су северноатлантске бомбе убијале наше Анђеле, наше Милице, у овом народу било је бар наде, пркоса, поноса. Данас, прикачени на инфузију кабловских канала, „Фејсбука“ и „Твитера“, прети опасност да нам атрофира сваки нерв за елементарне вредности.

Е, тек то је пораз.