Врховни суд ослободио Грешног Милоја

Чачак – Врховни касациони суд Републике Србије усвојио је захтев за заштиту законитости који је поднео републички јавни тужилац и преиначио правоснажне пресуде изречене Милоју Стевановићу и Слободану Илићу из Чачка, оценивши да су нејасне и неразумљиве. Пресудом Врховног касационог суда обуставља се прекршајни поступак против њих двојице, чиме су поништене и одлуке о новчаним казнама и забрани приступа манастиру Вазнесење у Овчар Бањи.

Пресудом Прекршајног суда у Чачку од 1. априла прошле године, коју је 3. јула потврдио Прекршајни апелациони суд у Крагујевцу, Стевановић и Илић су оглашени кривим јер су „дрским и безобзирним понашањем реметили јавни ред и мир”. Први је кажњен глобом од 15.000 динара и заштитном мером од 12 месеци забране приступа манастиру Вазнесење, а други са 10.000 динара и шестомесечним неприласком богомољи.

Прекршајни судови за грех су им узели што су „12. јула 2012. године са групом присталица монахиња које су искључене из Вазнесења и Српске православне цркве, дошли у порту овог манастира у намери да обаве парастос бившем игуману оцу Сави, те да су и поред упозорења садашњег игумана Тимотеја, на гробљу иза цркве обавили парастос”. Међутим, у таквој изреци, по налазу Врховног касационог суда, уопште није описано шта је то дрско и безобзирно било у понашању људи на парастосу.

Тиме је, наводи се у пресуди ВКС, учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка која би довела до укидања пресуде, али је 12. јула прошле године ионако наступила апсолутна застарелост за вођење прекршајног поступка.

У обореној пресуди Прекршајног суда у Чачку наводи се да је онда, на Петровдан 2012. године, игуман Тимотеј упозорио рашчињеног свештеника Слободана Илића да не може да обавља службу у порти манастира, а Милоја Стевановића да му је декретом забрањен улаз у цркве и манастире Жичке епархије, „на шта су се они оглушили, прошли кроз порту и дошли до гробља иза цркве где је обављен парастос”.

Тражећи заштиту законитости пред Републичким тужилаштвом, Илићев адвокат Томислав Ерић из Чачка подсетио је да је парастос „тиха молитва за умрле” па не може бити речи о „дрском и безобзирном понашању”, додајући да посета гробљу не задире у црквено устројство Вазнесења, јер посетиоци нису улазили у друге објекте у порти, у цркву, трпезарију или економију, нити се инцидентно понашали.

Иначе, Слободан Илић је 40 година радио као свештеник, а три генерације његове породице имају 125 година службовања у манастирима. Одмах после пензионисања, пресудом Црквеног суда Жичке епархије, коју је 2012. године потврдио Велики црквени суд СПЦ, кажњен је лишењем свештеничког чина и искључењем из црквене заједнице.

И предузетник и верник Стевановић, који своје књиге потписује као Грешни Милоје, искључен је из СПЦ 2011. године, јер се ставио на страну рашчињеног владике Артемија, и своје народно село на Јелици уступио за манастир избеглим монасима Црне реке. И сестринство Вазнесења, избачено маја 2012. из храма на Овчару, подиже на тој планини свој манастир, уз помоћ Стевановића. И Илић се, као свештенослужитељ, припојио Епархији рашко-призренској у егзилу којој је на челу архијереј Артемије (Радосављевић), и која не прихвата екуменизам.

Милоје Стевановић (66) је пре неколико дана Полицијској управи у Чачку упутио дојаву у којој објашњава да је сада „мерама ’апшења, привођења и изрицања казни васпитно поправљен”, и додаје:

„Обавештавам вас да намеравам да наредних дана запалим свећу на гробу мог духовног оца, Саве Вазнесењског, чије тело почива на меморијалном јавном месту – гробљу покрај манастира Вазнесење. О томе вас, дакле, обавештавам зато што по доктрини командира Тихомира Салевића и игумана Тимотеја такав чин представља дрско и безобзирно понашање. Том приликом ћу употребити оно што, по осећају Тимотеја, представља веома опасно оружје: молитву, свећу од чистог воска и тамјан. Чак и шибицу. Зато предлажем да по вашем провереном и уиграном обичају, ради предострожности упутите на Вазнесењско гробље кордон добро наоружаних људи”.

Г. Оташевић – Политика