Древни градови у Србији: Улпијана

Улпијана (лат. Ulpiana) или Јустинијана Секунда (лат. Iustiana Secunda) је била римски и рановизантијски град у провинцији Горњој Мезији. Налази се на Косову и Метохији, а њени остаци се простиру на површини од 120 хектара на простору између Приштине, Грачанице и Липљана, на само километар од манастира Грачанице.

Археолошка истраживања, која су на овом локалитету су започета 1954. године и даље трају. Први пут је помиње Птоломеј средином 2. века, а зна се да је у њој боравио цар Теодосије.

Археолошка истраживања локалитета започета 1954. године и даље трају, а најзначајнији досадашњи налази су: мермерна женска глава, накит из тзв. Готског гроба, позлаћене крстасте фибуле.

Не зна се са сигурношћу када је основана Улпијана, али је то највероватније било током владавине цара (Марка Улпија Нерве) Трајана (98—117). Већ средином II века је добила статус муниципијума, а у III веку се у њој налазио римски прокуратор. Ранохришћански светитељи Флор и Лавр, били су каменоресци из Улпијане, који су према хришћанском предању, због своје вере бачени у бунар. Касније је град постао седиште епископа који се помињу на саборима у Сердици (Сердички) 343. године (Македоније) и Цариграду (V васељенски) 553. године (Павле).

Иако је град био опасан бедемима широким и по три метра, ојачаним кулама у облику потковице смештеним на раздаљинама од по тридесетак метара, Готи су га опустошили 471. године. Пола века касније, Улпијана је 518. године сравњена са земљом у великом земљотресу. Град је након тога обновио византијски цар Јустинијан И (527—565), по коме је град и назван Јустинијана Секунда, за разлику од Јустинијане Приме, код данашњег Лебана.

Систематска археолошка истраживања Улпијане започета су 1954. године и обухватају атаре села Грачаница, Лапље Село, Сушице, Ливађе, а на самом налазишту је утврђено постојање шест слојева.

Стручњаци наводе да на налазишту Улпијане постоје археолошки докази о континуитету насеља од праисторије до раног средњег века. На локалитету су 1982. године нађени остаци гробова који потичу из 13. века пре наше ере, о чему је доказе објавила конзерватор и археолог Гордана Томашевић.

Међу откривеним грађевинама се издваја она у којој је пронађен велики мермерни саркофаг, док је стара Липљанска црква подигнута у XIII веку на темељима цркве из Јустинијановог доба. Поред остатака грађевина, пронађен је и већи број керамичких и стаклених предмета, затим накит, оруђе и оружје, али и предмети и из познијих епоха, попут делова словенске грнчарије.

Улпијана je представља ранохришћански центар. Доказ ове тврдње јесте управо ранохришћански верски центар као и две базилике и једна крстионица који су пронађени на овом локалитету. Једна од пронађених цркава има димензије 30 пута 20 метара и цео под је одрађен у мозаику. Ради се о цркви која се простире на 600 квадратних метара и посвећена је св. Флору и Лауру.

Улпијана се налази под заштитом државе Србије као археолошко налазиште од изузетног значаја, али је њен статус крајње нејасан, како услед саме политичке ситуације у јужној српској покрајини, тако и услед чињенице да су приватна лица власници земљишта на коме налазе њени остаци.

Извор: Вики, Капитал магазин, Туристичка организација Грачанице
Припрема и обрада: Магацин

Српскаисторија.цом